ZA KORAK – Zoran Hristov

Ne znam  zašto, ali je tako
nikad se nismo sreli ti i ja.
Da li se nismo tražili dovoljno jako
ili su traženja bila samo moja.

I gde sada da te tražim,
kojim  putem da krenem
kad se ne osećam dovoljno snažnim
i kad zbog tebe, polako, venem.

Lutam svetom, oči mi prazne
gledam daljine, mokar i gladan
tražeći te kroz gradove razne
ko prosjak ljubavi, pokunjen…jadan.

Svraćam u krčme, u žudnji ludoj
ti, samo na korak ispred mene
bila si tu, u nekoj odeći, čudnoj
minut ranije morala da kreneš

Taj minut, eto, ko večnost  traje
svetom za tobom lutam i dalje
mesec i zvezde noću mi sjaje
a danju sunce podršku šalje

I ne sretoh te, ne vidoh oči
stalno će to da me tišti
da shvatim nikako neću moći
kako smo se, za korak, mimoišli.

Za jedan korak, ceo život kasnim
za jedan minut, što večnost traje
lutam za pogledom krasnim
dok srce umorno polako staje.

(C) Zoran Hristov