Postavljeno – 20. August 2005. g. @ 19:40:00 – (Posetilaca 834) CEST od ltrebotin
Jabuke i dunje,
na ormaru stoje.
Ja još ne smem,
pod prozore tvoje.
Pod prozore tvoje,
uz mesec zoru da čekam.
Sudbine razne postoje,
a ja tebi samo smetam.
Ima svetlosti u vazduhu,
nije sve uvek smak,
Ti ponekad u prolazu,
ostaviš mi nade znak.
Tvoje gordo kretanje,
uzdahe ulice mami.
Ja sa tobom ni u šetanje,
a kamoli do zore sami.
Tvoja gordost i moj strah,
i svako se posle kaje.
Pokušaj moj uvek je krah,
ti prođeš, ja sam ostajem.
Jabuke i dunje,
na ormaru istrule.
Zar nikad neću da uđem,
u tvoje lagume ?
(C) Ljubodrag
Obradović 2005