ШЕСТИ ДАН
Опрости Боже грешан сам био,
горко се кајем, узалуд постим;
душу сам своју мржњом блатио,
немоћан душману да опростим.
Пружих му руку искреног срца,
савест ми рече, дај човек буди;
једном руком у потиљак пуца,
другом сабљу зарива у груди.
Младој лози затроваше чокот,
огњем таме душман земљу жари;
грожђе једе сад ђавољи окот,
за виноград нико и не мари.
Боже свети да л’ те нешто дави,
да л’ те душа сад тишти и мори;
што велику грешку Ти направи,
па човека шестог дана створи.
© Јовица Н. Ђорђевић
24.06.2023. године