Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 478
Promocija izdavaštva Prometeja u Kruševcu – 02.10.2014. 2014-10-03 09:51:54
Зоран Колунџија, Јовица Станковић и Лидија Ужаревић
Никола Стојановић и Љубодраг Обрадовић
Прва је песма: БОЖУР
Ти цвете, семе племените крви,
Ветрови силни хтеше из корена ишчупати те.
Дуваше са Истока и Запада,
Дуваше са Севера и Југа.
Заборавише на полен твој,
Сад ничеш на све стране света.
Ничи, ничи семе племените крви,
Украси отачаство наше,
Као што украси небеса наша.
А друга песма је: ЋУТАЊЕ
Пишем да бих ћутао,
Слушам да бих ћутао,
Гледам да бих ћутао,
Ћутим, јер једино небо разуме моју тишину.
Ћутим, да се спасим сам од себе,
Ћутим, да спасим друге од себе,
Ћутим да њихово гласноговорништво
Не допре далеко.
Ћутим, јер једино небо разуме
Моју тишину.
Ћутим и у ћутању ћутим,
Не дам да мисли моје ремете тишину.
Ћутим јер су други превише рекли,
А мени само ћутање оставише.
Ћутим, јер једино небо разуме
говор моје тишине.
Мени је драго да је Јовица члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и драго ми је да је његова поезија на неки начин повезала наше удружење са Издавачком кућом ПРОМЕТЕЈ из Новог Сада. У то име, као мали знак пажње, поклонићу Јовици Станковићу и господину Зорану Колунџији, главном и одговорном уреднику Прометеја наш зборник Родољубиве поезије ЗА МИРИС БОЖУРА који је само мали, али прави предзнак да Косово и Метохија никад неће бити прошлост у нашим срцима и сећању…
СРПКИЊО
Шта се ово данас са тобом збива
Утробу си своју много олењила
Вековима твоје богатство се мерило
Колико си живота подарила.
Света је дужност пород имати
Рађај Српкињо или нас неће бити
Косово свето нас опомиње
Шта се Србији може догодити
Друга кнежева клетва са небеса се чује
Свети завет је мајка бити
Српкињо за спас Српства и Србије
Утроба твоја одлучујућу битку бије
Тешка судба да Србију не би стигла
Српкињо три живота роду подарила
Витешву чељад задојила
Брата сеју животом својим да их љуби
Србине роде мили част мајци
И породици да сте повратили
Са вером Божијом
Ова заповест се лако прима
Ко у овај бој не крене
“Од рода му ништа не родило
Ни у пољу бјелица пшеница
Ни у брду винова лозица”
© Јовица Станковић
0 478 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.219.31
7740 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija Časopisa PoezijaSRB broj 2 i PESNIČKI MARATON – Klub KCK 2014-10-05 11:25:31
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу ће учествовати на
САЈМУ КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА за 2014.-ту годину са
целокупним својим овогодишњим издаваштвом. Представићемо своје издања:
књигу поезије КРУГОВИ – Љубодрага Обрадовића, коју смо објавили у сарадњи са Културним центром Крушевац, роман Данице Рајковић – КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ, књигу дечје поезије ДОК МАШТАМ И САЊАМ –
Јоване Марковић и Часопис за пезију – ПоезијаСРБ број 1 и број 2.
Промоција нашег Часописа број 2 заказана је за четвртак 09.10.2014.
године у Клубу КЦК у 18:00. Изволите, придружите нам се! После
промоције нашег часописа дружићемо се на ПЕСНИЧКОМ МАРАТОНУ КЦК који је
заказан за 19:00!
У наставку погледајте програм САЈМА КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА 2014. 
0 554 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 188.255.214.104
7741 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB broj 2 – Leskovački kulturni centar -16.10.2014 u 19:00 2014-10-06 10:57:29
(срећна) промоција Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 2 догодиће се
16.10.2014. године у 19:00 сати у Лесковачком културном центру.
Промоцију је осмислио Зоран Јовановић, песник из Лесковца, а поред њега
своју поезију из часописа казиваће и песници и песникиње из Лесковца:
Стефан Митић, Миљана Стефановић, Јелена Митић, Горица Станковић и
Мимица Костић. У госте им долазе колеге по перу из Крушевца: Љубодраг
Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Саша Милетић… Видимо
се у Лесковцу
ОПЕТ СИ ТУ
Ако могу да бирам
Ја бих баладу
Некако волим тај мол
И ништа лепше од туге Није то бол
И то се не плаче
То је нешто јаче
И лепше од свега
Није ни сећање
Успомене бледе
Ово је у души
Опет оно исто
Као кад је било
И ништа не вреде
Сви дани после
Ни сви домети
Полети Привиђења
Као у сну
Опет си ту
Ти и стари рефрени
Опет у мени онај плам
Твоја коса мека
Чудо од тела
И твоја рука бела
Као мека свила
И нисам сам
Као да нигде ниси била
Ћутимо одћутано
Слушамо већ речено
Пијемо испијено
Плачемо оплакано
И нећу да се будим
И не отварам очи
До последњег рефрена
У последњој ноћи.
© Мића Живановић
Pesma godine za 2013. na portalu www.poezijascg.com
0 512 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 77.56.2.241 1-
7742 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Otvoren Sajam knjiga i izdavaštva Rasinskog okruga za 2014. godinu 2014-10-09 16:58:36
књига и издаваштва Расинског округа РАСИНСКИ ЦВЕТ 2014 отвориo је у
Клубу културног центра Крушевац књижевниk Радомир Андрић Роко –
председник Удружења књижевника Србије. Сајам су и ове године заједнички
организовали Културни центар Крушевац, Народна библиотека Крушевац и
Историјски Архив Крушевац, а под покровитељством Града Крушевца. О
значају Сајма књига и издаваштва Расинског округа ,,Расински цвет“ и
учесницима говорио је директор Културног центра Крушевац мр Мирослав
Смиљковић. Програм свечаног отварања осмислила је и водила Јелена
Ђорђевић, ПР КЦК.
У
наставку програма уреднице Културног центра Крушевац Јелена Протић
Петронијевић и Љиљана Панић представиле су 13 издања ове установе у
култури, а у вечерњим сатима је промоција Часописа за поезију
ПоезијаСРБ који издаје Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем
у Крушевцу и Песнички маратон. Сутра десетог октобра своја издања
представиће Народна библиотека Крушевац и Историјски архив Крушевац,
а планиран је и колаж програм ,,Да земља не остане без човека“. У
суботу је додела награда за издаваштво ,,Расински цвет“ и промоција
романа ТАИ Горана Гоцића.
Отварању
Сајма књига и издаваштва Расинског округа ,,Расински цвет“
присуствовали су председник Скупштине града Крушевца Живан Николић,
секретар Скупштине града Крушевца Горан Ћирић, помоћник градоначелника
Мирјана Златановић, градски већници, представници Епархије крушевачке
као и представници политичког и културног живота града.
Радомир Андрић Роко – отвара Сајам књига и издаваштва Расинског округа за 2013 годину
Директор КЦК мр Мирослав Смиљковић уручује Радомиру Андрићу плакат
за отварање сајма књига за успомену
0 567 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.228.41
7743 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ODLAZIM – Lepa Simić 2014-10-10 22:27:21
ODLAZIM
Okliznuo si se na moje oči
želeo
da sagradiš most
tajanstveni i pun iskušenja U suzi tvoje majke
kao mlinski kamen
… naš neuspeh
Odlazim zauvek
ponosna na sebe
što se ne okrećem
Na ispravnom sam putu
© Lepa Simić (2008)
1 844 1 lepasimic 0 srpski 0 0 0 20 4 95.180.80.48
7744 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Jesenja igra-Branka Zeng 2014-10-10 22:30:22
Ka žutoj ruži
šareni leptir leti
miris ga mami.
*** Kiša jesenja,
cveće u bašti čeka,
miholjsko sunce.
***
Kesten na tlu,
sa krošnje lišće pada.
Jesenji je dan.
***
Kap kiše klizi,
iz ugla oka niz obraz
budi se osmeh.
***
Jorgovan greškom
septembru poklanja cvet
Miholj-dan tek će.
© Branka Zeng
4 1198 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 20 4 95.180.80.48 1-
7745 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Tako sam – Svetlana Poljak Pollakova 2014-10-10 22:34:23
Život mi leži u mreži
opijenih ćoškova,
Ćoskovi u nošnji
djavoljog tla,
Ne, ne moj davni i dragi,
ne boj se za mene
Ja znam ko je on,
On ne zna ko sam ja… i
ne oprastam okove
vise tvoje misterije,
a zbog toga mira
tvom nemiru bridim,
Oprosti mi sto ne
placem vise,
kad bi suze rat vodile
ne bih mogla ja da vidim
a
sto se jos mucis, cudis,
sto ne cujem tebe,
kad bi cula ljubav ,
jato nekih greha,
ljutilo bi mene,
ganjalo do bola,
ispod struka tuznog,
prevarenog smeha
a
Ako me uvredi makar
Jedna trnka
jos ovako zednu,
Necu cuti mudro,
necu znati nista,
ni za saku jednu
da
Izbor mi je zudnja ,
prognana od noci,
Noci su mi same,
Bas tako sam htela,
Ima nekog cuda u
svoj toj strogoci,
Kada volim- volim
A to ne bih smela
© Svetlana Poljak Pollakova
1 896 0 Pollakova 0 srpski 0 0 0 30 6 95.180.80.48 1-
7746 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Druga promocija Časopisa za poeziju – PoezijaSRB Broj 2 u Kruševcu 2014-10-10 22:36:23
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу представило је
09.10.2014. године своје целокупоно овогодишње стваралаштво на САЈМУ
КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА *РАСИНСКИ ЦВЕТ* за 2014.-ту годину.
Представили смо своја издања: књигу
поезије КРУГОВИ – Љубодрага Обрадовића, (коју смо објавили у сарадњи са
Културним центром Крушевац), роман Данице Рајковић – КАПИ КИШЕ НА
СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ, књигу дечје поезије ДОК МАШТАМ И САЊАМ – Јоване
Марковић и Часопис за пезију – ПоезијаСРБ број 1 и број 2. Посебан
нагласак смо дали другој промоцији нашег Часописа за поезију –
ПоезијаСРБ број 2 у којој је учешће узео велики број стваралаца који су
у њему објавили своје радове…
Програм су осмислили и
водили Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић, а своју поезију и радове
из часописа поред њих говорили су и: Јована Марковић, Даница Рајковић,
Латинка Ђорђевић, Вељко Стамболија, Љубиша Бата Ђидић, Ђорђе Петковић,
Даница Гвозденовић, Снежана Драгићевић, Бора Видојковић, Саша Милетић,
Бора Благојевић, Милка Ижогин, Сандра Миладиновић, Градимир Карајовић,
Живомир Миленковић, Живота Трифуновић, Мирко Стојадиновић и Драган
Тодосијевић (који је бринуо и за фотографије).
Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић – водитељи промоције
Јована Марковић – најмлађи члан ПоезијеСРБ
Латинка Ђорђевић песникиња из Цириха
Владимир Тасић је са пажњом пратио промоцију 
1 774 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 95.180.80.48
7747 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pesnički maraton KCK 2014 2014-10-10 23:32:50
Песничког маратона КЦК 2014 је Снежана Драгићевић, песникиња из
Крушевца. Друго место место освојила је Сандра Миладиновић из
Мајдева, а трећа је била Матилда Јанковић из Ћуприје. Специјалне
награде и захвалнице освојили су: Јована Марковић из Љубаве, Душанка
Ерић из Крушевца, Слободан Јовановић из Ћуприје и Слободан Станковић из
Параћина. Ана Бербаков је добила специјалну награду – Мараму песникиње
Злате Живадиновић коју јој је уручио Ђорђе Петковић члан жирија…
На Песничком маратону КЦК 2014, у заједничкој организацији
Културног центра Крушевац и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са
седиштем у Крушевцу, који је одржан 09.10.2014 године у Клубу КЦК у
оквиру Сајма књига и издаваштава Расинског округа *РАСИНСКИ ЦВЕТ 2014*
наступили су песници из Цириха, Ћуприје, Параћина, Трстеника, Ћићевца,
Бруса, Крушевца, Треботина, Мајдева, Кобиља, Љубаве… Маратон су
осмислили и водили Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК и Љубодраг
Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем
у Крушевцу, који су били и чланови стручног жирију Песничког
маратона КЦК 2014 у коме су поред њих били и Борисав Благојевић –
председник, Вељко Стамболија – члан и Ђорђе Петковић – члан.
На Песничком маратону КЦК 2014 су овим редом наступили следећи песници:
Градимир Карајовић, Боривоје Видојковић, Небојша Милосављевић, Миљана
Ракић, Бранко Ћировић – Ћиро, Снежана Драгићевић, Даница Гвозденовић,
Горан Минић, Зорица Матицки, Томислав Димитријевић, Тодор Петровић,
Петар Петровић, Дајана Цветковић Лазић, Душанка Ерић, Саша Милетић,
Јована Марковић, Ана Бербаков, Живојин Жика Манојловић, Драгана
Марковић, Светлана Ђурђевић, Гордана Миљковић, Мила Марковић, Дејан
Ристић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Сандра
Миладиновић, Мирко Стојадиновић, Живомир Миленковић, Слађана Бундало,
Матилда Јанковић, Гордана Марковић, Слободан Станковић, Миломир Мића
Терзић, Томислав Марјановић и Далибор Радисављевић. Своју поезију
казивали су ван конкуренције и чланови жирија.
Снежана Драгићевић – победник Песничког маратона КЦК 2014
Дејан Ристић – победник Песничког маратона КЦК 2013 са малим закашњењем је
примио награду од Јелене Протић-Петронијевић и Љубодрага Обрадовић
0 517 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.235.182
7748 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Treća promocija Časopisa PoezijaSRB broj 2 u Leskovcu 2014-10-17 18:50:25
поезију ПоезијаСРБ број 2, који издаје Удружење песника СРБИЈЕ –
ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу промовисан је 16.10.2014.
године у Лесковачком културном центру. Била је ово трећа промоција
овог часописа, овога пута у граду Лесковцу, после две крушевачке
промоције: рођенданске промоције у ресторану АС Хемопродукта Крушевац и
промоције на Сајму књига Расинског округа. У промоцији су узели учешће
песници из Лесковца: Зоран Јовановић, Стефан Митић, Горица Станковић и
Мимица Костић и њихови гости из Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Светлана
Ђурђевић, Саша Милетић и Душка Ерић. На промоцији се чула и поезија из
Часописа за поезију – ПоезијаСРБ број 2 песника који нису били на
промоцији: Миће Живановића, Лепе Симић, Елеоноре Лутхандер, Миљане
Стефановић и Јелене Митић, као и поезија чланова Књижевног клубу *016*
из Лесковца која није објављена у часопису. Све у свему једно необично
пријатно вече обојено поезијом…
Зоран Јовановић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Душка Ерић и Саша Милетић
0 598 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 188.255.214.104
7749 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Milena Vukoje Stamenković – Promocija poezije u Kruševcu 2014-10-19 20:47:45
организацији Крушевачког позоришта и Удружења песника Србије –
ПоезијаСРБ, 22.10. 2014. године у 18:00 часова у малој сали Крушевачког
позоришта одржана је промоција књижевног стваралаштва Милене Вукоје
Стаменковић, књижевнице из Берна, Швајцарска. У промоције су поред
ауторке учествовали и Светлана Ћурћевић, Латинка Ђорђевић и Љубодраг
Обрадовић и крушевачки песници: Саша Милитећ, Дејан Ристић, Мирко
Стојадиновић, Драган Тодосијевић и Слађана Бундало. За музички тренутак
су се побринутили Момчило и Далибор Накић и Драгица Калас.
Милена Вукоје Стаменковић је песник, приповедач, новинар и преводилац.
Пише и објављује на српском и немачком језику. До сада је објавила пет
књига поезије и две књиге прича. Објављивала је у многим листовима и
часописима, са поезијом и прозом заступљена је у многим заједничким
књигама, зборницима и антологијама на српском, немачком и енглеском
језику… Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења швајцарских
писаца АдС и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Члан је и Удружења
српских писаца у Швајцарској, чији је председник била од 2009 до 2011.
Живи и ствара у Берну, Швајцарска.
