ŽELIM DA TI KAŽEM – Zlatko Knežević

Za tebe se danima Bogu molim
 i želim tišinom da zavlada smeh,
 da kažem glasno koliko te volim,
i da shvatim već da to nije greh.
 
Uspeću da kažem to hiljada puta,
 jer voleh, volim, i da voleću te još,
 i da moja duša bez tebe samo luta.
 Tvoje ime mi sija kao zlatan broš.

Prolazim rukom kroz tvoju kosu.
 Smeškaš se kako samo ti to umeš.
 Ljubiš mi baš svaku pegu na nosu
i sve što ne izgovorim, ti razumeš.

I tako ja volim te, sve više i više.
Volim te oduvek, od sad do kraja.
Volim te i dok hladne padaju kiše
i na dnu i na vrhu blistavog sjaja.

U naručju se topiš i stežeš me jače,
 dok u meni zemljotres lomi planine
 jer te tvoje oči što magijom zrače
prenose mi snagu čudesne topline.

Čvrsto me zagrli i reci da me voliš,
ja toliko sam srećan da mi se plače
 i da na svetu ovom dok god postojiš
čuvaj te osmehe što ti se o lice kače.

(C) Zlatko Knežević