TVORAC – Angelina Radulović Linga

TVORAC

Probudim se u osvit svetova,
kad kamenje i stenje,
još vrelo prži i zove.
Gledam iskon kako raste,
u svoj lepoti, zemlju,
kako plače dok se poradja
i znam da ću uskoro stvoriti reč.
Biće na početku, nerastrgana još
i od tad kao krilom leteće mi duša,
do zaborava i nazad.
Pišem svaki suton
i gospodarim svim zlom,
kao i dobrim, uostalom,
kao rukom desnom i levom.
Ko meni dade da propisujem
koračaje svih ljudi,
plašeci ih da ne počine
neverstvo prema sebi?

I da li je u divljaka divlja i nada?
Kako da ljubavlju sazidam san,
pre nego što ovde osvanem?
Dok se hladi vidik oko mene
i zamrzava,
ja rastem i postojim
da bi me imalo za sve koji će
nekada taj isti vidik ugledati.

(C) Angelina Radulović – Linga