MIR I TIŠINA
Često se desi da umoran sjednem
Na klupu u parku
Poj ptica da oslušnem
A vjetar hladan i jesen hladna
Zubata od prošlosti kazna
Šiba mi lice i ratuje sa tijelom
I srcem mojim
U meni sve zamrlo
Hladilo okovalo tijelo
A pogled kao da noge ima
Stidan od sretanja u stranu bježi
Da me neko ne prepozna
Da me ne tješi
Nekada sam u prolazu
Baš na ovom mjestu
Krajičkom oka gledao u kose bijele
I šešire do pola glave upale
Što bradom i rukama drhtnim
Štap čuvaju
Evo i vrijeme je promijenilo boje
Na granama lišće požutilo je
Kao slike u albumu prošlosti moje
Ili se nebo nije umilo ili su krive
Naočale suzne
O Bože dali sam vrata zatvorio
Ili se hladna uselila vjetrina
Umjesto mene utoplila
Mir i tišina!
© ŽeSP
Kada sam pisao ovu pjesmu iz mene su sjećanja riječima na papir iskakala. Slovima sam od mladosti nit povukao i nastavio stihovima sve do starosti i klupe u parku. A vrijeme ne čeka, kao potok žuborom žubori, iz šumskog se izvora razlije i ravnicom nastavi da vijuga, u rukavcu zastane i produži tiho koritom u neznano. Kada bi oči govoriti znale čovjek bi se umivao sretnim mislima i budio sa bezbrižnim snovima!
Жељко Перовић – БИОГРАФИЈА
Рођен је 1952. године у Сарајеву гђе младује и пише. Због исказане љубави према поезији у Основној школи “Доситеј Обрадовић” добио је низ похвала и надимак Пјесник. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста. Стицајем околности 2002. године одлази у Шведску, гђе исте почиње радити. Слободно вријеме проводи у књижевном клубу Милош Црњански, гђе убрзо постаје и члан. Завршетком радне каријере враћа се поезији, љубави која зна стрпљиво да чека. Њјегове пјесме нашле су мјесто у многим електронским медијима књижевности и културе. Пјесаме су објављне и у три Зборника, а двије са преведом на бугарски језик. Ради на припреми збирке пјесама.