IZAZOV – Ljubodrag Obradović

Ljubičica u zoru,
zadenuta u kosi,
plavoj u tačkama sunca,
a ja mirise skupljam.
Devojčica kroz goru,
a grane jasika okolo,
pa vetar šuška,
dok joj stope sledim. Povijen,
senke borova tražim
i prikradam se bos.
Devojka žuri,
primetila me valjda,
pa se nada.
Slavuji…

Rastu draži njene,
u očima mojim.
Ruža cveta.
Žmurim…
Okuke lete,
gromovi stižu,
proplanci se bele…
Još malo,
pa damare moje,
raskraviće strast.

Čobanica mlada,
stado pronašla.
Cilj…
Sad u senci hlada,
sedi, nešto čeka
i lipe miriše.
Titraji pčela,
obećavaju puno meda,
a ja ko ukopan stojim.
Samo gledam,
i uzalud se znojim…
I napred ne smem.

Život, padam.
Život postoji.
I bol… Bol od kog
mozak strada
i ko krpa dotrajala,
u komade se cepa.

Slušam,
čobanica sad peva
i kradom ,
mangupu mladom,
osmehe nudi i više…
Listovi trepere…

C) Ljubodrag Obradović