GDE SI POŠLA… – Ljubodrag Obradović –Posetilaca 571
Postavljeno – 28. November 2005. g. @ 22:55:46
CET od ljuba-trebotin
ГДЕ СИ ПОШЛА …
Где си пошла без мозга у глави,
лепојко моја,
док запара улицу купа
и кад, мада смо скупа,
остајемо сами,
где си пошла без мозга у глави?
Зар не видиш свет око себе,
зар не видиш да птице лете?
Не, ниси ти више дете.
Зар не осећаш да твој
живот дрема и да
ништа од њега немаш.
Где си пошла без мозга у глави,
девојко што волиш досаду
и да се правиш важна?
Времена сад долазе влажна
и твоје минуте,
нећу ја да губим.
А ипак те љубим,
док зној прашину купи,
на овој улици, у мору
младих и гладних.
Ипак те љубим,
девојко без мозга у глави
и хајде вечерас, заборави
те окове и ланце,
те изговоре и зле навике
и довешћу све вранце света
и кочију, да нико не смета,
док слушам твоје глупости,
о мору младих и гладних,
без мозга у глави.
Лепојко моја,
ти што волиш,
све што и ја,
ти, што док птице лете
и живот дрема,
знаш да ниси дете,
да си жена;
где си пошла,
без мозга у глави?
C.2005
© Љубодраг Обрадовић