Милена Вукоје Стаменковић
Латинка Ђорђевић, Милена Вукоје Стаменковић и Светлана Ћурћевић
Милена Вукоје Стаменковић и Љубодраг Обрадовић 
АТЛАНТИДА
Атлантида
Куца срцем Балкана
Песму тражи
А песма
Да зна да лаже
Комадић меса на столу
Био би
Као планина
Срећан човек
Што по контејнерима
Храну тражи
Ех,
Да је краљица
Украла би
Лажне осмехе
Ратове
Забранила их
Људима ушла у срце
Шапучући
Пробудите се
Погледајте се
Ухватите за руке
Ех,
Да може
Где би нам био крај
Нама на Балкану
© Милена Вукоје Стаменковић
Вукоје Стаменковић је песник, приповедач, новинар и преводилац. Пише и
објављује на српском и немачком језику. До сада је објавила пет књига
поезије и две књиге прича.
Објављивала
је у многим листовима и часописима;поезијом и прозом заступљена је у
многим заједничким књигама, зборницима и антологијама на српском,
немачком и енглеском језику… Члан је Удружења књижевника Србије,
Удружења швајцарских писаца АдС и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ..
Члан је и Удружења српских писаца у Швајцарској , чији је председник била од 2009 до 2011. Живи и ствара у Берну, Швајцарска.
0 668 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.232.246
7750 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE MOŽEŠ DA BIRAŠ – Lepa Simić 2014-10-22 22:55:35
NE MOŽEŠ DA BIRAŠ
Nisam ti rodila decu
nemamo zajedničku
njivu
ni kuću
Ne čistim ti cipele
Čemu uzdisaji…? Kroz ruke mi život tutnji
a ti bi
da me menjaš
Nemoj
nije mi više sedamnaest
Opusti se
uživaj u trenutku
Ulepšaj mi dan
Ništa više ne planiraj
© Lepa Simić (2010)
2 934 0 lepasimic 0 srpski 0 0 0 9 2 89.216.199.42 1-
7751 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OKTABAR MESEC STARIH – Gerantološki centar Kruševac 23.10.2014 2014-10-24 11:39:12
обележавања Међународног дана старих у октобру месецу, школе и секције
Културног центра Крушевац са сарадницима традиционално обилазе установу
Геронтолошки центар Крушевац. Тако је 23.10.2014. године у сардњи са
Црвеним Крстом из Крушевца и Удружењем песника Србије – ПоезијаСрб са
седиштем у Крушевцу изведен пригодан културно-уметнички програм и
старима уручени пригодни поклони. Чланови Удружења песника Србије –
ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, песници: Милена Вукоје Стаменковић
из Берна – Швајцарска, Латинка Ђорђевић из Цириха – Швајцарска,
Љубодраг Обрадовић и Мирко Стојадиновић из Крушевца су казивали своју
поезију. Програм је осмислила уредница КЦК Слађана Обрадовић.
Чланови школа и секција КЦК
Мирко Стојадиновић, Милена Вукоје Стаменковић, Весна Лукић,
Латинка Ђорђевић и Слађана Обрадовић
0 504 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7752 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MALI I VELIKI PRINC – Eleonora Luthander – Smederevska pesnička jesen 2014. 2014-10-26 16:06:49
MALI I VELIKI PRINC
Nemoj da ti ja dođem
da te oživim!
Kao faraon si se
balsamovao
svojim lepljivim
pesmama
poslao si sam sebe
za ambasadora
srpske poezije
u nebeskom carstvu
Nemoj da ti ja tamo
dođem
da te oživim
ti se samo praviš
mrtav
u inat meni
i Njegoš se odselio… Tužiću te
da si falsifikovao
prinčevsku titulu
dosta je više tvog
reč-nog terora!
Nezasiti kitovi
gutaju tvoje proteinske
stihove
uzalud budim
žene koje te sanjaju
davim tvoju senku
u Skadarliji
kvarim ti sliku
ali računar ne pamti
deforamciju
ovi večito mladi
programeri piju
ali se ne drogiraju
samo pišu poeziju
onako kako si im
ti naredio
kao Lenjin
Pisati, pisati, pisati…
Rugaš mi se Branko
mrtav nasmejan
zalepio si se za Internet
kao žvaka
ma tražiću od Gugla
da te skroz izbriše
urgiraću da te Vikipedia
proglasi živim
a Hag nevinim
Pa kad ti kompjuterska
mesečina
obasja lice
šta ćeš onda
pametno da napišeš
onako izmrcvaren
sumasišavši
bez nacionalne penzije?
Ma odkud tebi računar?
Za tebe je obična olovka
ti si je sigurno i
u grob prošvercovao
i pišeš, pišeš, pišeš…
© Eleonora Luthander
Aleksandrom Djordjevicem. Za nagradu Zlatna struna 2014. godine bilo je
prijavljeno oko 700 radova, a u uži izbor su ušli Igor Rems iz Bara,
Kaja Milenković iz Pirota, Novica Sovrlić iz Kosovske Mitrovice,
Slobodan Lazović iz Čačka i Eleonora Luthander iz Beograda, sa pesmom
*Mali i veliki princ*. Posle nastupa pesnika iz više zemalja,
dodeljene su nagrade publike i stručnog žirija “Zlatna struna”, čija su
se mišljenja ovoga puta podudarila, a laureat je Novica Sovrlić iz
Kosovske Mitrovice, za pesmu “Nokat”.
0 647 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.238.110
7753 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija Časopisa PoezijaSRB br 2 i Poetska pozornica PLUS – Ćuprija 2014-10-26 18:44:34
Poeziju – PoezijaSRB broj 2, koji objavljuje Udruženje pesnika Srbije –
PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu, promovisan je u saradnji sa
Književnim klubom *Dušan Matić* iz Ćuprije u okviru Poetske pozornice
PLUS 25.10.2015. godine u Ćupriji. U promociji časopisa učestvovali su
pesnici: Borisav Blagojević, Milka Ižogin, Djordje Petković, Saša
Miletić, Mirko Stojadinović, Jovana Marković, Dragan Todosijević i
Ljubodrag Obradović.
U drugom delu ove izuzetne poetske večeri
održan je takmičarski deo Poetske pozornice PLUS u kome su se za pesmu
meseca oktobra sa svojim pesmama takmičili pesnici: Mirko Stojadinović,
Sabah Al Zubeidi, Saša Miletić, Gordana Marković, Dragan Todosijević,
Dobrinka Petrović, Gordana Miljković, Jovana Djordjević, Mila Marković,
Sladjana Spasić, Srdjan Djordjević, Jovana Marković, Aleksandar
Drndarević, Mimica Kostić, Darinka Lukić, Živorad Miloičić i Danijela
Pešić. Odluke o nagradama doneo je stručni žiri i publika:
- Stručni žiri u sastavu: Ljubodrag Obradović – predsednik, Borisav
Blagojević, Slobodan Jovanović Stubički i Slobodan Stanković
jednoglasno je za najbolju izabrao pesmu NEDODIR Mimice Kostić iz
Leskovca, druga je bila pesma BRAT Mirka Stojadinovića iz Kruševca, a
treće mesto su podelili Saša Miletić iz Kruševca sa pesmom VIDIM TE i
Danijela Pešić iz Leskovca sa pesmom RASKRŠĆA. Pohvale stručnog žirija
dobili su Jovana Marković iz Kruševca, Dragan Todosijević iz Kruševca i
Gordana Miljković iz Paraćina. - Publika je za najbolju
proglasila pesmu PROSJAK Srdjana Djordjevića iz Leskovca, druga je bila
pesma KAO NEKAD Sabaha Al Zubeidija iz Beograda, a treća pesma ISTINA
Dobrinke Petrović iz Ćuprije.
U prvom delu ove poetske večeri promovisali smo po četvrti put Časopis za poeziju – PoezijaSRB broj 2.
Na Poetskoj pozornici PLUS prvo mesto za pesmu NEDODIR osvojila je Mimica Kostić iz Leskovca
0 615 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 35 7 178.149.51.28
7754 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Poetsko-muzički program PoezijaSRB *MOLITVE NA JEZERU* – Jastrebac 2014 2014-10-27 18:23:05
недељу, 07. септембра 2014. године у оквиру традиционална , 6.-те по
реду, међународне, мултимедијалне насеобине “Молитве на језеру” на
Јастребцу у вили Србија шума, одржано је поетско-музичко вече сликара,
песника и певача на коме су учешће
узели готово сво сликари и песници, чланови Удружења песника Србије-
ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Светлана
Ђурђевић и Саша Милетић, као и њихов специјални гост Вељко Стамболија и
вокални солиста Драгица Калас из Крушевца. Посебну драж сусрету дао је
и рођендан Живорада Милановића, оснивача уметничке насеобине *МОЛИТВЕ
НА ЈЕЗЕРУ* па се уз одличну поезију и музику точио и шампањац…
Организатор насеобине је Атеље галерија “Макѕ” Крушевац, ММУУ ” Цар
Константин ” Ниш – подружница у Крушевцу и асоцијација “Еколина”.
Организацији су помогли Град Крушевац, Епархија Крушевачка и Културни
центар Крушевац. Насеобина је почела отварањем изложбе у Легату Милића
од Мачве са сликама које су настале на предходних насеобинама “Молитве
на језеру”. Након тога учесници насеобине су отишли на Јастребац у вили
предузећа “Србијашуме” где ће бити до 10. септембра.
Вељко Стамболија, Светлана Ђурћевић, Живорад Милановић Маки и Љубодраг Обрадовић
Саша Милетић говори своју поезију 
Програм дешавања Мултимедијалнe насеобина на Јастребцу *МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ 2014*:
4. септембар – (четвртак) -Легат Милића од Мачве (9 – 11 часова
окупљање уметника, 11 часова Отварање изложбе слика са предходних
сазива уз благослов Њ. Пр. Владике Давида и присуства представника
Града, КЦК и других., Јастребац – кућа “Србијшуме”, 14 часова ручак
добродошлице, поздравна реч организатора и домаћина- Јастребац – 7. септембар -(недеља) – 18 – 19 часова – Поетско – музички програм у организацији удружења песника “Поезија СРБ”
Јастребац – 10.септембар (среда) – 16 до 17:30 часова – Округли сто из
области ДУХОВНОСТ И ЕКОЛОГИЈА . Председава Његово Преосвештенсво
Владика Крушевачки Господин Давид.- Од 18 часова ИЗЛОЖБА НАСТАЛИХ
РАДОВА уз пригодну вечеру.
- “АС Маркети” – Крушевац
- СТР “Миља” – Крушевац
- Предузеће “Напредак” д.о.о. – Крвавица
- Каменорезачка радња “Гранит” Миланче – Крвавица
- СТР “БОЦА” – Горња Омашница
0 527 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.238.110
7755 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAGONETKA DRAINAC – PESNICI DRAINCU U POHODE 2013 2014-10-30 09:17:00
године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета Драинца, одржана
је по четврти пут заредом манифестација *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* коју
су заједнички организовали Културни центар Крушевац, Народна Библиотека
*Рака Драинац* и КЦ *Драинац* из Блаца. На манифестацији су ове године
наступили: Др Велибор Лазаревић, Мића Живановић, Вељко Стамболија,
Светлана Ђурђевић, Живомир Миленковић, Марија Вујић, акдемски сликар и
професор Живорад Милановић Маки, Љубодраг Обрадовић и Витомир Јовановић
Џогурда. Програм је водио Љубодраг Обрадовић из Крушевца, а о
стваралаштву и животу Радета Драинца говорили су Др Велибор Лазаревић и
Вељко Стамболија. Да вече остане у изузетном сећању учесника посебно се
потрудио директор библиотеке у *Рака Драинац* у Блацу Топлица Ђоковић.
У неформалном разговору учесника манифестиције пао је предлог да
организатори манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* за пету годишњицу
сусрета у току 2014. године објаве књигу *ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ* у којој би
било објављено 100 најбољих песама Радета Драинца, као и казивања о
Драинцу и поезија учесника ове манифестације…
др Велибор Лазаревић – ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ
Живорад Милановић Маки – усамљен смишља идеју за израду слике о Драинцу
Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник КЦК и Топлица Ђоковић
– директор Народне Библиотеке Рака Драинац из Блаца
Витомир Јовановић Џогурда рођак Радета Драинца
НИРВАНА
Шумне ноћи ко јавори сињи
Тамом гробном леже ми на длану.
Болестан сам много, много:
Једину звезду у овој пустињи
Видим своју рану. Притисла ме стидна жалост
Ко оловна плоча
Нигде један ведар дан.
Сломила ме тужна малаксалост
На љубав, живот и сан.
Да ми је само у родни крај да одем што пре
И умрем тамо
Заборављајући све.
Па кад ме пут гробља понесу волујска кола
Као некад у младости
Нада мном да заплачу од истинског бола
Беле брезе тужне од старости.
То су задњи снови у ноћима шумним ко јавори
сињи
Отворени као ране
Које у овој пустињи
Гнојем капљу на протекле дане.
© Раде Драинац
Марија Вујић
Мића Живановић
Светлана Ђурђевић
Вељко Стамболија
Живомир Миленковић Жића
Живорад Милановић Маки
Љубодраг Обрадовић
ВРТЕШКА
Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их, сваки мој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а мој већ, ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој, врти цео свет?
Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јаш само један стих песме,
и у кревет, поћи ћу поспан.
Бар у сну себи да откријем,
свету тајну и схватим копчу,
којом свест хоће да убије
савест што намиче ми омчу.
Бар у сну себи да дочарам,
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.
У даљини тутњи олуја,
душа ми је струна на ветру.
Куд ме носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?
Сви прошли сусрети са јавом,
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост моја светлост!
А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и моје срце леди,
сви који лете, једном слете!
© Љубодраг Обрадовић
Сви учесници манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ*
Дра¬и¬нац, Ра¬де – пе¬сник, при¬по¬ве-дач, ро¬ман¬си¬јер, есе¬јист, но¬ви¬нар (Тр¬бу¬ње, код Бла-ца, То¬пли¬ца, 16. VI¬II 1899 – Бе¬о¬град, 1. V 1943).
Ро¬дио
се у си¬ро¬ма-шној се¬о¬ској по¬ро-ди¬ци Јо¬ва¬но¬ви¬ћа. Отац Не¬дељ¬ко
– са-мо¬у¬ки зи¬дар, пе¬чал-бар, пред¬у¬зи¬мач; мај¬ка Ру¬ме¬ни¬ја –
дома¬ћи¬ца. На кр¬ште-њу је до¬био име Ра-дој¬ко, ко¬је ће у два-де¬сет
тре¬ћој го¬ди-ни, за¬јед¬но с пре¬зи-ме¬ном Јо¬ва¬но¬вић, за¬ме¬ни¬ти
књи¬жев-ним – Ра¬де Дра¬и-нац.
Основ¬ну
шко¬лу за-вр¬шио је у Бла¬цу. Го-ди¬не 1911. да¬ју га на обу¬ћар¬ски
за¬нат у Про¬ку¬пљу, ко¬ји он на¬пу¬шта и упи¬су¬је се у про¬ку¬пач¬ку
гим¬на¬зи¬ју, да би по за¬вр¬ше¬ном пр¬вом раз¬ре¬ду пре¬шао у
гим¬на¬зи¬ју у Кру-шев¬цу. У ле¬то 1913. бе¬жи од ку¬ће и не¬ко вре-ме
про¬во¬ди у Бе¬о-гра¬ду. Као сред¬њо-шко¬лац, пре¬ла¬зи 1915. са
срп¬ском вој-ском пре¬ко Ал¬ба¬ни-је. У Фран¬цу¬ској је од ја¬ну¬а¬ра
1916, где на-ста¬вља шко¬ло¬ва¬ње: нај¬пре у Ли¬о¬ну, по-том у Сент
Етје¬ну и Бо¬ли¬јеу. Пре¬дан пи-са¬њу, за¬не¬ма¬ру¬је шко¬лу и од¬мах
по свр¬шет¬ку ра¬та сти-же у Па¬риз, где јед-но вре¬ме ра¬ди у
фа-бри¬ци, да би се по-чет¬ком 1919. са¬свим пре¬пу¬стио бо¬е¬ми-ји.
