NE MARIM DA PATIM – Latinka Djordjrvić

NE  MARIM  DA  PATIM

Ne marim  da patim,
jer   patim  često.
Ko  suza  večnosti
imam  svoje  mesto.
Kraj  druga  svoga
i  pune  čase,
korakom  do zaborava,
tuge, što se zbraše.

Stegnem  srce,
vijuga  mozga
zadrži  vlast,
Svet  radosti
pretočim  u sutra,
Jato  ševa
na  slobodu pustim,
sreći, nadi,
danu  bez  bola,
za večiti spas.

Na bolno vejanje vetra
ko travka treperim,
napojena pesmom
zvona crkve što jeca,
zastakljenim snovima
na oltaru plavom,
pravdom  opijena
u  rukama  deteta.

Ne  marim  da  patim,
jer  patim  često
U  tišini  duša ćuti
daruje  ljubav, milost
i  spas.
Želim samo jedno
u  metežu  bolnom,
Bez  zebnje
da  zatvorim prozor
ognju  sto  ne  greje,
da ja svetlim
za nas.

(C) Latinka Djordjević