U BALKANSKE ZORE – Vlastimir Ćirović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 678
U BALKANSKE ZORE – Vlastimir Ćirović 2007-03-25 08:47:20

У БАЛКАНСКЕ ЗОРЕ

Још један балкански дан
Навалио се на мене… Моје груди.
Суза у оку трепери. Мисао ме мори
у понижењу уробљених људи.

У балканске зоре мртвило сна
прекрива разум, истину крије.
Анђели плачу што на глас петла
још се нико пробудио није.

Балкан још увек замрло спава
душу развлаче сопствене море.
Има ли иког будан да стоји?
И пусти мисао у балканске зоре.

И кад се понеко истргне из сна
чије усне смелим духом проговоре
омча је спремна да изврши своје
да сакрије те балканске зоре.

Измучени животи ваљају се градом
скамењене усне ништа не говоре
мисао ми, немирна, стреми у висине
да се отме у балканске зоре.

Задуго трају балканске ноћи
у којој истину само снови зборе
све роб до роба, погледе крију,
жељни слободе у балканске зоре.

Само је љубав, једина, моћна
да надвлада стеге, окове и море
и светлост ускршња над сужњом
да заруди у балканске зоре.

Срце чисто, у истини кад бије
души гради најсветлије дворе
и мисао која ближњег не осуди
развиће се у балканске зоре.

Коно себе у другоме гледа
ил’ другога ‘место себе призна
удавиће га тамна околина
нестајући к’о сенка понизна.

А кад свако своју светлост има
и кад себи, своја светлост сија
балканска ће зора понад свима
мајским сунцем мило да засија.

(C) Властимир Ћировић

Оставите одговор

Your email address will not be published.