Category: Један песник – једна песма

Један песник – једна песма – случајно одабрано из архиве сајта!

Loading

ЗА СЛОБОДУ – Данка Аврамовић Мијатовић

Loading

Данка Аврамовић Мијатовић, Врчин – Београд ЗА СЛОБОДУ Да ти видим очи лепа земљо, што их у дну крошње скриваш, од радости за слободу, радосницом сузом је дозиваш.. Да ти видим лице плодна земљо украшена ливадама у котлини, оранице, плодна поља расцветана . Да ти видим руке чврсте и твој занос док нам рађаш хлеб …

Nastaviti čitanje

ШЕСТИ ДАН – Јовица Ђорђевић

Loading

ШЕСТИ ДАН Опрости Боже грешан сам био, горко се кајем, узалуд постим; душу сам своју мржњом блатио, немоћан душману да опростим. Пружих му руку искреног срца, савест ми рече, дај човек буди; једном руком у потиљак пуца, другом сабљу зарива у груди. Младој лози затроваше чокот, огњем таме душман земљу жари; грожђе једе сад ђавољи …

Nastaviti čitanje

У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА – Бранко Мијатовић

Loading

У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА Самотног ме расанила мисо, у сред тмуше кад ушара лови, стотине сам сличних већ записо, али ова за најбољу слови. Шта је човек и зашто се рађа, смрт на њега пре рођења чека, вазда мука, ко да се порађа, од живота човек нема лека. За пар труни радости се живи, …

Nastaviti čitanje

ЖИВЕЛИ ЉУБАВ – Лепа Симић

Loading

ЖИВЕЛИ ЉУБАВ Знао је да ме привуче уз себе на ивици дрхтаја тихим шапатом подсети на срећу Није ме оставио саму док је падао снег Писао ми је дуга писма као да смо били удаљени а нисмо На гитари урезао моје име певали летели Живели смо љубав насмејани опчињени нисмо размишљали шта ће сутра бити …

Nastaviti čitanje

“Понижени и увређени” – Слађана Бундало

Loading

“Понижени и увређени” Одлазе људи Са дубоким ранама Са лицима без наде И пољуљаним снагама Одлазе тихо Док све око њих јечи Одредиште не бирају Довољне су им Тешке речи Одлазе са утиснутим Страхом И ножем у грудима Они су само живели И били сметња Другима Умиру са осмехом Без имало кајања Умиру јер Излаза …

Nastaviti čitanje

ОД ВАВИЛОНА ДО БОСФОРА – Драгош Павић

Loading

ОД ВАВИЛОНА ДО БОСФОРА Зидамо вавилонске куле друге и другачије од срушених, ни тада нисмо успели јер су нам рачвасти били језици. И темељи су срушени од вајкада, све је постало сотони наслада. Нама увек тешко пада да нека сила над нама влада, где је ту нада: космичке нема, васиона је несавладива, људска грамзива. Сами …

Nastaviti čitanje

ГРУДВО ЗЕМЉЕ ЗАВИЧАЈНЕ – Првослав Пендић Пенда

Loading

ГРУДВО ЗЕМЉЕ ЗАВИЧАЈНЕ Грудва земље Грудву снега попи, Каљава и црна Бели снег отопи. Земља греје и опстаје. Бранимо је да нас храни, А снег хлади и нестаје, Ал’ од жеђи он нас брани. Завичајна грудво земље, Прљушо посна и проста, Да ми те је у шаку понети, Као грудву снега, било би ми доста. …

Nastaviti čitanje

МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ – Елеонора Лутхандер

Loading

МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ Немој да ти ја дођем да те оживим! Као фараон си се балсамовао својим лепљивим песмама послао си сам себе за амбасадора српске поезије у небеском царству Немој да ти ја тамо дођем да те оживим ти се само правиш мртав у инат мени и Његош се одселио… Тужић́у те да …

Nastaviti čitanje

MIR I TIŠINA – Željko Perović

Loading

MIR I TIŠINA Često se desi da umoran sjednem Na klupu u parku Poj ptica da oslušnem A vjetar hladan i jesen hladna Zubata od prošlosti kazna Šiba mi lice i ratuje sa tijelom I srcem mojim U meni sve zamrlo Hladilo okovalo tijelo A pogled kao da noge ima Stidan od sretanja u stranu …

Nastaviti čitanje