У
Ср¬би¬ју се вра¬ћа с про¬ле¬ћа 1919, а од је¬се-ни исте го¬ди¬не, иако
са че¬стим пре-ки¬ди¬ма, Бе¬о¬град по-ста¬је ме¬сто ње¬го-вог стал¬ног
бо¬рав-ка. „Одо¬ма¬ћу¬је“ се у ка¬фа¬ни „Мо¬сква“, глав¬ном
са¬ста¬ја-ли¬шту мо¬дер¬ни-стич¬ки на¬стро¬је-них пи¬са¬ца и умет-ни¬ка
– по¬вра¬тни¬ка из ра¬та. У ли¬сто¬ви-ма Бал¬кан, Бе¬о-град¬ски днев¬ник и Ста¬ра Ср¬би¬ја от¬по¬чи¬ње 1920. но¬ви-нар¬ску ка¬ри¬је¬ру, ко¬ју ће ка¬сни¬је на-ста¬ви¬ти у Но¬во-сти¬ма, Са¬мо¬у¬пра¬ви, Вре¬ме¬ну, Прав¬ди и По¬ли¬ти¬ци:
но¬вин-ско ре¬пор¬тер¬ство и пу¬то¬пи¬сни из¬ве-шта¬ји са
ју¬го¬сло-вен¬ских про¬сто¬ра и из ино¬стран¬ства (Грч¬ка, Фран¬цу¬ска,
Че¬хо¬сло¬вач¬ка, Пољ-ска, Аустри¬ја, Бу-гар¬ска) би¬ће му глав¬ни
из¬вор ма¬те-ри¬јал¬не ег¬зи¬стен-ци¬је.
По¬чет¬ком апри¬ла 1922. штам¬па пр¬ву све-ску свог ча¬со¬пи¬са Хип¬нос,
од¬ре¬ђу-ју¬ћи га као „ме¬сеч-ну ре¬ви¬ју за ин¬ту¬и-тив¬ну умет¬ност“;
пе¬чат бро¬ју да¬је увод¬ни текст „Про-грам хип¬ни¬зма“, ко-јим с
јед¬не стра¬не об¬зна¬њу¬је сво¬је при¬кла¬ња¬ње то¬ко-ви¬ма по¬рат¬не
књи-жев¬не аван¬гар¬де, а с дру¬ге – оцр¬та¬ва основ вла¬сти¬те
„хип¬ни¬стич¬ке“ по-е¬ти¬ке. Уме¬сто дру-гог (и по¬след¬њег) бро¬ја Хип¬но¬са (ко¬ји ће иза¬ћи ја¬ну-а¬ра 1923), ма¬ја 1922. по¬ја-вљу¬је се је¬ди¬ни број дру¬гог ње¬го-вог ча¬со¬пи¬са – Но-во чо¬ве¬чан¬ство, „ин¬тер¬на¬ци¬о¬нал-не ре¬ви¬је за кул-тур¬не про¬бле¬ме“. То ни¬су је¬ди¬на Дра-ин¬че¬ва гла¬си¬ла: 1932. осно¬вао је Фронт (2 бро¬ја), 1936–1937. из¬да¬вао ча¬со¬пис Сли¬ка ак-ту¬ел¬них до¬га¬ђа¬ја – САД (13 бро¬је¬ва), 1939. по-кре¬нуо Но¬ву бра-зду (1 број).
У ма¬ју 1926 сти-гао у Па¬риз, у ко¬јем жи¬ви као пе¬сник-апашalàВи¬јон,
јед¬но вре¬ме сви¬ра-ју¬ћи у би¬о¬ско¬пу „дру¬гу ви¬о¬ли¬ну“ уз
про¬јек¬ци¬је не-мих фил¬мо¬ва. На¬ред-не го¬ди¬не ис¬пу¬ње-не су му
ин¬тен¬зив-ним књи¬жев¬ним ра-дом и пу¬то¬ва¬њи¬ма по зе¬мљи и
ино-стран¬ству, ко¬ја пред¬у¬зи¬ма као Прав¬дин
но¬вин-скире¬пор¬тер. Од сре¬ди¬не три¬де¬се-тих све ви¬ше се окре¬ће
дру¬штве-ним ано¬ма¬ли¬ја¬ма, по¬ли¬тич¬кој про-бле¬ма¬ти¬ци –
„со¬ци-јал¬не хро¬ни¬ке“ об-ја¬вљи¬ва¬не у Прав-ди 1934–35. два пу¬та ће га од¬ве¬сти на суд. Прав¬ду
на¬пу¬шта 1936. и, ка¬ко је остао без ре¬дов¬них при¬хо¬да,
за¬по¬шља¬ва се у аген¬циј¬ском оде-ље¬њу Цен¬трал¬ног прес-би¬роа, за
ко¬ји пи¬ше крат¬ке при¬ло-ге о кул¬тур¬ним и књи¬жев¬ним зби¬ва-њи¬ма.
Због
че¬стог по¬бо-ље¬ва¬ња, све ви¬ше вре¬ме¬на про¬во¬ди у за¬ви¬ча¬ју.
Об¬ја¬вљу-је но¬ве пе¬сме, по¬ле-ми¬ше са со¬ци¬јал-ним пи¬сци¬ма.
Ту¬бер-ку¬ло¬за узи¬ма мах, уве¬ли¬ко „ба¬ца крв“ од¬ла¬зе¬ћи у мар¬ту
1941. на вој¬ну ве-жбу. Мо¬би¬ли¬сан као ми¬тра¬ље¬зац, уче-ству¬је код
Ужи¬ца у бор¬ба¬ма про¬тив не-мач¬ког осва¬ја¬ча. По¬чет¬ком зи¬ме
хап-се га чет¬ни¬ци под оп¬ту¬жбом да је ко-му¬ни¬ста и за¬тва¬ра-ју у
Бла¬цу, ода¬кле ће га спа¬сти пи¬сме-не га¬ран¬ци¬је „ви-ђе¬них“
То¬пли¬ча-на.
i4;д
ле¬та 1942. на¬ла¬зи се у са¬на¬то¬ри¬ју¬му на Озре¬ну, бли¬зу Со¬ко
Ба¬ње, где га по¬вре-ме¬но оби¬ла¬зи Иво Ан¬дрић. Ле¬че¬ње му не
по¬ма¬же и у про¬ле-ће 1943, с гру¬до¬бо¬љом у од¬ма¬клом ста¬ди¬ју-му,
до¬ла¬зи у бе¬о-град¬ску Др¬жав¬ну оп¬шту бол¬ни¬цу, где 1. ма¬ја
уми¬ре. Као си-ро¬мах без игде иче-га, са¬хра¬њен је два да¬на
ка¬сни¬је о тро-шку Оп¬шти¬не на бе¬о-град¬ском Но¬вом гро¬бљу. Глу¬мац
Ми-ли¬во¬је Жи¬ва¬но¬вић ре¬ци¬то¬вао је ње¬го-ву пе¬сму „Нир¬ва-на“
док су спу¬шта-ли ков¬чег у ра¬ку.
Дра¬и-нац
спа¬да ме¬ђу нај-ин¬те¬ре¬сант¬ни¬је по¬ја¬ве у срп¬ској књи¬жев¬но¬сти
из¬ме-ђу два свет¬ска ра-та. У пр¬вој, пар¬на¬со-сим¬бо¬ли¬стич¬кој
фа¬зи ње¬го¬вог пе¬ва-ња, у ко¬јој му је оми-ље¬ни стих
два¬на¬е-сте¬рац (збир¬ке Мо-дри смех /1920/ и Афро-ди¬тин врт
/1921/), пре¬о-вла¬ђу¬ју мо¬ти¬ви пла¬тон¬ске еро¬ти-ке, про¬ла¬зно¬сти
и Бо¬га. Бит¬на је дру-га, аван¬гард¬на ета-па Дра¬ин¬че¬вог
ства¬ра¬ња, ко¬ју 1922. оза¬ко¬њу¬је ма¬ни¬фе-сти¬ма „Про¬грам
хип¬ни¬зма“ и „Но¬во чо¬ве¬чан¬ство“. У збир¬ка¬ма Воз од-ла¬зи (1923), Лир¬ске ми-ни¬ја¬ту¬ре (1926), Бан-дит или пе¬сник (1928) и Бан¬кет
(1930), до¬ми-нант¬ни су мо¬ти¬ви сна, ко¬смо¬по¬лит-ско¬га
пу¬то¬ва¬ња, сло¬вен¬ства, де¬ху-ма¬ни¬зо¬ва¬ног са-вре¬ме¬ног гра¬да,
пе-сни¬ка и ње¬го¬вог стра¬дал¬нич¬ког жи-во¬та у не¬пе¬снич-ком и
не¬љу¬бав¬ном све¬ту – све да¬то у сти¬ху иро¬нич¬ном и
цр¬но¬ху¬мор¬ном, сло-бод¬ном од свих ка-но¬на, раз¬де¬ше¬ном и
под¬врг¬ну¬том свим мо¬гу¬ћим ви¬до¬ви¬ма је¬зич¬ко¬стил¬ско-га и
об¬ли¬ков¬ног екс¬пе¬ри¬мен¬ти¬са-ња, у ме¬та¬фо¬рич¬ким ни¬зо¬ви¬ма
чи¬ји се ри¬там и ме¬ло¬ди¬ја ис¬по¬ља¬ва¬ју као ди-на¬мич¬на син¬те¬за
вре¬ме¬на и про¬сто-ра. Тре¬ћа, за¬вр¬шна фа¬за ли¬ри¬ча¬ра Дра-ин¬ца
про¬ти¬че у зна-ку ње¬го¬вог све ве-ћег уда¬ља¬ва¬ња од мо¬дер¬ни¬зма.
На¬ја-ви¬ли су је 1931. про-грам¬ски ра¬до¬ви „Књи¬жев¬ни ле¬ви фронт“
и „Ма¬ни-фест № 1“, ко¬ји, па¬ра-док¬сал¬но, про¬ду-бљу¬ју ње¬го¬ве
су¬ко-бе с над¬ре¬а¬ли¬змом у од¬ла¬ску и со¬ци-јал¬ним по¬кре¬том
пи¬са¬ца у на¬ди¬ра¬њу. Са¬мот¬ност и укле-тост сво¬га пе¬снич-ког
по¬сто¬ја¬ња по-твр¬ди¬ће на¬ве¬ли¬ко тра¬ди¬ци¬о¬на¬ли¬зо-ва¬ним
го¬во¬ром збир¬ки из 1938: Улис и Чо¬век пе¬ва, и Да-хом зе¬мље из 1940.
Дра¬ин¬че-ве при¬по¬вет¬ке (Ср-це на па¬за¬ру, 1929), ро-ма¬ни (нај¬бо¬љи: Шпан¬ски зид, 1930), пу-то¬пи¬си и фељ¬то¬ни (пост¬хум¬но, Пу¬ту-јем, пу¬ту¬јем и Ле-по¬те и чу¬да Па¬ри-за, обе у окви¬ру Сабраних дела /прир. Гојко Тешић/, Београд 1999), кри¬ти¬ке и есе¬ји (Ра¬све¬тље-ње /1928/, Освр¬ти /1938/), књи-жев¬не по¬ле¬ми¬ке и по¬ли¬тич¬ка пу¬бли-ци¬сти¬ка (Без ма-ске и Из¬дај¬ство ин¬те¬лек¬ту¬а¬ла¬ца, 1999), дра¬ма Азил за бес-кућ¬ни¬ке… (1993) и рат-ни днев¬нич¬ки за¬пи-си Цр¬ни да¬ни (1963) – не-ма¬ју из¬раз, са¬мо-свој¬ност и зна¬чај ње¬го¬ве по¬е¬зи¬је и пе¬снич¬ких ма¬ни¬фе-ста (Си¬ла¬зак с Олим¬па, СД, 1999).
|
Де¬ла Радета Драинца Мо-дри смех, Бе¬о-град 1920; Афро¬ди¬тин врт, Про¬ку¬пље 1921; Еро¬ти¬кон, Бе¬о-град 1923; Воз од¬ла¬зи, Бе¬о¬град 1923; [са Мо¬ни де Бу¬ли¬јем] Две аван¬ту¬ри¬стич¬ке по¬е¬ме, Бе¬о¬град 1926; Лир¬ске ми¬ни¬ја¬ту-ре, Ско¬пље 1926; Бан-дит или пе¬сник, Бе-о¬град 1928; Ср¬це на па-за¬ру, Бе¬о¬град 1929; Шпан¬ски зид. На¬ша љу¬бав, Бе¬о¬град 1930; Бан¬кет, Бе¬о¬град 1930; Ра¬све¬тље¬ње, Бе¬о-град 1934; Дра¬го¬љуб Јо-ва¬но¬вић или се¬љач-ки На¬по¬ле¬он, Бе¬о-град 1935; Узур¬па¬то¬ри (Узу¬но¬вић, Јев¬тић и В. По¬по¬вић), Бе¬о-град 1935; Улис, Бе¬о-град 1938; Освр¬ти, Бе¬о-град 1938; Чо¬век пе¬ва, Бе¬о¬град 1938; Дах зе-мље, Бе¬о¬град 1940; Цр-ни да¬ни (прир. Р. Пе-шић), Бе¬о¬град 1963; Азил за бес¬кућ¬ни-ке или уни¬вер¬зал-на ра¬ди¬о¬ни¬ца мр-твач¬ких сан¬ду¬ка Ру¬син а. д. (прир. Р. Пе-шић); Пла¬мен у пу-сти¬њи (прир. Н. Је-шић), Бе¬о¬град 1993. – Де-ла Ра¬де¬та Дра¬ин-ца, 1–10 (прир. Г. Те¬шић), Бе¬о¬град 1998–1999. |
0 956 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 60 12 178.149.43.2
7756 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KOLIKO PUTA UMRETI SE MOŽE – JovDrag 2014-10-30 22:18:30
КОЛИКО ПУТА УМРЕТИ СЕ МОЖЕ
О, колико пута умрети се може
У једном животу, испод једне коже
Дал се људи такви херојима зову
Ил им привиђење ствара муку нову.
Да ли је баш вредно трајати у борби,
Са маглом у очима и трњем у души
Дал нас ико види у животној шуми,
Ил нас само жале кад се све уруши. Да ли је баш важно да у вреви снова,
Чак и кад засја нека звезда нова,
Просути ђердане, бисере живота
Зарад идеала што их вртлог мота.
О, колико пута умрети се треба,
Да душмани своје животе осладе,
Незнајући никад да смртнику живот,
Није тако важан оном што му раде.
Јесење се лишће сад по земљи слаже,
И кроз шапат тихо пoруку нам шаље,
Живот крају иде преварит се неда,
Биће опет правде и небеског реда.
На пут без повратка, карта је у руци,
Живећи у царству ил земаљској муци,
А са собом нико ништа поно није,
Само ко с рођењем, своје голо тело,
И по неко успут учињено дело.
Свираће тужна музика за крај,
Цигани свирачи желе свима рај,
само мирно руке своје склопи беле
Нема више лишћа, вреве ни капеле.
© ЈовДраг
0 2244 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 1334 267 178.149.204.116 1-
7757 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KNJIGA KAO TOČAK PROMENA – Ljubodrag Obradović 2014-10-31 09:32:01
Уводник за књигу РАСИНСКИ ЦВЕТ 2013
– КЊИГА КАО ТОЧАК ПРОМЕНА
Песници су одувек маштали да ће својом поезијом променити свет. Како се
поезија најчешће штампа у књигама, ја сам склон да, као као и многи пре
мене, закључим да је књига та, која ће променити свет. Ни дан данас,
нико ми не може ускратити да се маштању и сам понекад не препустим и на
крилима маште полетим. Или је то било тако све до јуче.
Данас
је и мени кристално јасно да се свет мења све више и више и да се тим
променама не може стати на пут, а да књига као акумулирано знање
прохујалих векова тим променама и те како доприноси. Сва достигнућа
људског ума исписују се годинама у књигама и јасно је – књига је та
чији је допринос развоју човечанства незаменљив.
Развој науке
и техничких достигнућа, који незадрживо мењају свет из трена у трен,
стреловито, захвалност дугују баш књизи. Али тај развој, којем књига
пресудно доприноси, носи у себи и велику претњу за књигу, јер данас
управо развој науке и техничких достигнућа угрожавају опстанак књиге,
онакве какву је ми знамо. Данас дигиталне технологије све више и више
замењују књигу у папирном облику.
А тиме су и библиотеке,
које су дом за књиге и све оне жељне знања и откривања новог, на неки
начин угрожене. Да би се прилагодили ситуацији у библиотекама прате
тренд и дигитализују књиге, то је већ незаустављиви процес, не слутећи
притом да управо дигитализацијом угрожавају свој опстанак. То је тај
чаробни круг, у коме мачка јури сопствени реп, а никако да га угризе…
Данас су и могућности за виртуелну комуникацију велике (Facebook,
Twitter, Google+, WhatsApp…) и (скоро) бесплатне… Свет је данас
постао глобално село и све информације су као на длану, на један клик.
Или нам се то само чини?
