VUKU SE DANI – Zoran Matić

ВУКУ СЕ ДАНИ

Вуку се дани, к’о године дуге,
А ја желим само,
Да видим твој осмех,
Без сете и туге.

Ево сад теби, место Богу,
Ја молитву пишем,
Јер сваким даном,
Ја волим те све више.

Сузе по образу,
Сад немирно ми плове,
И зову те, дођи,
Ти једино драго, и само моје.

Не говорим ништа, ћутим,
Док пратим Сунце,
Што на обзорју за нас тоне,
Страхови тешки, душу ми ломе.

Ако ти од мене,
Ипак  једном, одеш мила,
У сећању давном, знаћеш,
Да само са мном, ти срећна си била.

Зоран Матић

12.08.2003. године