ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ
Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу ,
можда и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу.
Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те .
Ако се окренеш ил застанеш мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.
И тако данима увек иста слика,
а ја бих да могу да измислим нешто,
да измамим осмех са воштаног лика,
што као у сефу крије душу вешто.
Ма признајем јеси ко богиња збиља,
али и у теби женско срце бије,
пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља,
нетакнуто ништа још остало није.
Но Амор и ја смо већ дуго у свађи,
најбоље сам стреле потрошио давно,
нека на те куле јуришају млађи,
и без тог трофеја осећам се славно.
Е, ово већ личи на познату причу,
о киселом грожђу и лукавом лисцу,
за мене је касно, одустајем часно,
а твоја лепота нек опрости писцу.
© Мића Живановић
Мирослав Мића Живановић. По образовању дипл правник. Радио у дрвном комбинату ШИК Црвена застава Крушевац од 1977. до 1992. године референт за вођење дисциплинског поступка, органа упревљања, шеф општих послова у шумарству и Директор радне заједнице. Касније Начелник инспекције и Градски Јавни правобраниоц. Бавио се музиком полупрофесионално, свирао више инструмената и најдуже певао. Писао углавном поезију. Председник је оснивачке скупштине Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Више о стваралаштву Мирослава Миће Живановића:
https://www.poezija.rs/a-biografije-pisaca/jedan-pesnik-tri-pesme-miroslav-mica-zivanovic/
https://www.poezija.rs/audio-poezija/promocija-knjige-dan-posle-miroslava-mice-zivanovica/