VREMENOM… – NAD-REALAN

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  1055
VREMENOM… – NAD-REALAN 2007-02-22 16:50:23

VREMENOM …

И он пролази.

Временом,
у мени се све шири, простор постаје ‘lacunaire’, као васиона.
Ја сам универзум. У мени нема доброте, нема ни зла.
Ја сам одавно заборавио шта значи радост, али зато незнам ни за тугу.
У мени постоје само усмеравајуће полуге.
Нема ни надања, нема ни разочарења.
Истражујем, осећам, констатујем, развијам се ; ипак. Играм се структурама.
Нисам, празан а нисам ни пун. У мени, само бела инспирација, заслепљујућа светлост, бледа равнотежа, постојања које лебди.
Постајем бео. L’Illuminé. Лако а снажно. Изнад света. Свет није за сваког. Време није за сваког. Ово није за мене.
Ја не припадам овде. У вама требам да будим дивљење и-ли страх.
Ma rose des vents: моја моћ, моја самоћа, моја смрт, моја рађања, моја умирања, васкрсавања.
А где сам ја? Нигде, између. Лутам. Када плачем, топи се кисеоник.
Постајем као светлост. Јасноћа ствари постаје заслепљујућа, на тренутке.

Углавном волим храпаве и изломљене површине, сиве и црне.
По којим бучним челичним корацима агресивно ходам узбрдо: без ослонца.

Бацам каменчиће покрај пута. Да их нађу, сродни и пробуђени.

Но, ни то није ништа мање апсурдно.

Али, барем има квалитета и стила.

“No es la más fuerte de las especies la que sobrevive, ni la más inteligente, sobrevive la que se adapta mejor al cambio”
_Charles Darwin

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.