ŽELJA – Ranislav Šela

Imam jednu želju,
Neostvarenu,
I neostvarivu…
Pogađaš!?
Povezana je čvrsto sa,
Ljubavlju…

Volim tvoj lik,
Najviše,
I tvoje ruke,
Su mi kao priroda drage,
Oči tvoje,
Gledam sa posebnom pažnjom,
Ceo kosmos u njima je,
Igra planeta,
Igra sunca…

Kosa ti na vetru,
Prkosi bogovima,
O, kako lepa kosa,
Mirisna i draga,
Kao da je poznajem vekovima…

Ti…
Nikada neċeš biti moja,
Ja to znam!
Iako nekim slučajem,
Spotakneš se,
I u moj zagrljaj padneš,
To biti ċe samo,
Spontano i kratko,
Ja to znam!

I kada bi bila moja,
I ja kada bih bio tvoj,
To nikada ne bi bilo potpuno,
Ne bi bilo svo,
Bilo bi to samo onako;
Usputno,
Slučajno…

I gledam te celu,
I sa posebnom pažnjom,
I upijam te svim čulima svojim,
Uvek kada si tu,
Negde unutar moga prostora,
I potpuno sam bespomoċan,
Svakog puta…
Kada samo poželiš uċi,
U moje sfere kretanja…
Uvek te puštam,
I ċutim,
Tih sam,
A možda i ne bih,
Da te vidim sada…

Ne, nije mi teško,
Kada si tu,
Nije mi duša razigrana,
Srce ne preskače taktove mira,
Sve je O.K.,
Uvek,
Ja to znam!

Da! Volim te veċ,
Brzo te zavoleh,
Odmah,
Mada nisam to hteo,
A šta ċu sada!?

Koristim svaki sekund,
Tvoga prisustva,
Pa te potom u tišini,
Svoje sobe,
Nevešto pretvaram u reči,
Kao da si moja,
A nisi,
I nikada neċeš biti,
Ja to znam!

Samo još neki put,
Da vidim te ovde,
U blizini mojoj, negde…
Samo još malo,
U tvojoj lepoti, da uživam,
A onda,
Moraċu ti reċi,
Da nema više smisla,
Stvarno više ne,
I da više ovako stvarno nije O.K.
I ti to znaš!

(C) Ranislav Šela – Malteze