JEDNO LETO – Ljubodrag Obradović

JEDNO LETO

Volela je leto i more.
Sreo sam je na morskom žalu.
Bili smo tamo do zore.
Nestala je na prvome valu.

Na licu osmeh, u očima snovi.
Znala šta život nosi,
umela da se zeza i voli
i da životom, životu prkosi.

Bili smo sami tu noć,
kao da smo minus i plus.
I sad kad dune lahor,
seta u mozgu napravi kuršlus.

Gde je nočas žena ta?
Oči zelene, kosa plava.
Seti li se kad-kad mene, mora,
ili ta uspomena u njoj spava.

Ili je sve to za nju bilo igra,
tren koji se stalno ponavlja?
U životu je uvek glavno pravilo,
da se život uvek nastavlja.

(C) Ljubodrag Obradović