СУСРЕТ СА СМРЋУ
Трипут сам се видела са тобом,
Сањала сам гошћу
У свили боје меда,
Куцнула си,
Ушла
И само такла душу
***
Срце је упамтило – твоје меке прсте
Претесно је у загрљају – који ишчекујеш
***
Сваки дан има очи – боје твоје песме
Сваки дан
***
Знам да ћеш доћи кад те заборавим
Благонаклоно ти остављам поруке на стаклу
Бићу тиха
***
Сасвим тиха
Тиша од невена у твом верном крилу
***
Живот је твоја древна творевина
© Марина Адамовић
БИОГРАФИЈА:
На брзину бих испричала свој живот у ћелији осуђених на беду. Година рођења је 1962., а годину смрти претпостављавам. Рођена сам у Нишу. Почињем студије француског језика на Филолошком факултету у Београду “давне” 1980. Одустала сам следеће године – у себе нисам веровала. Уписала сам Правни факултет који нисам вoлeла. Грешка за грешком. Мултипла-склерозаза је одиграла битну улогу – везала ме је за угао ћелије, али БАШ ТУ доста пишем – имам више од две хиљаде песама – две објављене збирке: CURRICULUM VITAE; ПСИХОДЕЛИЈА МИНИЈАТУРЕ; неколико групних – ВЕТРЕЊАЧА, СТИХОМ ГОВОРИМ, ПЕСЕМ СИ, НЕКАЗАНО.
Дигиталне књиге: THE REST of 1, 2, 3… следи ХАИКУ збирка, итд. Радови су ми објављени у Политикином Забавнику од 07.09.2012. године, као и учасопису за поезију ПоезијаСРБ. Има ме и на линковима:
- http://agoncasopis.com/arhiva/stari_sajt/broj_19/poezija/1_marina_adamovic.html
- http://100hiljadapesnikazapromenekikinda.blogspot.com/2012/09/marina-adamovic-nis_12.html
Члан сам:
- “Удружења књижевника и књижевних преводилаца, Ниш”,
- Удружња песника Србије – Поезија СРБ са седиштем у Крушевцу,
- Међународног удружења уметника НЕКАЗАНО, Бар.
Линкови: