ZVUK VIOLINE – Ljubodrag Obradović

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 809
ZVUK VIOLINE – Ljubodrag Obradović 2006-11-17 08:06:06

ZVUK VIOLINE

Zvuk violine iz novog aparata
i mirisi povetarca, bude setu.
Zveče šerpe na starom putu,
ptice zastaju u letu,
ludost lebdi na usnama,
ključ u tudjem džepu.

Razigra se nostalgija,
film se rszvije.
Na belim kobilama,
dolaze smele klinke.
Osmehe
i slatke reči donose.

Voleo sam uvek suprotnosti,
šetnje po kiši, mraz,
bekstvo sa kapija…
Sad vino prija,
ko smešna
i surova stvarnost.

Potok je nov, korak lak,
a dečak smeo.
Zveči tišina.
Tvoje usne drugog ljube,
moje srce na drugu misli,
noć je, a pevaju slavuji.

Piše se crno, dečaku pijanom.
Koraci ispod strehe,
tvoji koraci u kradju kreću.
Iskusni princ i violina.
Nemoćno drhtim.
Bes ključa na realnost sveta,
noć je junska, a lipa cveta
i šerpe po putu vuku deca.

Pesme venu od želja,
grešne misli troše telo.
Biće veselja,
čim poželim spas u promeni.
Biće radosti,
kad zaboravim gadosti
i u bekstvo krenem.
Zvuk violine kišu razgoni.
Sve istine kad ti poklonim,
biću prazan i voleću taj poraz.
Zvuk violine umorne odmara.

Potok je nov, korak lak,
a dečak smeo.
Tvoje usne drugog ljube,
ptice zastaju u letu,
ludost lebdi na usnama,
ključ u tudjem džepu.
Bes ključa na realnost sveta,
noć je junska, a lipa cveta
i šerpe po putu vuku deca…

(C) Ljubodrag Obradović

Оставите одговор

Your email address will not be published.