ZAPISI – Marija Veljković

**

Nemoj mi uzeti okeane iz očiju,
kanjone iz duše,
nebo iz ruku
i vetrove iz srca.
Samo uplovi u njih..

**

Čekala sam da se spusti noć
da mogu u mraku da vidim tvoj glas
i zavrtim se na prstima kao balerina
dok ti slažes mozaik od zvezda.

**

Dovuci jednostavne reči
pred moja vrela stopala
i nateraj me da klečim..
Da im se divim i slavim ih.
Možda tada odrastem…

**

Izvlačim te iz misli svakoga dana
u nadi da ćeš čuti zov cvrčaka
upletenih u kosu
i reči omaškom zakačene iza uveta…

**

Duhovi vode su uzburkali krv.
Utvare snova su spremile postelju.
Moći ćeš da ležis na ostacima duse.
Kao latice padaju suze.
Sve je spremno za tvoj dolazak.

**

Molim
da u jednom trenutku
samo
pomisliš na mene jako
da osetim dah tvoj
i uramim suzu sa lica

**

Hoce li predugo gledanje u vodu
prizvati prave žabe?
Ili mi je potrebna nova bajka?

(C) Marija Veljković – Limit