Напредак свих могућности за оне жељне
знања и сазнања је дакле незаустављив. Константа је одувек „да све
тече” (panta rei – Хераклит, око 544 – 488 година пре нове ере) и да се
точак промена не може зауставити.
А где је у тим променама сама књига и каква је њена судбина?
По мени, књига ће у свом традиционалном папирном облику опстајати и
опстаће заувек. Све док постоје и опстају сањари који желе да за себе
искреирају неки свој кутак (бар парче), да их отуђеност у великој маси,
не би прогутала, као каква црна рупа.
То парче само нашег
света је наша соба у поткровљу старе куће на селу или граду, можда и у
подруму солитера или чак колиба на острву испод три палме, у коју
намерно нисмо уселили чуда модерне технологије: интернет, компјутере,
таблете и мобилне телефоне… И у којој се осамимо увек кад нам је
тешко, са књигом у руци, да се излечимо сањајући неки, само свој свет,
а да нас нико док сањамо не надгледа и прати.
Да ли ћемо ране
залечити, да ли ћемо сачувати слободу, да ли ћемо успети да опстанемо,
одговориће време својим протоком? Морам Вам признати, ја лично верујем
да ћемо у свему томе успети.
Можда Facebook, Twitter,
Google+ и друге моћне социјалне мреже, без којих сви који хоће да буду
напредни и модерни не могу ни трен, мало ометају тај концепт да књига
остане и опстане као покретач слободног света, али предаје нема,
слобода нам је свима драга, а књига, као њен највећи бранилац, ће
опстати… Бар док опстају и постоје људи као свесна бића, бар док
опстају сањари.
Књига РАСИНСКИ ЦВЕТ, која је пред Вама, је
каталог остварења људи из Расинског округа у 2013-тој години. У себи
носи жељу свих стваралаца који су на Сајму књига и издаваштва Расинског
округа од 09.10.2013. године до 11.10.2013. године изложили своја
остварења, да за поколења која долазе, испишу сво своје знање и све
тајне својих душа. Са надом да својим знањем и оним скривеним што
опија, што немире буди и тело покреће, оним страственим што тајно клија
и тако силно жели на ваздух, могу бар мало мењати свет… Књига која је
пред Вама, а и сам Сајам књига и издаваштва Расинског округа, још један
су и одличан предзнак да се точак креативног стваралачког заноса и
прогрес који собом доноси не може зауставити…
Љубодраг Обрадовић
0 506 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 178.149.40.207 1-
7758 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NEBO ZNA – Radomir Todorović 2014-10-31 18:54:36
NEBO ZNA
Gde je galeb i more,
gde su plahovite reke,
ljuti potoci i vrela ?
Gde poniru kiše
kada pokvase moje puteve i sela ?
Odakle mi dolaze saputnici,
oblaci i stada ? Odakle je kamen u mene doleteo.
i spržio zelenu travu ?
Odakle su slutnje letnje oluje,
munje i gromovi,
tuča i led ?
Odakle mi dolaziš ti,
odakle je noć ?
Zašto si me u snu mimoišla
i plesala sa drugim ?
Zašto me ranio tvoj osmeh,
beli zubi,
otkosi trepavica,
rumen usana ?
Zašto me zaboleo tvoj golubiji pogled,
pokreti i dodiri,
opekao plamen poljubaca ?
Zašto me tuga dopratila kao senka.
dok je dan verio noć,
pust kao moja hladna postelja ?
Istinom si me osvojila.
Zanemeo sam,
povrediću te ćutanjem.
Razumeš me kada ti kažem,
u snovima si pesnika,
ljubav večita,
kao glad lutalice.
Veruješ mi
jer sam sanjar i dete,
koje baca kockice
sa tobom
u igri ne ljuti se čoveče.
© – Radomir Todorović
0 501 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 10 2 188.255.214.30 1-
7759 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano IDI, KO TI BRANI – Lepa Simic 2014-10-31 19:00:22
Spakuj svoje stvari
idi…
da mi lakše bude
Sita sam
tvoje ljubavi
Potamneo si
kao da je severni uragan
protutnjao
kroz tebe Idi nasmejan
uobičajenim koracima
budi muško
Mozda će te niz put
neko sresti
ne pokazuj se
da te bol ne raseče
pred drugima
U ljubavi je, muški moj
kao i u ratu
sad te ima, sad te nema
© Lepa Simić
(2006.)
0 566 0 lepasimic 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.217.148 1-
7760 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GLOSNI SONET – Zoran Hristov 2014-10-31 19:11:50
ГЛОСНИ СОНЕТ
Јер видех заслужног како бедно проси,
И ниткова што се богато кинђури,
И оданост како понижења сноси,
Шекспир, сонет 66
И пожелим тако да одем далеко
побегнем од себе, скривен у чахури
ил’ да одем тамо, где ме чека неко
Уморном од свега у смрт ми се жури У овом животу к’о авет нестваран
некад бејах човек који се поноси
а сад падох тужан, у све разочаран
јер видех заслужног како бедно проси
И пожелим зато нестати у бури
Да не гледам ужас који живот носи
И ниткова што се богато кинђури
Док поштење голу кору хлеба проси
гледам олош како светом се шепури
И оданост како понижења сноси.
0 631 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 20 4 89.110.208.18 1-
7761 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVE PESME SRCA MOG – Promocija knjige Milovana Petrovića u Kruševcu 2014-11-11 21:13:41
 Milovan Petrović – SVE PESME SRCA MOG |
SVE PESME SRCA MOG Sve pesme srca mog, darujem samo tebi, jer ti si boginja, zvezda na nebu, pa ko te voleo ne bi. Sve pesme koje čitaš, samo su poklon moj, za tvoju ljubav, za sjaj u oku, za nežni dodir tvoj. Pa ako nekad, uz zvuke gitare, prepoznaš pesmu moju, znaj da je pisah, samo za tebe, tebe i ljubav tvoju. I zato slušaj zvuke gitare, pažljivo svaki stih, slušaj ih tiho, slušaj ih nežno, vredna si svakog od njih. © Milovan Petrović |
U
Kruševačkom pozorištu, 18.11.2014. godine u 18:00 časova, održana je
promocija prve knjige poezije *SVE PESME SRCA MOG* Milovana Petrovića
koji trenutno živi u Švedskoj. Bila je to multimedijalna promocija na
kojoj se autor obratio publici putem video snimka. Izdavač knjige je
Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu, pa su na
promociji značajno mesto zauzeli članovi ovog udruženja koji su u prvom
delu govoriti Milovanovu poeziju iz knjige *SVE PESME SRCA MOG*, a u
drugom svoju poeziju. Na promociji Milovanove pesme čitali su: Danica
Gvozdenović, Ana Verbakov, Saša Miletić, Nikola Stojanović, Ljubodrag
Obradović, Danica Rajković, Života Trifunović, Dragan Todosijević,
Sandra Miladinović i Svetlana Djurdjević. Svoju poeziju govorili su:
Dragan Matejić, Gradimir Karajović, Ana Verbakov, Nikola Stojanović,
Mića Terzić, Jovana Marković, Danica Rajković, Sandra Miladinović, a
pesmu Miće Živanovića govorila je Danica Gvozdenović.
Ljubodrag Obradović i Svetlana Djurdjević
Ana Verbakov
Veljko Stambolija 
Milovan Petrović
je rođen 1961. godine u Ćukovinama, opština Koceljevo. Osnovnu školu je
završio u Šabačkoj Kamenici, a dalje školovanje nastavio u Šapcu. U
gradu ušuškanom ispod obronaka slavnog Cera, na tromeđi Pocerine, Mačve
i Srema, živi i radi do 2005. godine. Potom se seli u Švedsku, gde i
danas živi.
Sklonost ka književnosti javila mu se u ranoj
mladosti. Već u sedmom razredu osnovne škole počinje pisati poeziju, a
kasnije, kao srednjoškolac, i prozu. Veliki broj delimično, a i
kompletno završenih književnih radova stoji odložen. Odnedavno Milovan
počinje brižno prelistavati stare rukopise, dorađivati ih i spremati za
objavljivanje. Godine 2013. objavljuje roman “NOĆ NA RECI PO” u izdanju
Kairos-a iz Sremskih Karlovaca. Knjiga “SVE PESME SRCA MOG” je njegova
prva knjiga poezije. Član je Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB.
Pesme Milovana Petrovića u ovoj knjizi mogu se podeliti ili razvrstati
u tri ciklusa: ljubavne, refleksivne i porodične. Ova podela je
uslovna, a za sve pesme je karakteristična nit koja iz svih sija kao
“jarko sunce na istoku” a to je ljubav. Ljubav prema suprotnom polu,
prema domovini, zavičaju, prirodi, porodici…
Najbrojnije su
(ima ih tačno 55) u knjizi svakako prave ljubavne pesme posvećene
suprotnom polu, izabranici srca svog, pa se po njima zove i knjiga “SVE
PESME SRCA MOG”. Ove pesme treba čitati bez predumišljaja i skrivalica,
jer one donose upravo ono što nam najviše nedostaje: čistu i večitu
ljubav.
Drugi ciklus pod nazivom “MESEC I VIOLINA” čine
refleksivne pesme (ima ih 24) koje predvodi pesma upravo sa tim
nazivom. Pesme u ovom ciklusu iskazuju društveno biće autora u
okruženju sredine i njegovu želju da svojim idejama i svojim
stvaralaštvom ostavi trag za pokolenja koja pristižu.
Treći
je ciklus “NOSTALGIJA” koji je dobio naziv po istoimenoj pesmi i u
njemu su porodične pesme. Pesme o rodnoj grudi, najmilijima,
prijateljima, poznanicima, zavičaju, jednom rečju pesme koje odredjuju
sudbinu čoveka… U ovom ciklusu (17 pesama) sve su pesme setne i tu su
da podsete na prošlost i da pokušaju da zakrpe pocepane uspomene koje
tako bolno peku.
Bilo kako bilo Milovan Petrović je svojom
drugom knjigom poezije, posle romana “Noć na reci Po” otvorio svoj
podrum pun blaga pretočenog u reči i sećanja i spreman je da to blago
razveje u svet.
Jer dodje tako svakom čoveku dan, kad stavi
prst na čelo i zapita se ko je, šta je, odakle je došao, kuda ide? Taj
trag koji svetom ostavljamo, prolazeći, tako je mali, gotovo nevidljiv,
tako da nam se samima sebi učini da nas nije ni bilo, da smo tek odsjaj
zalutale komete.
Neko češljanje prošlosti uvek dobro dodje
da razgrnemo koprenu što nam zaklanja pogled na doba mladosti, kad
nismo imali materijalna bogatstva koliko je trebalo imati, ali nam nije
nedostajao zanos da letimo na krilima mašte i tajne svojih duša iskrimo
u stihove, koje smo kasnije ljubomorno čuvali, ili ih čitali
najprisnijim bićima.
Ništa nije proćerdano, što je zapisano, pogotovo ne te mladalačke tlapnje srca ranjenog, ti stihovi besmrtni…
Nikakav romantični pokušaj prisećanja ne bi uspeo da nije tih skica
srca i duše za istoriju našega tako malog i ništavnog života.
Jeste taj život naš, tako mali i nestalni, ali on nam je jedini koga
imamo i do njega nam je stalo najviše na svetu i zato uvek dodje taj
dan kad fijoke treba otvoriti, sve pesme na svetlost izneti i podvući
crtu.
Ja sam oduvek mislio, a mislim i dan danas, da o
književnom delu, najbolje govori samo književno delo, da o poeziji
najbolje govori sama poezija i neću Vas ovde zamarati mojom projekcijom
šta je pesnik hteo da kaže pišući svoje stihove, kao što većina
kritičara oduvek pokušava sa manje i više uspeha. Ja Vam samo nesebično
ustupam moju impresiju o poeziji Milovana Petrovića objavljenoj u
njegovoj prvoj knjizi poezije “SVE PESME SRCA MOG”, a na Vama je da
knjigu pročitate i formirate svoj sud.
Milovanova ideja je da
se suzbije korov neznanja i površnosti, koji nas tako lako truje
lagodnim životom industrijalizovanog zapada, koji večno traži raj u
virtuelnom elektronskom svetu…
A ne zna, ili neće da zna da je život tu pored nas, na reci, livadi, selu, u mirisu voćnjaka i polja, u mirisu slobode…
I pisaće Milovan još knjiga, jer je podrum krcat, pisaće jer treba dati
drugima nesebično sve što se nosi u srcu i duši, treba pokloniti i
iskustvo i sujetu, bol i sreću, ljubav i tugu, snove i uspomene, treba
poklanjati, jer život nas svojim velikim veslima začas prevesla.
“Još mnogo, mnogo, za mene ima
puteva i novih staza,
tunela, vrata, svetla u njima…
Još mnogo novih izlaza.
Još ću jedriti ovim morima,
spustiti jedra neću.
Zašto se čuditi, ja samo imam
za saveznika sreću”.
A dok se zastave vijore, dok vetar nadima jedra, brod sa početka ove
knjige, će svoje mornare vozati ka obalama ispod tri palme, gde se
brčkaju i sunčaju lepotice kojima treba poklanjati *SVE PESME SRCA
MOG*.
I nadu, jer bez nade i mašte sve je pusto…
Neka na tom brodu bude i Vaše srce dok čitate ovu knjigu.
0 1193 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 40 8 78.40.42.133 1-
7762 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DVA KOSMIČKA ZRNA – Boris Staparac i Nada Aničić Crljenica 2014-11-13 14:17:05
Promociju zajednički organizuju KK Šid – Udruženje pesnika Srbije –
PoezijaSRB i Biblioteka Simeon Piščević iz Šida. 0 639 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano
0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.202.66 1-
7763 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BRANKA ZENG – JOŠ ISKRI U OKU 2014-11-19 23:49:56
 |
 |
Док дани отичу
нижу се тренуци
сећањем не огрејани
бледе сенке зимске вечери.
Отима халапљиво
гладна и незасита
тамна и непозвана
она је неминовна.
И није као ноћ
која одлази пред светлом
и није време одмора
она упијено не врача.
С’ висине погледом пребира
као зрна на белој простирци
одваја и раздваја
заувек, и нема у њој кајања.
Питање оставља без одговора
а сутра се јављају појањем
птица, суза као да није ни било,
само се небо после кише плави… … не
О љубави нечу говорити,
њој не требају речи,
она је круг бескраја…
тиха и бучна река.
Лука ка којој се плови
и тачка поласка…
Постоји пре почетка
траје и после краја.
У кругу љубави…
хлад потражити,
просуту жар у потоку охладити
напити се жеђ за њом гасити
а никад је не угасити…
Као вечни пламен
гори, пали погледом
још пре додира, буди…
буди уснуле под снегом
цветнице стидљиво
најављују ново рађање
њено у њему, њој, у свему
што дахом топлим се јавља…
И прође лето…
Хтела сам поглед одморити
расуте перле нанизати
кутију с’ мирисом успомена
кад’ отворим онако руком
од година уморном
да могу осетити топлину
младости сачуване у ћилибару.
Хтела сам речи да памтим
трагове који дубоко засецају
не-јакост младог Сунца
сјај који тек треба да жари
и сенку која се протеже далеко
као пут да показује
незнано куда.
Хтела сам спремити онако
препознатљиво да буде
ако се деси исто да не постане
навика догађања следећих
и зато мењам распоред
на дно спуштам пажљиво
да не повредим тугу
након ње стављам осмех.
Хтела сам жељу да умирим
а јесам поново видела оно што беше
новим погледом као из висине
истину широку око је не може обухватити
сакрити се у њеној непрегледности
као дете када руком покрије очи
а нисам ни главу погнула
тек чувам те драгоцености за време,
неко далеко.
У част љубави и вину
Подижем чашу да трају
дани, Сунцем окупани
кишом, заливени једри
чокоти под родом,
повијени од сласти.
Ко млада румена
невеста у загрљају,
љубављу опијена.
Подижем чашу да живи
слога и доброта, мир,
разум бистрог ума,
у дану, као и у мраку.
Подижем чашу за Вас!
Љубави да имате највише,
према животу који живите,
за друге и себе да поштујете
као што драге љубите,
љубите и чувајте земљу
која за узврат љубави род даје,
тако и Ви љубав у вино преточите.
Вино за љубав наточите у чаше,
да испијемо!
За оне који су били!
За нас који смо ту,
и оне што тек ће бити!
Да би сећања живела!
© Бранка Зенг
Живот и рад, Бранке Зенг
Рођена 1955. године у Панчеву, граду на левој обали реке Тамиш. Ту и
данас живи и троши своје пензионерске дане. Шетње крај реке и дружење
са књигом испуњавају њену свакодневницу.
Родитељи, отац Ђока и
мајка Марија имали су велики утицај на своју децу, Стеван, Ђорђе и
Бранка још у раном детињству развију своју љубав према читању.
Отац Ђока Зенг високо квалификован мајстор електричар по струци и мајка
Марија Зенг рођ. Кауш домаћица са четири разреда основне школе и
орденом за заслуге на раду, који је добила док је радила у „Трудбеник“
као вођа смене, били су млади људи жељни знања и велики љубитељи књиге
која је у њиховом дому увек била на дохвату руке.
Бранка је
у трећој години после прележане тешке болести постала и остала трајно
инвалид. Рано је почела да чита поред старије браће, тако је њен свет
постао богатији за једну нову димензију у коју је могла да коракне кад
год је пожелела, и тако превазиђе све оно што јој је игра судбине
одузела. Као редован ђак завршава три разреда основне школе али због
низа проблема, прекида редовно школовање да би га касније наставила у
школи за основно образовање одраслих. По завршетку школе полази на курс
за кројење и шивење. Занат је одабрала из практичних разлога, могућност
да га обавља код куће била је пресудна за ту одлуку. У својој
двадесетој години постаје кројачица којој инвалидска колица не
представљају препреку мада су многе њене муштерије биле изненађене у
први моменат а касније одушевљене резултатом њеног рада.
Жеља за писањем је тињала још од ране младости, написала би понеку
песму али незадовољна, или изненађена оним што је написала скривала је
то и временом заборавила на те своје прве окршаје са речима и стихом.
Или је требало да прође извесно време како би настао прави моменат у
коме би од искре постао пламен који ће се разогрети и претворити у
писану реч, стих, песму, причу… и десло се. 1997. године, једне
децембарске вечери у јеку новогодишњих припрема празнићке одеће док је
звук шиваће машине нарушавао тишину Бранка је тихо промрмљала,
„Журим…“. Знала је тог момента да то није било „Журим…“ да завршим
запоћето, био је то „Журим“ наслов прве песме коју је тада и записала а
касније 2010. године и објавила у својој првој збирки поезије
„Сунцокрет“ у издању, Књижевне Радионице КОРДУН, Њест Честер, Па, УСА и
ГРАФИЧАР Ужице, Србија. „Сунцокрет“ је био дуго очекиван од читалаца
Бранкине поезије која се могла прочитати у многим заједничким
зборницима као и у књижевним часописима. Од прве написане песме „Журим“
па до објављивања те прве књиге поезије протекло је 13 година, писала
је Бранка и учествовала на многим књижевним конкурсима.
Није
журила са објављивањем самосталне збирке, али је „Сунцокрет“ разбудио
поетски дух и убрзо је објављена друга Бранкина збирка „Михољско лето“
под окриљем истог издавача. Занимљиво је да Бранка у току свог
списатељског рада открива да и сликањем може да искаже своју мисао.
Ствара слике кистом на папиру, платну, и дигиталним начином на
компјутеру. Обе збирке су заправо комплетно Бранкино дело, корице,
илустрације, песме. Занимљиво је било да се Бранка о којој су сви
размишљали као о песникињи, заправо прво јавности представила као
сликар својом првом изложбом „Дигиталне слике“ 2010. године непосредно
пре промоције њене прве збирке „Сунцокрет“.
Догоди се човјеку случајност, ситница која у први мах није од нарочите
пажње, а онда она, у овом случају ситан предмет, почне да искри у оку,
све наметљивије, све дубље и дубље, и на крају, у случају пјесникиње
Бранке Зенг, преобрази се у књигу: Још искри у оку, са четрдесетак
пјесама, које показују да: Постоји из прошлости један ток, / којим
путујемо.
Крст величине палца, вјешто издељан од војничког
кожног опасача, у средишту има слово З, које изазива више асоцијација,
а у конкретном случају значи име и презиме аутора Ненад Зенг. Послао га
је драгој тетки, Бранки Зенг, у коверти са подугачким писмом. Писмом
које је писао као пожарни војник 13. септембра 1994, у тишини
војничког дежурства, кад спава и природа и војска. Писмо завршава: Још
мало па кући. А крст?
Тетка је крст из писма доживила као
поклон, узвраћену пажњу за њене ситне пажње њему, али који симболизује
и носталгију војника, човјека коме упорно краду и срозавају најљепше
што му је дала природа, цвијет младости. Много година касније, годину
дана након смрти братића, када је претурајући одложене предмете,
напипала крст, и угледала З, сва се стресла. Заискрило је у оку и кроз
мисли протутњао један читав живот, братића З, коме се није дало да
поживи и подигне у љубави двоје дјечице која су остала иза њега. У том
часу је настао стих: Изрезбарено слово, / почетно, / имена и презимена…
Пјесник пише и кад не пише, јер он живи са пјесмом и за пјесму, а све у
страху да неће све рећи, како каже Бранка Зенг: Кренем напред / путем
да стигнем пре сумрака, и шапуће: Усправи се и крене поново, заустави
се, двоуми своје вриједности и закључује: Нему реч само имам.
Бранка Зенг је са великом тугом проживљавала прерану и ничим
наговјештавану смрт братића: И крик који се сломи у тами /
не чује нико сем ње, ни природа у ноћи када и: Тишина пролази корацима
прикривена. Најтеже јој је у сумрак, када пријетећи: Мрак у соби углове
осваја.
А каква би то била књига пјесама без
љубавне поезије, у први мах би се рекло да је то, али није ова књига,
мада Још искри из ока, а јест, јер ће пажљивији читалац осјетити и
љубав која искри из позадине и не објављује се од прве, као и у овим
стиховима: Имам, расуту мелодију, боје просуте, / рукама ухваћен
тренутак вечности. Само је привид да пјесникиња сугерише другачије кад
каже: О љубави нећу говорити, / њој не требају речи, / она је круг
бескраја… / тиха и бучна река. Из позадине љубавне поезије Бранке Зенг
искри та љубав, али њој није дато да искри препознатљивим бљесковима,
дубља је, као што се види из ових стихова: Пролази дама, не видим лик /
у сенци је сунцобрана. У овој поезији много је тога у дубокој позадини,
јер пјесникиња је зрео поета кад каже: Хтела сам речи да памтим /
трагове који дубоко засецају.
Поезију Бранке Зенг треба
читати у тишини и мрклини ноћи, јер се позадина њене поезије тек тада
до краја отвара: Као кад се откотрља клупче, / распетљаји да буду јасни.
У овој књизи посебно доима Реч аутора, и доминантно писмо војника,
прерано преминулог братића, који се радовао младом животу, радовао се
завршетку мрског обавезног случења војног рока, када завршава писмо
ријечима: Још мало па ћу кући. Пјесникиња прелистава писмо и двоуми се
да га покаже његовој дјеци: Његова реч коју не могу чути… али могу да
је прочитају.
Туга за младим животом је снажан мотив који
пјесникињу вуче ка киборту, тој моћној савременој алатци, која урезује
пјесму на пјесму, али све нове остају у сјени Песме које сам
написала у првој години туге…
Мостар, 12. 08. 2014. год.
se sve utiša i tamna noć umesto snu otvori vrata sećanjima, javi se reč
i ona nečujna ostaje kao trag u zapisu. Stih je moj verni slušalac,
čuva trenutke i ne postavlja pitanja. Pesme koje sam napisala u prvoj
godini tuge, ne bi bile objavljene da nije bilo jednog slučajnog
susreta…
U jednoj drvenoj kutiji, koja ima oblik knjige,
čuvam uspomene. Pisma, razglednice i čestitke, pozivnice na venčanja,
krštenja dečija i proslave prvih rođendana. Nenadova pisma iz perioda
kada je bio na odsluženju vojnog roka, davne i nezaboravne 93. – 94.
godine. Tu su godinama, ti nemi svedoci vremena koje je prošlo.
Dok sam otvarala koverat osetila sam pod rukom, poklon, maleni krst
napravljen Nenadovom rukom. Krst, simbol vere, krst kao sudbina s’
kojom se rađamo i živimo po njenim odrednicama. Krst koji u sebi čuva
dodire ruke koja ga je izrezbarila i namenila meni.
Reči iz
pisma koje sam čitala prvi put posle Nenadovog iznenadnog odlaska,
oživele su vreme koje je obeležilo njegovo rođenje i život koji je
živeo tu kraj svih nas koji smo ga voleli. Pomisao na njegovu decu
kojima najviše nedostaje njegovo prisustvo. Njihovo odrastanje koje
Nenad ne može da vidi, i njegova reč koju ne mogu čuti… ali mogu da je
pročitaju. Kako podeliti jedno pismo i ovo drago znamenje?
Jednostavno, posvetiti zbirku i sačuvati sećanje za ona vremena kada
tuga obuzme dušu i kada topla očeva ruka treba da pruži oslonac, pogled
na reči napisane ne može biti zamena ali može bar malo ozariti dečija
lica.
„Još iskri u oku“, i uvek će!
2 1000 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 178.149.44.143 1-
7764 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija knjige ZAGONETKA DRAINAC – Kruševac, Klub KCK 28.11.2014. u 18:00 2014-11-23 13:25:18
живи колико и његова поезија. У том смислу Раде Дрaинац је бесмртан јер
ће његова поезија живети заувек. Тако бар мисле крушевачки песници и
сви учесници манифестиције “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ”, коју заједнички
организују од 2010-те године Културни
центар Крушевац, Народна библиотека “Рака Драинац” из Блаца и Културни
центар “Драинац“ из Блаца. Зато су песници и дошли на идеју да се за
пету годишњицу сусрета у Трбуњу одштампа књига “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ” у
којој би било објављено 100 одабраних песама Радета Драинца, као и
казивања о Драинцу и поезија учесника ове манифестације.
Ова књига плод је те идеје и подршке града Крушевца који је издвојио
финансијска средства за њено штампање. Књига је промовисана 28.11.2014
године у Белој сали Културног центра Крушевац. На промоцији, коју је у
стилу *режиране импровизације* одлично водила Лидија Ужаревић,
наступили су: др Предраг Јашовић, др Велибор Лазаревић, Вељко
Стамболија, Момир Драгићевић, Јелена Протић-Петронијевић, Драгослав
Ђорђевић, Мирко Стојадиновић, Даница Гвозденовић, Саша Милетић,
Светлана Ђурђевић, Слободан Ценц, Живомир Миленковић и Љубодраг
Обрадовић. За музику се побринуо Милан Милетић Милке, технички је
програм водио Бранко Симић, слике које гледате усликао је Веркан
Гвозденовић, а у публици је била и помоћник директора КЦК Виолета
Капларевић
Сцена Беле сале КЦК непосредно пред почетак промоције
Љубодраг Обрадовић – уредник књиге *ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ*
и Лидија Ужаревић – водитељ промоције
Лидија Ужаревић
Виолета Капларевић – помоћник директора КЦК (прва са десна) 
Милан Милетић Милке
Љубодраг Обрадовић
Милан Милетић Милке и Бранко Симић
Даница Гвозденовић
Мирко Стојадиновић
Момир Драгићевић (први са лева)
Јелена Протић-Петронијевић
Драгослав Ђорђевић (први са лева)
Др Предраг Јашовић (први са лева)
Слободан Ценц
Вељко Стамболија (први са лева)
Др Велибор Лазаревић (први са лева)
Светлана Ђурђевић
Живомир Миленковић
Даница Гвозденовић чита песму Миће Живановића *ПОДВУЋИ ЦРТУ*
Саша Милетић
Заједничка слика учесника промоције
Виолета Капларевић и Љубодраг Обрадовић
Живомир Миленковић – слободни новинар
РАДЕ ДРАИНАЦ
Песник, апаш и профет,
Дон Кихот, порочни љубавник и стихотворац каквог ова земља чула није,
Карневалски принц, вагабунда око чије главе петролејска лампа сја:
Ето то сам ја!
Пијанац, коцкар, али и нежан брат,
Пријатељ што у срцу чува Орионска Сазвежђа,
Слаби играч на конопцу морала, али зато изврстан ироничар и пљувач,
На столу као супа љубав је моја сва:
Ето то сам ја!
Непријатељ Академија, Цркава и Музеја,
Поборник тргова и писоара,
Диригент телеграфских жица изнад болница и бордела,
У хајдучком лику са лавовска ока два:
Ето то сам ја!
Тигар и овца,
Жонглер што ножем у срце гађа,
Рапсод коме домовина на чело није ударила просветни жиг,
Песник крваве истине и човековог права,
Упамтите:
То сам ја!
КАКО ЈЕ НАСТАЛА ОВА КЊИГА?
Песник живи колико и његова поезија. У том смислу Раде Дринац је
бесмртан јер ће његова позија живети заувек. Тако бар мисле крушевачки
песници који су 04.08.2010. године у Трбуњу, код Блаца, родном месту
Радета Драинца, поводом обележавања његовог рођендана покренули
манифестацију “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ”.
Иницијалну искру за
оснивање ове манифестације упалили су Љубодраг Обрадовић – (тада)
директор Културног центра Крушевац и власник (и сада) сајта
www.poezijascg.com и Топлица Ђоковић –
директор (тада и сада) Народне библиотеке “Рака Драинац” из Блаца.
Домаћини прве манифестације “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” били су Топлица
Ђоковић у име Народне библиотеке “Рака Драинац” из Блаца и Радоје Савић
(главни и одговорни уредник КЦК) испред Културног центра Крушевац, а
техничку подршку пружио је Културни центар “Драинац“ из Блаца.
У Трбуњу су те 2010. године говорили: Проф. др Тиодор Росић, Проф. др
Милисав Савић, Проф. др Бранко Ристић, Љубодраг Обрадовић, Момир Мома
Драгићевић, Јелена Протић Петронијевић, Небојша Лапчевић, Мирослав Мића
Живановић, Томислав Симић, Мирослав Панић и Витомир Јовановић Џогурда,
а за музички тренутак побринуо се Раде Кошанинин на фрули. Исте вечери
у Крушевцу, у Клубу КЦК, одржано је књижево вече, а учесницима из
Трбуња придружили су се и: Вељко Стамболија, мр. Спасоје Ж.
Миловановић, Јелена Ђорђевић, Светлана Ђурђевић и Драгослав Ђорђевић.
Манифестација “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” је наставила свој живот и
наредне 2011. године када је у Трбуњу – родном месту Радета Драинца,
04.08.2011. године у 20:30 часова, реализована по други пут у
заједничкој организацији Културног центра Крушевац, Народне Библиотеке
“Рака Драинац” и Културног центра “Драинац” из Блаца. На манифестацији
су те године наступили: др Предраг Јашовић, Бора Благојевић, Вељко
Стамболија, Никола Стојановић, Јелена Протић-Петронијевић, Мирослав
Мића Живановић, Слободан Ценц, Миљојко Милојевић, Томислав Симић,
Витомир Јовановић Џогурда и Љубодраг Обрадовић. Програм је водио
Мирослав Панић из Блаца, а о стваралаштву Радета Драинца говорили су др
Предраг Јашовић и Вељко Стамболија. Домаћин манифестације био је
Топлица Ђоковић – директор Народне библиотеке “Рака Драинац” из Блаца.
Пре самог наступа у Трбуњу, песници који који су у походе кренули из
Крушевца, казивали су своју поезију, Драинцу у част и на језеру Ћелије
у оквиру манифестације под симболичним називом “МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ”,
коју је осмислио Живорад Милановић Маки, академски сликар из Крушевца…
По трећи пут манифестација “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” одржана је
04.08.2012. године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета
Драинца. Манифестацију су заједнички организовали Културни центар
Крушевац, Народна Библиотека “Рака Драинац” и КЦ “Драинац” из Блаца. На
манифестацији су те 2012.-те године наступили и казивали своје стихове
и беседе о значају стваралаштва Радета Драинца следећи писци: др
Милентије Ђорђевић, Милан Вучићевић, Вељко Стамболија, Мића Живановић,
Слободан Ценц, Томислав Симић, Витомир Јовановић Џогурда и Љубодраг
Обрадовић. Програм је водио Мирослав Панић из Блаца, а о стваралаштву
Радета Драинца говорили су Др Милентије Ђорђевић и Вељко Стамболија. Да
вече остане у изузетном сећању учесника посебно се потрудио директор
библиотеке у *Рака Драинац* у Блацу Топлица Ђоковић, домаћин ове
поетске вечери у част Радета Драинца.
Традиција одржавања
манифестације “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” настављена је и 05.08.2013.
године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета Драинца, када је
по четврти пут заредом одржана ова манифестација, коју су изнедрили
крушевачки песници окупљени око сајта www.poezijascg.com , односно сада већ око Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Манифестацију “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” су и 2013.-те године
заједнички организовали Културни центар Крушевац, Народна Библиотека
“Рака Драинац” и КЦ “Драинац” из Блаца, а домаћин манифестације био је
Топлица Ђоковић – директор библиотеке “Рака Драинац” у Блацу.
На манифестацији су наступили: др Велибор Лазаревић, Мирослав Мића
Живановић, Вељко Стамболија, Светлана Ђурђевић, Живомир Миленковић,
Марија Вујић, акдемски сликар и професор Живорад Милановић Маки,
Љубодраг Обрадовић и Витомир Јовановић Џогурда.
Програм је
водио Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник Културног центра
Крушевац из Крушевца, а о стваралаштву и животу Радета Драинца говорили
су др Велибор Лазаревић и Вељко Стамболија. Да вече остане у изузетном
сећању учесника посебно се потрудио директор библиотеке “Рака Драинац”
у Блацу Топлица Ђоковић.
Тада је, у неформалном разговору
учесника манифестиције, дат и предлог да организатори манифестације
“ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” за пету годишњицу сусрета у току 2014.
године објаве књигу “ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ”. У књизи би биле 100 одабраних
песама Радета Драинца, као и поезија и осврти песника и књижевника,
учесника ове манифестације на живот и стваралаштво Радета Драинца…
Ова књига плод је те идеје и подршке града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање.
Надамо се да ћемо самом манифестацијом и овом књигом проширити круг
обожавалаца Радета Дранцу и на младе нараштаје и дати бар неке одговоре
на ЗАГОНЕТКУ ДРАИНАЦ и тако бар малчице помоћи да поезија Радета
Драинца вечно сја.
Напомена: Фотографије са свих манифестација “ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ” можете погледати на сајту www.poezijascg.com на линковима:
· 2010. http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=6363
· 2011. http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7051
· 2012. http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7404
· 2013. http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=7755
2 1709 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 200 40 178.149.53.230
7765 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 90 godina Narodne knjižnice i kulture u Beloj Vodi 2014-12-03 17:36:03
Белој Води у четвороразредној основној школи, одржана је 28.11.2014.
године свечана академија поводом 90 година Народне књижнице и културе у
Белој Води у протеклих 90 година. Учествовали су бројни научни и
културни посленици из Крушевца и околине који су у својим излагањима
дали неко своје виђење феномена Бела Вода у културном животу Србије.
Организатори овог догађаја били су Народна библиотека Крушевац, Огранак
Вукове задужбине, Културно-уметничко друштво „Ратко Јовановић“ и Месна
заједница Бела Вода. У програму су учествовали Игњат Видаковић –
председник МЗ Бела Вода, Верица Соколовић – директор ОШ „Брана
Павловић“из Коњуха, Љубица Петковић – библиотекар, Др Велибор Лазаревић
– проф., др Павле Бубања, Милан Радић – учитељ, Љубодраг Обрадовић –
председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и књижевник Вељко
Стамболија.
Игњат Видаковић, председник МЗ Бела Вода отвара академију
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. “Поштовани
пријатељи, Велика је част поздравити Вас овде у Белој Води, у срцу
Србије. У Белој Води, која је изнедрила вредне вајаре који сјај
Беловодске Розете проносе широм света. У Белој Води која је изнедрила
умне људе попут др Веље Лазаревића, који све своје потенцијале
поклањају Белој Води са жељом да се сјај њених достигнућа идалека види.
Сећајући
се 31.08.2008. године када је у Белој Води одржана по први пут
јединствена књижевна колонија *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* у организацији
Месне Заједнице Бела Вода и Вукове задужбине у Белој Води, не могу а да
не искажем да сам вечерас посебно задовољан и срећан: прво, што сам и
сам био међу учесницима те прве колоније, (увек најтеже, јер тешко је
започети било коју активност) а друго, ваљан разлог да моје задовољство
и срећа буду још већи је и чињеница да се и установа Културни центар из
Крушевца (у којој сам тада радио), од 2009. године укључује као
суорганизатор и скромни донатор овог надасве вредног пројекта, који ће,
надам се дочекати, много јубилеја… и 10-то годишњица…
Дружење
песника и свих заљубљеника у поезију, науку и уметност, које се догађа
на скели укотвљеној на средини Мораве, уз светлост месеца и бакљи, и уз
музику која тече заједно са реком, свакако је јединствено у Србији.
Песници
који читају своје стихове, филозофи који казују своје визије о свету
који тече, певачи, фрулаши, трубачи, хармоникаши, виолинисти … и сви
други учесници и гости, добар су знак да идеја коју је осмислио Велибор
Лазаревић, (а у самој реализацији имао и има помоћ од многих занесењака
који верују у значај који Бела Вода има на културном небу Србије и
света), доноси још један приступ пун лепоте и садржаја који ће трајати
као и БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА… У име поезије којој су Беловођани дали
велику шансу, и у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем
у Кршевцу вечарас Вас све поздрављам од срца.
Шта
рећи кад се зачују речи *Беловодска Розета*, на шта помислити кад се
помене *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК*, шта закључити кад се изустити Беловодски
музеј вајарста и клесарства или Беловодско читалиште, односно Беловодка
библиотека ?
Ја
мислим, закључујем и ево, кажем, да је тако танка нит, а у овом случају
готово невидљива, која дели културу једног села, какво је БЕЛА ВОДА, од
културе многих развијених градова широм Србије и да-су Беловођани
одавно креирали образац или клише понашања за све који мисле да и село
има право и на хлеб и на игре.
Све
велике идеје су крајње једноставне и доносе понос и резултате и оном ко
их се сети ( и подсети све око себе, и сараднике и оне који то нису, да
су управо то имали на уму, тек што нису изустили …) и оне који у
свему, свесно или несвесно учествују. После велике идеје учини се да је
све лако постићи и доћи до жељеног циља, а није. Пре игара и аплаза или
звиждука, треба пролити море и *зноја и суза* да би се жељено остварило.
Али
Беловођани имају и Вељу и Божидара и Радета и Љупчета Чугу и Дису и
Бату и Игњата… и многе, многе друге, од којих сам ја неке упознао, а
многе и нисам, којима не фали ентузијазам да осмисле и одраде овако
велике пројекте и да као сунце обасјају Србију незаборавом БЕЛОВОДСКИХ
РОЗЕТА и стиховима са скела насред Мораве уз звуке фрула и таласа.
Беловођани
имају и пријатеље из Крушевца и широм Србије као што су: Бата, Павле,
Вељко, Мића, Ивко, а и сви ми овде присутни, и многи други, који их
искрено подржавамо у тој мисији којој су приступили отворена срца и
коју свесрдно спроводе већ дуги низ година.
Зато
им ја желим да и идеју опстанка Беловодске библиотеке, као и Музеја
вајарстава и клесарства у Белој Води, реализују и наставе да реализију
као и ове друге које су до сада остварили и остварају…
И
на крају, подстакнут именом села *БЕЛА ВОДА *, да им и ја придодам још
једну идеју, коју они свакако знају, само је још нису преточили у
стварност, а то је изградња Фабрике воде, која би брендирала њихову
минералну воду, под називом*БЕЛА ВОДА * и тако им обезбедила кључ за
просперитет и економски развој и свог села и његових становника, а и
финансијска средства и за РОЗЕТУ… И ЗА ЦАРОСТАВНИК… И ЗА МУЗЕЈ… И
ЗА БИБЛИОТЕКУ
СРЕЋНО БИЛО И СВЕ СЕ ОБЕЛОВОДИЛО!”
0 606 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.229.145 1-
7766 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Boje – Branka Zeng 2014-12-05 16:58:00
BOJE
Odaberem vedra jutra
blistave poglede
od smeha rumene obraze
tople zadgrljaje
prijateljski stisak ruke
siguran oslon da mogu imati
u vremenu kada se boje zamute
izmešaju i potamne svitanja nalik večeri postanu
ili onako kao nebo tamno pred oluju
kada vetrovi fijukom zlo najavljuju
izazvano ili ne ali ipak nadolazeće
nevolje namrače čelo a pogled odluta
nekud daleko u sećanju tražeći snagu
istrajnost da se probudi i nadu
kao duga da se razlije.
© Branka Zeng
0 519 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 95.155.34.134 1-
7767 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KADA SE UPALE SVETLA – Radomir Todorović 2014-12-05 17:02:54
KADA SE UPALE SVETLA
Kad se upale svetla u Beogradu, po ulicama začuju koraci i glasovi vidim stepenište, dodirnem te po ramenu.
Skoro da si se trgla…zadihana, poljubila si me. Pošli smo i vratili se do kola po jer sam zaboravio isprave.
Govorila si da sam šašav i neozbiljan, da si morala da trčiš jer ne umem da koristim telefon.
Bila si samnom te noći. Samo ti i ja kao Boni i Klajd ukrali smo svima
u inat ponovo naše vreme. Čekali smo da izadje pun mesec, da polivači
operu ulice i mali andjeli sa strelama se razlete da popale zvezde.
Pričala si mi da si slikala suncokrete, da si pisala pesme, da si svašta nešto umela u ničemu nisi našla jer si previše svoja.
Pričala si mi ko te je voleo dok si bila klinka, koga si ti volela, koga si prevarila, ko je tebe a koga si ti ostavila.
Pričala si mi svega se sećam jer pamtim kao ti, kako ti kažeš kao slon, da te uvek opišem i odajem,
da se kao heroj nikada ne predajem i od ljubavi ne odustajem.
Zamisli me dok imam fleševe o tebi, da vozim pokvaren auto jer niko nezna šta mu je. Zamisli me zanesenog tobom i zamišljenog.
Zamisli me dok kasnim kako se po ko zna koji put vraćam jer sam zaboravio da isključim peglu, pustim mačku da uzmem telefon.
Hteo bih svima kažem ko si ti, hteo bi da te upoznaju kao ja dok postojiš, dok se smeješ i namiguješ mi na rastanku.
Hteo bih da svima pokažem sliku koju sam naslikao, tvoje kestenjaste
oči, mokru tršavu kosu koju maltretiraš vezujući je, belu haljinu sa
plavim cvetovim i crnom čipkom.
Hteo bih da dočaram tvoj miris, parfem koji je staviš na ruke i vrat ali bolje da to ne činim opiće se kao ja.
Vreme trošimo ubacujući kovanice u poker aparat i povlačimo ručku, kupimo one koje dobijemo i veselimo se našoj sreći.
Vreme krijemo u džepove, ljubimo se dok vodimo ljubav, slušamo muziku,
pijemo naše vino, jedemo sladoled od čokolade zajedno kupimo vodu posle
tuširanja sa poda u kupatilu.
Vreme je protiv nas, tako ga mrzim kada nas razdvaja, volim ga jedino kada si tu i kada ga potrošim sa tobom.
Ako ne progovorim nekome tvoje ime, dočekaću sigurno zoru. Ako ne kažem u sebi volim te biću ponovo tužan.
Srce mi kuca brzo dok spavam sa tvojim imenom na usnama dok te sanjam kako kroz mene prolaziš svojom ulicom.
Svako jutro u meni se žute polja suncokreta, žuti se rasuta slama dok
golubovi kupe pšenicu, žuti se tvoja kosa zracima sunca naslikana.
Voliš balade ali naj više baladu u kojoj smo mi, baladu koju pišemo
sami, baladu u kojoj čujemo grmljavinu, muziku kiše dok spavaš mi na
ramenu.
Dovoljno mi je sa tobom da znam da je svet veliki, ljudi
dobri, deca imaju svoje igračke i prostora za igru, cveće ponovo raste
i miriše.
Znaš li koliko sam te tražio, u koliko sam autobusa i
tramvaja ušao, koliko sam lica pregledao, koliko sam osmeha pretražio,
koliko sam čistača cipela pitao jesu te videli, koliko odžačara je
ostalo bez dugmeta zbog tebe.
Znaš li da sam se molio Bogu išao
redovno u crkvu, znaš li da sam plaćao pesme sa tvojim imenom
poslednjim novcem, znaš li da sam postao po malo lud bez tebe.
Kada
sam te našao kao da u meni stalno čujem glasove, sastavljam stihove,
godine i vekove, kao da vreme postoji i satovi staju zbog nas.
© Radomir Todorović
0 620 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7768 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAPIS NAD PLAVOM – Svetlana Biorac-Matić 2014-12-05 17:09:01
Ево ме где стојим над безданом плавим
са погнутом главом од срама и стида,
и све ми се чини шапућу ми прекор
наслагане кости крај каменог Вида.
Затрепери море измаглицом лаком
а мени се чини то опет корача
горди Шумадинац са шајкачом старом
преко Албаније до далеког Драча. У торби му грумен са кућнога прага
у руци му мрва скамењене проје,
а у оку огањ неугасле ватре
у ком чува жижак и огињиште своје.
Избрисан из строја без гроба и крста
о далеком селу још и данас снива,
сања зреле шљиве и ливаде росне,
у долини златна од пшенице њива.
Закликта над морем један галеб сињи
о стене се разби неки талас мали
а мени се чини питају ме кости
где смо досад били, где смо залутали.
Јер ја, вечни путник , видех многа чуда,
обиђох чувене светске метрополе,
дивих се лепоти многих небодера
али још не стигох до славнога Цера.
Поклоних се Сени, провозах се Темзом,
усликах Рону, Дњепар и Лоару,
гондолом крстарих Венецијом старом
само још не видех мутну Колубару.
Прошетах се важно до Кинеског зида,
испех се на гротла угаслих вулкана
не стигох да видим сва војничка гробља
и не спустих цвће крај Кајмакчалана.
Обиђох пустиње Туниса у тури
видех споменике лепе им и свете
фалило ми само још то пола сата
да посетим Србско гробље крај Бизерте.
Са погунутом главом над гробницом плавом
јер, уз уздах горки, истина не вара;
педесет држава српска гробља има
а само заборав по њима тумара.
© Светлана Биорац-Матић
3 1064 0 Larra 0 srpski 0 0 0 65 13 188.255.215.29 1-
7769 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BRATE MOJ – Lepa Simić 2014-12-05 17:51:59
BRATE MOJ
U tišini sobe
krijem jedno davno vreme
Molila sam te,
napiši mi jedno pismo
od kuće, btate moj
Šetam kroz sebe
očima uprtim u vrbake
još me plaše
laveži pasa u mraku Kako si ti?
Pričaju mi da si se propio
Lutaš
Put te u stranu odveo
Zašto?
Sećaš li se kada si ugazio
u mravinjak
dok smo se igtali žmurke
Deda je govorio
stižu kupine, dunje, dren
padaju šljive i kruške
Treba se obrati
Mama nam je uveče
pustala onaj mali TV
koji je tata doneo iz Svajcarske
Bilo je to najlepše doba
Odužila sam…
Laka ti noć brate moj
© Lepa Simić
2 999 0 lepasimic 0 srpski 0 0 0 14 3 89.216.238.218 1-
7770 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE BRINI SRNA UME SAMA – Gordana Marković 2014-12-08 15:26:55
НЕ БРИНИ СРНА УМЕ САМА
Мутно језеро у очима,
бледо лице болно трне,
руке дрхтаве, хладне и празне
ход рањене срне.
Не брини, не замерам ти ништа
дланове што си ставио на моје лице,
љубав си нежно наговестио осмехом,
гласом освојио ми срце. Опила ме љубав што је слутим
звезде сам разгорела у летњој ноћи
отворих душу и срце ставих на длан
ал све ће проћи, све ће проћи…
Не брини, срна уме сама
мало о мени знаш…
и када љубав ми пламти
не мораш ништа, ништа да ми даш
Не брини, срна уме сама
живот ме боли, љубав песму рађа
никада ниси кад си ми фалио …
нити је било да љубав – љубав рађа.
За љубав треба имати срце
и храброст за искорак у непознато
да примиш мач посред груди
и када ти за узврат ништа није дато.
Не брини, срна уме сама
истина и љубав лепе су и када бoлe,
У мени за њих места има,
а ти главу и поглед на дoлe.
НЕ БРИНИ, СРНА УМЕ САМА…
© Гордана Марковић
Песнички Маратон КЦК – октобар 2014.
1 588 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.51.28 1-
7772 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GODIŠNJI PESNIČKI SUSRETI 2014 -Udruženje pesnika Srbije-PoezijaS 2014-12-16 20:58:33
pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu, održalo je
18.12.2014. godine u 18 časova u Kruševačkom pozorištu svoje GODIŠNjE
SUSRETE PESNIKA. Na susretima su članovi ovog udruženja i njihovi
prijatelji i gosti pesnici (njih 24 ukupno) kazivali svoje najlepše
pesme i radove. Bila je to i odlična prilika de se predstavi izdavaštvo
ovog udruženja u protekloj 2014-toj godini kao i planovi za narednu
2015-tu godinu. U toku 2014. godine udruženje je do godišnje priredbe
objavilo 4 knjige i dva časopisa i to: Roman Danice Rajković – NA
SMARAGDNOJ LEPEZI, knjigu poezije jovane Marković – DOK MAŠTAM I
SANJAM, knjigu poezije Milovana Petrovića – SVE PESME SRCA MOG i knjigu
poezije i prikaza – ZAGONETKA DRAINAC. Knjiga ZAGONETKA DRAINAC
objavljena je uz finansijsku pomoć Grada Kruševca. A plan za 2015
godinu jednostavan, širiti poeziju na sve dostupne načine u sve domove
sveta… Program su osmislili i vodili: Latinka Djordjević, Ljubodrag
Obradović i Svetlana Djurdjević
Program su osmislili i vodili: Latinka Djordjević, Ljubodrag Obradović i Svetlana Djurdjević
NOVE…
Dolaze…
Iluziju donose.
Sve je idila,
a osećaj sreće,
ko sneg škripi!
Prolaze…
Šampanjac samoću gasi
i čepom pogađa nebo
da prevari srce!
Nadaj se…
Biće nekad bolje.
Sve je u lepoti duše,
koja nađe srodnu
da otpleše u ponoć
valcer koji svetove ruši!
Zvone zvona,
a čujemo zvončiće
i praporce!
I godinama
glumimo zamorčiće,
a znamo sve!
Ej, tako to ide!
San je pokretač života
i nema nazad.
Za lepotu, za dobrotu,
za čežnju i zebnju…
Za ljubav,
koja će spasiti svet!
Pijmo noćas!
Za godine nove,
koje dolaze i prolaze
i nas sobom odnose…
Opijmo se noćas!
Odavno znamo,
da plivamo…
Za nove…
© Ljubodrag Obradović
Gradimir Karajović
Latinka Djordjević
Danica Rajković
Jovana Marković
Danica Gvozdenović govori pesmu Milovana Petrovića iz knjige SVE PESME SRCA MOG
Danica Gvozdenović
Milomir Terzić
Dejan Ristić
Dragiša Pavlović Rasinski
Dragan Matejić
Sandra Miladinović
Miloš Ristić
Goran Minić
Živojin Manojlović
Toma Živković – Toma Lipa
Borivoje Vidojković
Nenad Djekić
Nikola Stojanović
Ina Janković
Oli
Života Trifunović
Mirko Stojadinović
Danica Gvozdenović govori pesmu Miće Živanovića
Saša Miletić
Ljubodrag Obradović
Svetlana Djurdjević
0 708 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.194.222
7773 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PLJUNI MI POD ”WINDOWS” – Eleonora Luthander 2014-12-21 12:20:56
PLJUNI MI POD ”WINDOWS”!
Sad možeš samo da mi pljuneš
pod prozor
izdavaču sa štampačem
u špaizu
koji si me, cereći se,
sakatio i pljačkao
Sad bez tebe slobodno
vrištim pesme
u internet
dok ti pendžetiraš tenisice
koricama
neobjavljenih knjiga Moje misli zauvek žubore
u zlatnom koritu jezika,
ima me na svakom ćošku
kiber kosmosa,
nasmejana večnost
svetluca mi na licu –
Čik da mi pljuneš
pod ”Windows”!
© Eleonora Luthander
0 587 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.224.139
7774 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROSJAK – Svetlana Biorac-Matić 2014-12-26 18:56:42
ПРОСЈАК
На углу улице, негде у свануће,
изрони полако из убоге куће
па стиснут, ко сенка,
у прашњавом куту,
стидљиво и скромно
пружа своју руку. Не говори ништа,
не куне, не моли,
у оку му само страшна
грудва боли
и суза што дрхти
на врх трепавице
претећ да побегне
низ зборано лице.
И ко да му ситниш
што у руку пада
једна зера тежа
на грумену јада,
задрхи му рука
стара, окоштала,
скрије своје очи
тихо шапне: “Хвала.”
Видели га, кажу,
у сумраку људи,
пред убогим прагом
како земљу љуби
и дрхтавим гласом
пуним тешке боли
да се не пробуди
Свевишњега моли.
© Светлана Биорац-Матић
2 807 0 Larra 0 srpski 0 0 0 20 4 212.200.194.59 1-
7775 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MOŽDA-SVE JE REKLO 2014-12-26 19:02:16
Možda-sve je reklo
Možda smo mi, dušo, sve bliži, u dalji
možda smo nas dvoje sve tuđi, a svoji;
a možda i nismo, već nas tuku malji
kroz damare lude; možda tu postoji
To što se razgori samo kad se sluti,
što se nije, žali, jednom nama snilo;
To mi ne poreci, to mi ne prećuti;
Ne zbivši
se sve se, među nama, zbilo. Možda smo mi ,dušo, jedno drugom smrti
možda smo nas dvoje sve samo ne ljudi
a možda i jesmo, već nam razum muti
Ta beskrajna varka, možda tu se budi
To što uznosi nas samo dok se skriva
što nije i jeste jednom nama teklo.
Ne zbivši se, ipak, nek’ se nama zbiva,
sad mi i prećuti. Možda -sve je reklo.
© Aleksandra Mladenović
0 567 0 aleksandram 0 srpski 0 0 0 5 1 77.56.2.241 1-
7776 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NOVE… – Ljubodrag Obradović – SREĆNA NOVA 2015. 2014-12-26 19:04:18
СРЕЋНА НОВА 2015. ГОДИНА
Слика Љиљане Јовановић
НОВЕ…
Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!
Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце! Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!
Звоне звона,
а чујемо звончиће
и прапорце!
И годинама
глумимо заморчиће,
а знамо све!
Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу…
За љубав,
која ће спасити свет!
Пијмо ноћас!
За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе…
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо…
За нове…
© Љубодраг Обрадовић
3 1135 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 40 8 178.149.45.148 1-
7778 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JONSKA GROBNICA – JovDrag 2015-01-01 00:05:00
ЈОНСКА ГРОБНИЦА
Ти гробнице Јонска плава,
Ту где спава много Српских глава,
Што у патњи великога рата,
Ту на Виду оста брат до брата.
Брат до брата у гробници плавој,
Снове своје остварио није,
Да још једном у јуришу славе,
Српској кући, врате своје главе. Кад би море плаво могло да нам каже,
После каквих мука, тонуше јунаци,
Кад су снове своје, живим остављали,
Да деци се својој и кућама врате.
Ходам сада, по острву Виду,
Међ сенама Српских родољуба,
Шапућу ми тихо, захвалност не крију,
Што на Виду Српске заставе се вију.
Грчка мајко, на свему ти хвала,
Српским јунацима што си смирај дала,
Да у дубинама , твога плавог мора,
Сањају слободу, огњишта и гора.
Слобуду Србије вратили су други,
Стричеви и браћа што осташе живи,
А браћи се мртвој у Јонскоме мору,
Свет праведних и слободних диви.
Гробови су Српски расути по свету,
Некима се поклоне још птице у лету,
Што у јесен сваку према југу крену,
Па гробницу Јонску у почаст облете,
Поздрав јунацима шаље Српско дете.
© ЈовДраг
0 1693 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 960 192 94.189.235.80
7779 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Aleksandra i Eleonora Luthander – DVE PROMOCIJE U KRUŠEVCU 2015-01-13 14:27:44
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, као прву промоцију
у новој 2015-тој години, организовало је 19.01.2015 у 18:00 часова у
Крушевачком позоришту промоцију стваралаштва Александре и Елеоноре
Лутхандер. Алексндра Лутхандер је промовисала две књиге о Бергману:
“БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН” и “БЕРГМАН И ЖЕНЕ”. И Елеонора
Лутхандер је промомовисала две своје књиге: “ДУБАИ ХАИКУ” и “ИКЕБАНА”.
О њихом стваралаштву говориле су највише саме ауторке, а мало су им
припомогли Вељко Стамболија – крушевачки песник и колеге песници из
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Светлана Ђурђевић и Љубодраг
Обрадовић. За музику и тон бринуо је Ненад Голубовић Голуб. Било је то
једно посебно и интересантно вече, па Вас позивимо да прегледате
репортажу коју смо за Вас припремили… Уживајте!
 Александра Лутхандер |
 Елеонора Лутхандер |
Елеонора Лутхандер, Љубодраг Обрадовић, Александра Лутхандер и Светлана Ђурђевић
МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ
Немој да ти ја дођем
да те оживим!
Као фараон си се
балсамовао
својим лепљивим
песмама
послао си сам себе
за амбасадора
српске поезије
у небеском царству
Немој да ти ја тамо
дођем
да те оживим
ти се само правиш
мртав
у инат мени
и Његош се одселио… Тужић́у те
да си фалсификовао
принчевску титулу
доста је више твог
реч-ног терора!
Незасити китови
гутају твоје протеинске
стихове
узалуд будим
жене које те сањају
давим твоју сенку
у Скадарлији
кварим ти слику
али рачунар не памти
дефорамцију
ови вечито млади
програмери пију
али се не дрогирају
само пишу поезију
онако како си им
ти наредио
као Лењин
Писати, писати, писати…
Ругаш ми се Бранко
мртав насмејан
залепио си се за Интернет
као жвака
ма тражиц́у од Гугла
да те скроз избрише
ургирац́у да те Википедиа
прогласи живим
а Хаг невиним
Па кад ти компјутерска
месечина
обасја лице
шта ц́еш онда
паметно да напишеш
онако измрцварен
сумасишавши
без националне пензије?
Ма одкуд теби рачунар?
За тебе је обична оловка
ти си је сигурно и
у гроб прошверцовао
и пишеш, пишеш, пишеш…
© Елеонора Лутхандер
 |
 |
Лутхандер је недавно одбранила докторску дисертацију „УТИЦАЈ ФИЛМСКОГ
ОПУСА ИНГМАРА БЕРГМАНА НА СТВАРАЛАЧКЕ И КУЛТУРОЛОШКЕ ОКВИРЕ ЕВРОПЕ 20.
И 21. ВЕКА“, посвећен утицају Бергмана као редитеља на друге филмске
ауторе на МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТУ – ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ, 18.
јула 2011. Докторска дисертација јој је била повод да напише и објави
књигу *БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН*. На промоцији њене књиге
10.септембра 2013. године у Кући Ђуре Јакшића у Београду учествовали
су: мр Миливој Андјелковић, мр Спасоје Ж. Миловановић, др Александар
Новаковић, Елеонора Лутхандер и наравно аутор Александра Лутхандер…
Скромни допринос промоцији дало је и Удружење песника Србије –
ПоезијаСРБ, чији је Александра члан, јер је на промоцији о значају
књиге говорио и мр Спасоје Ж. Миловановић – директор драме Народног
позоришта у Београду и члан Управног одбора ПоезијеСРБ.
Са промоције књиге *БЕРГМАН ЈЕ УМРО – ЖИВЕО БЕРГМАН*
Елонора, Спале и Александра
0 1394 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.216.207
7780 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KNJIGA O JOVU – ALHEMIČARU ŽIVOTA – Dragica Zdravić – Promocija 2015-01-21 09:22:08YOU TUBE:
Белој сали КЦК 22.01.2015. године у 19:00 часова одржана је промоција
књиге Драгице Здравић *КЊИГА О ЈОВУ – АЛХЕМИЧАРУ ЖИВОТА* чији је
издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Поред ауторке о књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и Боривоје
Видојковић. Специјални гости на промоцији били су Јован Андрић – човек
по чијем је делу написана књига и гуслар Рајко Радовић.
Да вече постане део незаборава својом музиком допринела је и Етно група
*СМИЉЕ* из Крушевца, а текстове из књиге читали су чланови драмског
студија Бата Миладиновић КЦК: Миљана Гагић и Небојша Милосављевић. Програм је реализован у продукцији Културног центра Крушевац, а у релизацији су учествовали: Лидија Ужаревић – водитељ и уредник промоције, Бранко Симић – техничко вођење, Марко Вишњић – светло, Јелена Ивановић – видео презентација и Веркан Гвозденовић – организатор.
Драгица Здравић – аутор књиге
Јован Андрић, Драгица Здравић и Лидија Ужаревић
Љубодраг Обрадовић говори о књизи
Одувек је у познатој историји питање животних истина које желимо да
спознамо било питање свих питања и за обичне, мале људе и за високоумне
ствараоце који су креирали ту историју света. И биће и у будућности
која човечанству предстоји. А одговори су сасвим прости: све истине и
суштина постојања, су ту око нас, у нама, само их треба препознати.
Драгица Здравић их је и те како препознала и у ’’Књизи о Јову –
Алхемичару живота’’, као на тацни ставила пред све читаоце, па ко воли
нек изволи… Драгица је књигу писала, како само каже ’’инспирисана
великим делима великог човека, генија, врхунског математичара и
проналазача лека који деценијама успешно лечи скоро све бoleсти
човечанства, Јованом Андрићем са Цетиња’’, а у књизи ’’поред тешке
животне приче пустињака Јована, поклања и своје дугогодишње тајне и
практичне савете – како излечити свој живот, напредовати духовно и бити
увек срећан сада и овде’’!
Оно што даје посебну драж овој
књизи и читаоцу неда да је испусти из руку док је целу не прочита, је
управо та комбинација наративног казивања о Јовану Андрићу – Јову и
животних истина које је сам аутор шватио и прихватио и сада их дели
свима који желе преокрет у својим животима…
Прича о Јову
је прича његовој судбини од младог чобанина који напаса стада на
пашњацима свог родног места, до несреће када га удара бик и тако му, на
неки начин предодређује будући пут…
А то је пут одличног
математичара који студентима поред математике предаје и науку о животу,
све до његовог поврака у радни крај, када у потрази за леком за
сопствену ногу, спознаје свој коначни пут и мисију, а то је проналажење
лека у природи и за себе и за све унесрећене света који га затраже.
Дакле, прочитајте књигу пажљиво и наћи ћете многе одговоре за којима
сте досада трагали. Ако после читања изградите свој нови свет у коме ће
Ваш живот, који је један једини, бити у првом плану, а природа средсво
да план реализујете, мисија Драгице Здравић је била успешна, јер у
њеном презимену је оно што сви желимо…
дечак Јов није ни слутио да је он један од изабраних, миљеник Божији.
Осећао је својим маленим, а великим дечијим срцем да га Бог воли и био
му је захвалан на даровима који су хранили његову дечију душу. Срећа,
радост и разиграност смењивале су се у животу дечака Јована. Сваки дан
био је другачији, а ипак сви су личили и имали нешто заједничко:
испуњени су лепотом, вером, љубављу. Био је најбогатији дечак на свету
иако многа материјална добра није имао.
Док
се играо са другом децом, говорио би им да је сваки дан који проживимо
један мали живот. Ако меримо време дужином лептировог живота, онда ми
проживимо прегршт малих живота унутар овог великог и правог који нам је
додељен.
„Сваки
нови дан је порука коју нам Бог шаље, почетак новог живота. Ако се
спријатељимо с Богом, можемо живети вечно,“ говорио би Јов свом
најбољем другу Авраму.
Деца
су га вoleла јер је необично размишљао. Његов ум и машта били су
неисцрпни и неограничени. Живео је живот без ограничења, без страха, с
пуним поверењем у енергију живота у ону невидљиву и нешватљиво чудесну
која нас покреће.
Од
свих послова које је обављао помажући родитељима да ишране породицу,
највише је вoleо да чува стоку. Док су краве живеле своју стварност и
уживале у садашњем тренутку испијајући росу са свеже јутарње траве, Јов
је маштао, размишљао, дружио се са собом.
Боравак
у природи и свеж ваздух подстицали су мисли, хранили његове идеје и оне
су увек биле нове и свеже. Јов би им удахнуо живот и пустио их да
одлете попут змаја у етар.
По
неку њему занимљиву идеју прибележио је у бележницу коју је добио од
рођака који је дошао из великог града. Звао ју је „Књига тајни“, а
пошто је математику вoleо изнад свега, живели су ту и математички
прорачуни. Речи и бројеви, друговали су и никада се нису посвађали, јер
им је Јов дао довољно простора да несметано дишу и живе своје животе.
