ZEMLJOTRES – Milorad J. Nikić

Leto je, dan prekrasan, lep
Pola devet, škola puna djaka
Na školskom krovu zaigra crep
Na prozorima zapevaše stakla

Zaigraše i klupe pod nogama
Sa table spade spuzva i kreda
I noge se oduzeše pod nama
A učiteljica sva u strahu, bleda

Povika…Zemljotres, napolje,
Bežite deco, i mi ko bez glave
Bez reda, jurnusmo brže-bolje
Prestrašeni ko zečevi iz trave

Zanjiha se u gužvi računaljka
I kugle – perle prosuše po podu
Napolju smo, učiteljica – majka
Već zamrla, zastala u hodu.

Školu, kuće kraj puta u selu
Čak i kucu zateko sam celu
Podnice, daske, razmaknute
Grede trošne i još netaknute.

(C) Milorad J. Nikić