Поставио љуба-треботин 19.12.2006. у 16:42:13. Прочитано 3414.
СНЕГ – Љубодраг Обрадовић
СНЕГ
Угледао сам из маште створење,
на ливади, у роси травке.
Баш је чудно мозга стрпљење,
док теше идеал из сламке.
И душа се разнежи
и срце запева,
али живот своју игру свира.
Напољу већ снежи,
у телу чежња болом сева
и душу сетом дира.
Снег ме дочека страсно,
тражени пут забеласа,
па се заувек изгуби…
У машти га водим јасно,
а он ме однесе, попут таласа,
у сметове, снегу да ме љуби.
Угледао сам из маште створење,
на ливади у роси травке,
и заблистало је чудно хтење,
а на ливади само, трагови и санке…
© Љубодраг Обрадовић
Postavio ljuba-trebotin. Procitano 3385
SNEG – Ljubodrag Obradović 2006-12-19 16:42:13
SNEG
Ugledao sam iz mašte stvorenje,
na livadi, u rosi travke.
Baš je čudno mozga strpljenje,
dok teše ideal iz slamke.
I duša se razneži
i srce zapeva,
ali život svoju igru svira.
Napolju već sneži,
u telu čežnja bolom seva
i dušu setom dira.
Sneg me dočeka strasno,
traženi put zabelasa,
pa se zauvek izgubi…
U mašti ga vodim jasno,
a on me odnese, poput talasa,
u smetove, snegu da me ljubi.
Ugledao sam iz mašte stvorenje,
na livadi u rosi travke,
i zablistalo je čudno htenje,
a na livadi samo, tragovi i sanke…
(C) Ljubodrag Obradović
