PAUZA – Ljubodrag Obradović

PAUZA

Novi pogled.
Stigao sam ranije,
ja koji uvek kasnim.
Zvone zvona,
u tišini
nagomilane samoće.

Zagušljivo sve je.
Bat koraka u mašti,
ka ostrvu budućem
i pogled u prazno.

A onda susret.
Gavrani bi poleteli,
kroz sumrak.
Želje bi zaplakale,
zbog neostvarivanja,
a ti drhtiš.

Toplo je,
može se u park,
jezik da se isplazi svetu,
može se u kosmos,
na neotkrivenu planetu.

Svud se može,
kad se hoće,
a ti drhtiš
i bežiš,
ko od kopca.
Pauza…
A traje…

(C) Ljubodrag Obradović