SUSRET – Latinka Djordjević

SUSRET

Sa osmehom na usnama,
srcem u grlu,
na sred trga stojim.
U deliću sekunde
postajem dete,
nestrpljivo, uznemireno,
očekujući susret.
Ti i ja.

Fenjer maglu boji u žuto,
promrzao dan se valja niz ulicu,
isčekivanje raste,
raste i strah,
da se ponovo nećemo sresti.
Na pločniku vreme ispisuje
svoju priču.

Ne želim opet da ostavim
pukotine u našem druženju.
Crveno vino nek razveže jezik,
kosa nek miriše
na jesenje kiše,
zarobljena osećanja,
nek polete ko ptice, slobodno.
Duboko u najskrovitijem delu
moje duše, deo mene veruje
u ovo prijateljstvo.

Osećanja raznosi vetar,
kao što raznosi cvetni polen
i miris livadski.
Jedno prijateljstvo
preplavljuje srce,
a razum sve strepnje
potiskuje u drugi plan.

Stojim i čekam,
prijateljsko rame
na koje bi se oslonila,
osmeh koji ulepšava svet.
Stojim i čekam,
susret koji će
da ispuni moje grudi
i prostruji venama.
Stojim…
I čekam…
Sa osmehom na usnama…

(C) Latinka Djordjević