МАКИ Над Топлицом магле бдију Тихо шуми река стара Ја у срцу с пуно жара Стално мислим на Марију. Послала ми тужно писмо Да одавно млади нисмо! Не плаши се лепа Маки Ни старења, ни првих бора, Да остари мора сваки Ко што свако мрети мора. Терај бригу на весеље: Испуњавај страсне жеље! Сневај …
