UROKLJIVE OČI – Linga A.R. – Pročitano: 516
Postavljeno – 03. March 2006. g. @ 18:57:21 CET
UROKLJIVE OČI
Zahuktaju ti
noćne leptirice u mraku,
urokljive oči sijaju,
zelene kapi brižljivo razmazane,
po usnulim stabljikama kukuruza.
Iskeženi zubi kidišu na mene.
Настави са читањем “UROKLJIVE OČI – Linga A.R.”
ODA LJIGAVCU – Linga A. R. – Pročitano: 450
Postavljeno – 08. February 2006. g. @ 22:39:31 CET
ODA LJIGAVCU
Polako se krećeš,
sa rukama prignječenim nebom,
nosiš trule trešnje u cegeru
i usput gutaš nervozno
ružne glasine o sebi.
Da bi sakrio plutajuća upozorenja,
od mene, od prosjaka,
na putu punom teških primisli
tvog razbuđenog bezobrazluka.
Teški su ti koraci, zar ne?
A ja, silno želim
da isprobam kako piše
srebrna giljotina
po tvom prljavom vratu.
Настави са читањем “ODA LJIGAVCU – Linga A. R.”
BITI KAO… – Linga A.R. – Pročitano: 474
Postavljeno – 12. February 2006. g. @ 09:30:29 CET o
BITI KAO…
Usuđujem se da kunem,
Boga sto mi je dao oči
kojima vidim daleko,
jer njima razaznajem granice svoje.
Shvatam,
da sam samo neko ko je stvoren,
nemam u rukama ni početak ni kraj.
Patnje između nikad se ne broje,
smrt nam jedino deli
pakao ili raj.
Настави са читањем “BITI KAO… – Linga A.R.”
ECCE HOMO – Linga A.R. – Pročitano 571
Postavljeno – 05. January 2006. g. @ 17:21:13 CET od ljuba-trebotin
Ja videh čoveka
i krv u meni
bestidno nastavi da teče.
Ne rastoči se od urlika,
od kostiju meso.
Ne umedoh
da zažalim gomilu,
opijenu mržnjom,
koja sebi prinosi jagnje
i neću da gledam kako
Bog moli i plače.
Настави са читањем “ECCE HOMO – Linga A.R.”
IMAGINACIJA – Poslala LINGA
Datum: – 02. December 2005. g. @ 13:19:01 CET
Pročitano: 845
IMAGINACIJA
Tužna sam,
otključam nekog i pustim suzu,
kad vidim njegovu prazninu.
Ne naričem nad živima,
prizivajuci tvoju smrt,
kad ne mogu blizinu.
Nema laži,
ja je i ne tražim.
Zvona od stakla prikrivaju,
mrak oko nas.
Stidam se svojih demodiranih vrlina,
bežim od koraka vremena,
gutam ključ, da bih sakrila dokaz.
METAMORFOZA
Kad se pomrače u tebi
i poslednje ideje,
zapahnut slepim iluzijama
tražićeš kompas,
utiraćeš put,
plakaće ti na ramenu
ogrešeni bivši sveci.
Tražićeš Boga
kog si davno ostavio,
ispljuvanog u nekom budžaku,
da izdahne, poput svih ljudi.
Ostaćeš zapanjen
u oblaku saznanja,
da nemaš vise prava
na drugovanje,
sa razbludelim andjelima.
Jedina neprolaznost
u tvom životu
je nada koja evo,
naočigled ti umire,
trajanjem iskopanim
iz rastrganih dosanjavanja,
isčekivanje Velikog suda.
Настави са читањем “METAMORFOZA – Pesma nedelje decembar 2005”
MOJA SUDBINA – Linga A.R.
Datum: – 29. December 2005. g. @ 10:55:36 CET
Pročitano: 640
MOJA SUDBINA
Dok te pratim, nekako
ne želim da shvatim.
Polako…
Stvarno patim,
reči ne razumem,
smejem se, ne volim
da budem ko ljudi.
Smrti svojoj,
sebi velim:
zemlje grumen,
ptica budi!
Bolje je.
Još će bolje biti,
bez mene.
Nekako, polako,
smejem se smrti svojoj.
Bolje je, bez mene.