ZBUNJENOST – Predrag Simić Andres

Vreme promiče pogledom…
Crni biseri i školjka crvena…
Sitan kovčeg, oštre su kandže…
U ljušturu se sakrio…
Pogled zatajio, zenice iskosio…
Ne zna; zbunjeni trenutak…
Da li je on tu?
Da li je ona ta?

Rupu u svemiru stvara.
Misao nema, vreme se ne miče!
U san odlazi…
Nju oseća, njih (ne) vidi?
Možda sutra…
Nikada ranije…
Kiša pada ka nebu…
Anđeli u vatri…
Mesec laje na psa…
Plamti zapaljen led…
Sasvim je zbunjen,,,
Bezimena emocija…
Kako se zove novi osećaj???
Pronađi iMe !!!

(C) Predrag Simić – Andres