PESMA ZA BAKSUZE – Ljubodrag Obradović – (Posetilaca 718.)
Postavljeno – 17. October 2005. g. @ 23:51:18 CEST od ljuba-trebotin
SVE ŠTO TAKNEM
Sve što taknem,
propada ko na suncu led.
Sve što pipnem,
svoj prirodni izgubi red.
U sebi proklestvo nosim,
i sve na svetu kletve.
Moj pogled letinu kosi,
buduće sluteći štete.
Hoću potporu, svet dok drema.
Hoću užas da ne postoji.
Oluja se kostantno sprema,
a ja se više ni oluja ne bojim.
Kraj dođe začas.
Još čujem taj glas,
taj eho kataklizme.
Još slušam svest.
Ne plaši me kazna.
Čekam pravu vest
i sreću da me lizne.
Rakija prija svakom.
Stanem na kamen.
Sjaj u travi osvaja lako.
Na kamen stanem,
pa nestanem polako.
Sve što taknem,
nestaje, kopni.
Sve što pipnem,
odmah se rastopi.
© Obradović Ljubodrag