VELIKA VATRA SJA – Nenad Stakić 2007-10-28 10:00:00
VELIKA VATRA SJA
Ovo je kraj grada,
ovo je kraj puta,
bulevar na ivici velikog
i čudnog predgradja.
Tu su neke male
i mirne bele zgrade,
nebo se presijava,
od divnih boja…
Gledam neke male
i lepe zanatske radnje,
sablasno puste…
Kafana puna boema,
BULEVAR VOJVODE STEPE,
malo napred je starački dom,
ljudi sede na klupama,
puni memorije…
Tu na kraju
NOVOGA NASELJA,
u idiličnoj nedodjiji,
čekaju da ih premeste,
u malu prostoriju…
Krojačka radnja,
gde žena rešava ukrštene reči…
Popiću kafu kod drugara,
pa pravo na bus,
u centar grada,
u obillje lažnog sjaja,
9 km odavde…
Tu je negde na naselju
i PERA BIĆANIĆ,
stara legenda ispija rakijicu
koju je sam pekao,
sa velikom bradom i kartama u ruci,
sprema se da završi igru…
Utrčavam u bus,
pa u centar…
Drug mi radi ko portir,
u zgradi koja se gradi,
tu u kućici od cigle mu je grejalica,
da se ne smrzne,
kuva on kafu i pije,
motri na materijal,
da neko u tmini noći,
ne ukrade i orobi sve sa gradilišta…
Čuju se gladni psi, dolaze sa keja,
vrište od zime i gladi.
Zna li neko,
da je ovaj portir slikar
i da ovo radi da preživi?
Koga briga prijatelji moji…
Nek vetar odnese memoriju,
usnuloga grada…
Odlazim pored nabujale reke,
u priču neispisanu…
Čovek sa margine…
(C) Nenad Stakić
