ZA SPOKOJ – Svetlana Poljak

ZA SPOKOJ

Ako umreš sad
zamoliću rat
da izgori u slobodi
kao bulka sujeverja
provetren i mlak zadah
tamjana prosuću i stići te
odnekud iz moga pera
kad budeš dolazio

Provući se nasipom
izmrvljenih daljina
kroz okršaja osip
grdosiju oguglalih promašaja
pa ovaj život ispran
isplakan i napirlitan
i tvoje ime i sebe
oslikaću kao ljubavno pismo
zaveštano na nebu

U ponoć jednu napuštenu
kojom teku mali
čangrizavi potočići
da ne zebu
komšiluci rastopljeni
u vrču katrana
i oblačju razmrvljene zemlje
kad svanjava praskozorje mokro
koje se ukopava
u beonjače moje

(C) Svetlana Poljak – pollakova