JABUKE I DUNJE – Ljubodrag Obradović

Pod prozore tvoje,
uz mesec zoru da čekam.
Sudbine razne postoje,
sve ih na kraju odnese reka.

Ima svetlosti u vazduhu,
nije sve uvek smak,
Ti ponekad u prolazu,
ostaviš mi nade znak.

Tvoje gordo kretanje,
uzdahe ulice mami.
Ja sa tobom ni u šetanje,
a kamoli do zore sami.

Tvoja gordost i moj strah,
i svako se posle kaje.
Pokušaj moj uvek je krah,
ti prođeš, ja sam ostajem.

Jabuke i dunje,
na ormaru istrule.
Zar nikad neću da uđem,
u tvoje lagume ?

(C) Ljubodrag Obradović 2005