ZVEZDANE TAJNE – Jelena Šabić

Letnja je noć, tiha i topla,
Nebeski lampioni se pale,
Jedan za drugim veselo trepere
I daju mi nejasne signale.

Gledam ih, žmirkam i čudim se,
Pitam ih šta mi to hoće reći:
«Zvezdice, moje sestrice,
pričajte mi o mojoj sreći»

Pale se i gase sijalice male,
Daleke i nedokučive u kosmosu širokom,
Ništa ne kažu i smeškaju se samo,
Dok ih posmatram svojim budnim okom.

Želim da poletim i dodirnem ih na tren,
Želim i ja sa njima da sjajim,
Da budem deo njihovog jata,
Velike i male istine da tajim.

Dok Zemlja spava mirno,
Obavijena velom mraka,
Venera mi poruku šalje
Na kraju njenog zraka.

Zvezdane reči ispisane sjajem
Pročitah u jednom dahu,
I shvatih konačno tajne signale,
I razumeh zvezdanu reč svaku.

Smešim se sada jer znam,
Otkrila sam nešto što ne zna niko.
Neću reći ni tebi ni drugima,
Tajnu ću čuvati u kosmosu velikom.

(C) Jelena Šabić