NEĆU OPRATI LICE – Lepa Simić

NEĆU OPRATI LICE

Prvi put neću oprati lice
pred spavanje.
Da ne sperem,
tvoje tople dodire.

Na licu mom,
ostaše tvoje oči.
Ustreptali trag nadanja,
još plamti u njima.

Neću saprati želje,
što prizivaše tamu.
Dirke prstiju…
Ni dodire vlažnih dlanova…
Još klize…

Sunce je otišlo,
iza crvenog neba.
Tiha noć.
Na jastuku,
tvoj lik se utapa.
Radosna ležem.

Neću oprati lice,
ni ruke na tebe mirisne.
Bojim se da izbrišem
trag sna najlepšeg…

(C) Lepa Simić 2005