Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1031
U DRUŠTVU VASKRSLIH BOEMA – Veselin Dželetović Pavlov 2007-09-21 17:19:02
У ДРУШТВУ ВАСКРСЛИХ БОЕМА
Самујем ноћас у друштву поета
што стихове нежне поклонише роду,
полупразна флаша само их омета
иначе су давно желели да оду.
Поред мене лево,Серјожа је сео
Исидору неку дозива кроз сузе
и керушу коју спасити је хтео,
још проклиње газду што јој штенад узе.
Дучић шета међ’ гомилом грања,
кроз свитања када зора руди,
ту тражи самоћу где седи и сања,
и реч као прасак што природу буди.
Ђура седи, сам за својим столом,
зове Ану што точи и служи
научио живети је с болом,
ал’ за Милом још му срце тужи.
Шантић стоји насред хриди црне
да остане овде – своме роду збори
док зрак сунца што лагано трне
нигде таквом топлином не гори
Миљковић упорно узалуд је буди
посвађаних обала гледајући реку
а у сну се трза несхваћен од људи
док убицу сања – реч прејаку неку
Пловимо сетом у немирном чуну
осећања тупих од љубавних дражи
Серјожа би хтео да премокри луну,
на прозору стоји, своју мету тражи.
Самујем тако док се зора спрема,
измученој флаши никако да сване
у свитању тужном никог са мном нема,
отишли песници у будуће дане.
Веселин Џелетовић Павлов
