MUČIM SE – Ljubodrag Obradović

Loading

MUČIM SE – Ljubodrag Obradović 2006-06-09 16:36:33
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 545

MUČIM SE

Mučim se, glavobolja me lomi.
Mislim o ljudima, o pticama, o svetu…
O zemlji, zvezdama, kosmosu…
Mislim o sebi, o novom sutra,
mislim, eh, sanjam ja,
vojnik bez devojke.
Sanjam suknju i ono ispod.

Tišina kolje zorom zvezde,
mesec oblake proganja.
Ja u hladu noći, mučim se…
Sanjam daleko selo
i šetnje kraj reke.
Kako sam tamo ja,
trčao livadama i leptire lovio.
Kako sam, da celo selo zna,
odlazio s pastiricama
i telo zagrljajima lomio.

Kako sam zanesen,
u ponoćne šetnje,
bezbroj cura izvodio,
svakoj pohvalio lice, ten,
svakoj nudio osmehe
i svaku do
ljubavnog ludila dovodio.

Sad budan sanjam,
sad mi se ne spava,
pa u ponoć na mesečinu izlazim.
Gledam nebo
i obrise planina dalekih,
gledam zvezde,
vazduh duboko udišem
i svaki put iznova pomislim,
da zbilja ne znam, zašto živim.

A živim evo, da prodju dani
i sunce se radja, brže no lani,
kad sam bio devojačka ladja.
Živim evo, kao i svi drugi,
ne shvatajući smisao, ni da li ga ima.
Živim, ko mali mrav koji,
dok mrvice na gomilu vuče, ne sluti,
da je sve to na listu,
koji rečna matica vrti.

Živim, eh živim,
sunce me gleda,
nikom ne smetam…
Običan čovek,
obično ne razmišlja,
pa zašto onda ja,
da mučim se…

(C) Ljubodrag Obradović
Samobor, 1973 godine

Оставите одговор

Your email address will not be published.