SUTRA ODLAZIM TAMO – Miomir Miki Jovanović

С јутром одлазим тамо
и знам ко ме чека.
Људи добри и благи
и братска рука нека.
Огрубела од жеље
да загрли брата
крај спремљене постеље
и отворених врата.

И деца, пуно деце
мусаве са косом плавом,
осмехом који боли
док стидљиво машу главом.
И свако од њих моли
да им се донесе срећа
ма колко да је тешка
поднеће дечија плећа.

Чека ме вино црно
кога је чашица доста
да би ми језик утрно,
о боже чуднога госта.
И све поново поче
С лепотом Велике Хоче

Опет ме буди ветар
што лута кроз сокаке
онако одједном дуне,
да ћутим кораке лаке
неке сањиве срне,
што дође однекуд сама
кад дан ми беше тама,
и дахом ми отвори очи
некад у Великој Хочи .

(C) Миомир Мики Јовановић