VAZAL VREMENA – Stjepan Herman

Celi svet lumpuje praznim očima budućnosti
Ja sam vazal vremena i … Loše mu služim
On je ćudljivi gospodar pun trzanja i neizvesnosti
A nemogu da ga se odreknem, ni da ga tužim

Ako gologuzi sedite na kamenu mudrosti…Ima leka.
Stavite izmedju guzice i kamena… Prazna obećanja
U paklu dave nevine u smoli, stoji ih dreka
na zemlji, zid imedju raja i pakla-Pun sranja.

Nestalo para. Založio sam mozak u kafani
Dobio sam za njega dvolitru vina
Lutaju mi misli po Marseljskom Rutibanu, gde Fani
Kurva, jahala tajno oca i sina.

Kada su se sinovi bankara igrali revolucije
Zašto ja, i ako otac, nebih smeo ljubiti prostitutku ?
Uz dve čaše vina izmišljam svakojake zajebancije
Da rasmejem njen karmin i čerupam je ko´ dete lutku.

Kako sam gladan: Žena, stiha i pića
Razmišljanje o politici je mršavo meze
Koje uzimam ispod od godina izbledelog krstića
Razapetog  izmedju dva  obroka radničke menze.

Evo trče neki ljudi i mašu poljupcima.
Klopara prozor miroljubive koegzistencije.
Nobelove nagrade za mir dele istočnjacima
Koji po zatvorima gutaju batine i trebe stenice.

***

(C) Stjepan Herman