TRENUTAK VEČNOSTI – Pesma nedelje avgust-septembar 2006 – Marko Mihajlović

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 1361
TRENUTAK VEČNOSTI – Pesma nedelje avgust-septembar 2006 – Marko Mihajlović 2006-08-10 00:05:00


ТРЕНУТАК ВЕЧНОСТИ

На станици, по заласку Сунца
чекали су превоз старац и младић.

Старац, коме је ово био крај дана
јер је Сунце већ почело да пада

и младић коме је тек почело вече
јер се полако Месец диже на небо.

Превоз у једном правцу
на истој станици су чекали.

нервоза је све већа, њима се жури…
старацу зато што је већ на заласку
свог сунчаног дана…

младићу зато што касни на почетак
своје сребрне ноћи…

Тај задубљени поглед у даљину
на том старом избораном лицу,

и тако забринуте густе обрве
на том младом затегнутом челу

имали су старац и младић у истом оделу.

Нека бака, ко зна где, чекала је свог деку
нека цура, ко зна где, чекала је свог дечка.

Чекани до краја, вољени довека…
Разлике нема између ова два човека…

Осим можда тренутка рођења и смрти
тренутка који вреба, који Земљу врти.

Знају то и један и други, зато им се и жури,
зато што их време немилосрдно јури…

Једна бака и једна цура чекали су своје хероје,
на нервозној станици сад и оне стоје…

Чекани до краја, вољени довека…
Разлике нема између ова два човека…

Младић коме је тек почело вече,
у црном капуту и црвеном ружом у руци

са твојим именом на уснама…
…био сам ја….

Онај старац на станици са шеширом, у капуту
са тужним задубљеним погледом

и твојим ликом у мислима
полако је добијао неко познато лице.

Док се његова глава дижа са земље
у рефлексији излога видим неке познате очи

испод шешира тог старца
видим своје старо изборано лице !

видим своје очи, видим себе !

и као тренутак вечности
док шапућем твоје име

видим младића са ружом испред себе,
можда и не знаш…онај страц сам ја…

У другом костиму,
играм своју улогу до краја…

Млад јер ћу увек бити
твоје љубави жедан ко’ сад…

Старац и младић у истом оделу
и старац и младић у истом су телу…

Чекани до краја, вољени довека…
Разлике нема између ова два човека…

Осим можда тренутка рођења и смрти
трнутка који вреба, који Земљу врти…

(C) Марко Михајловић

Оставите одговор

Your email address will not be published.