NEDOSTIŽNI MIRIS – Ljubodrag Obradović

NEDOSTIŽNI MIRIS

U beličastoj izmaglici,
ispraća i sačekuje,
šaputanja i beskraje,
beskrajno tužan.

Na daskama prodavnice,
merka sudbinu.
Prošlost se ne ponavlja ni u snu,
šapuće magli.

Zuje već pčele,
na cveću trenutka.
On, u belom mantilu,
gleda očešljanu kosu
i lice u nepoznato, što žuri.

Romantika u pozadini,
šapuće vetru.
Lipe mirišu na slavuje
i setu u zasedi.
Lipe mirišu,
nedostižni miris.

(C) Ljubodrag Obradović