Речи и мисли бележио је на непарним, а бројеве на парним страницама
своје књижице. Имао је два кључића и закључавао је своју драгоцену
бележницу јер је то био његов мали, тајанствени свет.
…
Уставши са траве да обиђе стадо које је пасло, Јов није ни приметио
помахниталог бика који јури ка њему. Тог кобног сата, још кобнијег
дана, природа је показала своје наличје и суровост тринаестогодишњем
дечаку који је воли, верује јој и другује са њом. Да ли је природа
желела да га научи нечему?
Разјарени бик нанео му је повреде свуда по телу. „ Један хирург је
обрађивао ране и по свој прилици била је унета инфекција у једну од
њих. Рана је зарасла, али се формирала циста близу ожиљка. Она је споро
расла и нарасла до величине зрна грашка мирујући тако десет година“,
присећа се Јов трагичног догађаја приликом сусрета са најбољим другом
Аврамом.
*ДОБРО И ЗЛО, РАДОСТ И ТУГА, ЉУБАВ И МРЖЊА, БЕЛО И ЦРНО, ЖИВОТ И СМРТ, ГОРЕ И ДOЛE, СВЕ ИМА СВОЈУ СВРХУ У ЖИВОТУ!*
Етно група Смиље
Бора Видојковић, Драгица Здравић и Лидија Ужаревић
Гуслар Рајко Радовић
Драгица Здравић и Лидија Ужаревић
Плакат промоције је урадила Јелена Ивановић
0 1227 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 195.178.53.85
7781 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURSI – LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA 2015-01-22 15:55:01
Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Atelje-galerija MAKY
iz Kruševca u saradnji sa Tehničkom školom Kruševac, Kulturnim centrom
Kruševac, Miltimedijalnim udruženjem Car Konstantin i Udruženjem
pesnika Srbije – PoezijaSRB raspisuje 7. medjunarodno likovno –
literarni konkurs na temu:
LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA
Na konkursu su u likovnom izrazu zastupljene sve vrste umetničkog
izražavanja, a u pisanom obliku prozni sastavi i poezija na srpskom
jeziku. Pravo učeća imaju učenici srednjih škola i studenti iz zemlje i
inostranstva. Pozivaju se svi zainteresovani da uzmu učešće u konkursu
i pošalju svoje radove do ponedeljka, 9 februara 2015. godine.
Radovi se mogu predati lično, poštom ili emailom u zavisnosti od samog rada.
Literalni radovi se mogu slati i e-mailom, u Word formatu na adresu ljubav@poezija.rs
Promocija radova, kada će biti podeljne i nagrade, biće održana,
14.februara u 18 časova u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac.
Adrese za slanje radova:
Tehnička škola Kruševac, Čehovljeva br. 1, 37000 Kruševac ili
Galerija “ARTMAKY”, Drinčićeva br. 3, 37 000 Kruševac,
Radovi moraju da sadrže podatke o autoru i o školi ili fakultetu. LJUBAV I VINO DOPUNJUJU SE FINO!
0 664 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7782 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano *EL PREDSEDNIK EL RASPUŠTENIK* D. Pavlovića Rasinskog u Kruševcu 2015-01-30 16:26:46
komedija Dragiše Pavlovića Rasinskog iz Kruševca *EL PREDSEDNIK EL
RASPUŠTENIK* odigraće se 9 februara u Kruševačkom pozorištu sa početkom
u 20:00 časova.
0 602 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7783 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Zimsko veče – Branka Zeng 2015-02-01 14:17:50
Zimsko veče
Iz mašte prizivam
sivilo neba, teško,
kao perjani jorgan
od starosti pohaban nalik je mlinskom situ
i provejava
beli prah zvezdanih pahulja,
leptirice u igri preticanja,
tope se i nestaju
na usnama žednim,
paorskim rukama toplim,
žuljevitim od rada, povijenih pleća.
Otkrivam pogled
tuge, kiše…
crni dim, miris nagorele plastike…
magla ili…
tu, sada,
ulica, asfalt, crni trag guma…
©-Branka Zeng
0 642 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 4 1 178.149.45.148 1-
7784 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Od istine do … – Miro Beribaka 2015-02-01 14:21:00
Od istine do…
.
Skrivam se, bježim,
otimam se da ne povjerujem
u surovu istinu,
istinu od koje drhte mi grudi,
očaj me podilazi,
a naša lica mi postaju iskrivljen odraz
nas samih nepoznatih, stranih,
okrećem glavu od nje,
zaobilazim je,
sklapam oči kada je osjetim u blizini,
ćutim… I molim se
da tople riječi, zaklinjanja,
nestrpljivost dok ne podigneš slušalicu
da ti kažem, da mi kažeš… snažni zagrljaji, vrele usne,
sve ove godine
nisu bili hir.
Ta surova istina, tek obična laž,
nadvija mi se nad mislima
i bdije u pogledu mome
kao izgubljeni smisao vode
koja ne zna hoće li se uliti u neko jezero,
neko more
ili će se razliti oranicom
i saprati znoj težaka koji se nadao žetvi,
istina koju vidim u svakom svanuću,
u svakom smiraju dana,
koja za moj sto sjeda kada i ja
i ište mi pola od svakog zalogaja,
kvari mi pjesme koje sam volio,
tužnima ih pravi,
opija me, truje, pa otrovan poželim
da zauvijek pobjegnem
od svega čega je nestalo,
od nadanja, od smijeha,
od sjećanja…
da pobjegnem od sebe,
negdje, gdje neće boljeti!
(C) Miro Beribaka
0 634 0 miro.b 0 srpski 0 0 0 5 1 188.255.215.11 1-
7785 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RODJAČE MOJ – JovDrag 2015-02-02 22:27:19
РОЂАЧЕ МОЈ
Вечерас драги рођаче мој,
Кад Бадњак унесеш у дом свој,
Помисли бар једном на кућу родну,
Деде, очева и нашу, у селу мом и твом.
Погледај ону слику стару,
Пожутелу и прашњаву на дувару,
Где на кућном оџаку плави дим се вије,
А око ватре деце рој, и свако је сваком свој. Сетићеш се знам, рођаче мој,
Кад нас је у кући било као пчела рој,
И да су на Божић долазили сви,
Који су се ту, у кући нашој родили.
Сети се рођаче мој,
Да имали смо мало,
А ипак имали смо све,
И сјај Бадњака и љубав ближњега.
У тој кући сад нема ватре ни сламе,
ни старе лампе сјаја,
Нема приче старијих, ни деце граја,
Само ветрова оштар, фијук се чује.
И знај рођаче мој,
Осим куће родне, све је к земљи пало,
На колевке старе и кревете наше,
Кровови леже, тихо попадаше.
И још да ти кажем,
Врата и прозоре ветрови отварају,
Око куће наше завијају вуци,
Па ако тамо кренеш припази,
и добро се обуци,
Знаш, зиме су горе “вунене и љуте”.
И пази кад кућна отвориш врата,
Да ти зверка нека у руке не ускочи,
Јер сад је то њихов дом,
А ти, ја и ми, странци смо сви..
Ако не одеш пре летњих дана,
Онда понеси секиру, срп и косу,
Да посечеш шибље испред кућног прага,
А онда полако, не трчи, умири ход,
Да не пропаднеш кроз натрули под.
Погледај и плафон, рођаче мој,
Да ти која греда не падне на главу,
Јер то може бити казна, за све који оставише
Стари кућни праг, Божић и Славу.
Погледај и наше трешње старе,
Да ли су им зацелиле гране,
Од ланаца што љуљашке нам беху,
Додирни их и реци, неку реч за утеху.
А кад назад пођеш,
Понеси макар грумен земље,
Корен и гранчицу дрена,
Да те чешће сете на место рођења.
Сви смо негде кренули,
А нико не затвори прозоре и врата,
И нико не остави бар кључеве старе,
Па ако се ко врати да ко човек уђе,
Да не мисли да опет улази у туђе.
Све што рекох теби припада и мени,
Па се силно бојим да живот не прашта,
Да ће нас потомци памтити по ружном,
Што огњиште и кућа нам оста,
Да је ветри вијају неком песмом тужном.
Ако с децом кренеш коренима својим,
Поведи их нек виде ливаде и њиве,
И нек увек знају да корени наши,
Нису тако плитки, већ да вековима трају,
Ту на земљи тој, драги рођаче мој.
© ЈовДраг
0 1623 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 1005 201 178.149.204.233 1-
7786 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE BUDI ME – Sava Ilić 2015-02-02 22:43:40
НЕ БУДИ МЕ
Не буди ме музо мојих нота,
да се душа од бола не гуши,
док с презиром кроз раље живота
гледам нада како нам се руши. Не буди ме зарад дана прошлих,
да убедим себе да сам снио,
ја занемех од јада надошлих,
а стихова нежних рад сам био…
У детињство снови да ме врате,
не познајем више ове људе,
та безличја ко сенке нас прате,
мене плаши та коб коју нуде…
Нек ме вине у небеско царство,
спокојство ми из душе отето.
Уморан сам од безумља људског,
не буди ме, да преспавам све то!
И да болан не гледам голготу
како страда Немањино племе!
Ту неслогу, одрицање лако…
Док нам трују и веру и семе!
© Сава Илић
0 571 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 188.255.214.113 1-
7787 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano REKVIJEM ZA ZORICU (ZULIĆ) MARIĆ – Gordana Vlahović 2015-02-06 23:30:24
РЕКВИЈЕМ ЗА ЗОРИЦУ (ЗУЛИЋ) МАРИЋ
Када се говори о људима који су завршили свој земни ход, говори се
различно. Неки од нас дружили су се са некима од њих. Неки од њих
мимоилазили су неке од нас. Неки од нас били су равнодушни на њихове
осмехе, и грчеве, и грехе. Можда је неко запамтио нечији ход, или глас,
или лице, или свађу, или милост коју.
Зорицу девојачко Зулић,
удату Марић, њена генерација из средње економске школе у Трстенику не
мимоилази. Нити је равнодушна та генерација (Стале, Лампарија, Риле,
Рашко, Радица, Пецка, Мара један, Мара два и три, Котлајићка и још њих
до тридесет и двоје). Нико није био равнодушан на њен осмех, и на њено
лице на коме се исписује свака емоција која Зоку захвати (радост, туга,
бол, потиштеност), ни њен глас, прелепи, кад запева неку народну, из
Поморавља, илити севдалинку, за мерак. Та Зока којој би личили они, за
неког препатетични стихови: „Била једном ружа једна“.
Зорица Марић говори своју поезију на песничкој манифестацији
*ДАНИ ПРЕОБРАЖЕЊА* у Коморану 2014.
девојче из Медвеђе, као и многи, прхнула је у живот који је био
свакакав. И страшан, и леп, и непоновљив, и једини. Но, знала је Зока,
иако прихвативши традиционалне оквире брака и породице, иако
безрезервно одана „њеном човеку“ (израз Д. Ћосића) Ранку и кћери му
Слађи, слутила је, као она мала јунакиња Меше Селимовића, из „Сјећања“
да постоји нешто, изван, сјајно и големо, што би се могло спознати, ако
не досегнути, оно бар бити уз, грејати се у близини тога сјаја.
Прокљуцати из тесне провинцијске опне. Отуда оно безмерно ишчитавање
књига, без селекције али са унутрашњим осећањем за добро и лепо. Отуда
и подршка свима онима који у дружењу и исписивању стихова покушавају да
„прокљуцавају“ из задатог им живота. Те и њена окупљања таквога народа,
и њено угошћавање без рачунџијско ћифтинског меркања. Колико широке
руке, толико отвореног срца. Спремна да похвали и подстакне. Незлобива
душа.
Човек се боји заборава. Празнине за собом. Јаловости
присећања. Себе, ништице, у универзуму. Човек жели да остави траг. Да
се зацрта у слову о себи и за себе. Воли да ужива у забележеном. Макар
на маргини. Да своје име уштампано покаже суседу, рођаку, унучади
својој, рођеној и оној која ће то бити. Отуда Зорица, Зорка (како сам
је звала) пише о својим Дашењкама, Симонама, и другим женама сеоског
миљеа, које воле, пате, страдају, којима Зорица удахњује својства оних
њој блиских и разумљивих. Зорица је имала добру особину која није баш
честа у оних који се пера лате: самокритичност и скромност. Говорила је
да оно што је записала морало је бити изречено, а да њени сељаци воле
да читају њене приче, независно од литерарног досега. Зато је друге
охрабривала таман онолико колико је о себи скромно говорила.
Још нешто. Када је са својим Ранком одлучила са Багдале преселити се у
Коњух, село иза Мораве, многи су то видели као њену жртву. Али, знам,
да је она волела село, иако, живот није био одмор души и телу. Умела је
да ужива у мрмору трава, у буђењу пролећних вода, у избразданој и тек
прониклој леји раног усева. Са Ранком је и шуми одила, и дрва за зиму
спремала. У паузи је знала на одсечени брест се прислонити и готово
грабећи за себе минуте, читати књигу тек добијену. Или са горја седети
уз уздах олакшања али и уз поглед љубави на села и долину пуклу пред
очима.
Зорица Зулић Марић недостајаће пре свега њеном Ранку, и
млађарији коју је волела, Мири Токовић са којом се у детињству првих
игара сладила. Недостаје већ и њеним пријатељима. Мени, заиста, јер ми
нико није лепше и пажљивије од ње читао оно што сам (умишљајући да је
добро) писала. Но, у мом преосталом путу земноме (колики год да је)
остаће слике: – Зорка и ја, уз севдах у кафани; – Зорка нас гости у
смоме дому уз њеног Ранка, и децу која помажу (кћи и унука) ђаконијама
којих се не би стидео ни „честити кнез“; – Зорка чита своје писаније на
литерарним скуповима дубоко емотивно везана за реч, као да прати оно
Хамвашево: „Свет поезије почиње речима и окончава се речима. Не ход,
него реч. Не лице, него реч. Увек реч.“ Зорка, Зорица, незлобива душа,
која и није могла другачије делати, јер би души својој отказ дала.
0 658 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.218.102 1-
7788 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Rezultati konkursa *LJUBAV I VINO* i *PIJEMO ŽIVOT I JA* 2015-02-13 10:24:40
Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна, 14. фебруарa 2015. године у
Белој сали КЦК у Кршевцу одржано је поетско-музичко вече на коме су
представљени најбољи радови на *СЕДМОМ МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЉУБАВ И
ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА* и зборник боемске поезије *ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА*
у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушувцу.
Програм су заједнички организовали и реализовали: Атеље-галерија МАКИ
из Крушевца, Техничка школа Крушевац, Културни центар
Крушевац, Милтимедијално удружење Цар Константин и Удружење
песника Србије – ПоезијаСРБ. За музички тренутак побринула се Етно
група из Крушевца под називом *СМИЉЕ* , за техничку реализацију Бранко
Симић из Културног центра Крушевац, а кроз програм бројну публику је
водила Сања Дељанин.
Жири 7 конкурса ЉУБАВ И ВИНО
у саставу: Мирјана Гашић, Вељко Стамболија, Дејана
Цветковић-Лазић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Александра
Милетић наградио је следеће радове:
- 1. место за песму *Љубав и вино вечита инспирација* – Тијана Марковић, Крушевац
- 2. место за песму *ГРАЛ* – Ана Бабић, Крушевац
- 3. место за песму *МЛАДО ВИНО* – Наталија Коцић, Ниш
Посебно је похваљена поезија: *ОГЛЕДАЛО ДУШЕ* Ивице Јовића из
Шида ; *КРАЉИЦА ЉУБАВИ И ВИНА* Ивана Гаћине из Задра и *ДА ЋУТИМО*
Живојина Манојловића из Крушевца, као и прозни рад Ане Бабић из
Крушевца *ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА*
Жири за ликовне радове
радио је у саставу: Живорад Милановић Маки, Љиљана Анћелковић и Тијана
Тодосијевић, а наградио је радове Милић Оливере, Марка Марковића и
Кристине Радивојевић, сво троје из Крушевца
Жири међународног конкурсу за боемску поезију *ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА* који је радио у саставу: Светлана Ђурђевић – председник, Далибор Ђокић – члан, Дарко Колар – члан, Лепа Симић -члан, Зоран Јовановић – члан, Мића Живановић – члан, мр Спасоје Ж. Миловановић – члан, Латинка Ђорђевић – члан и Љубодраг Обрадовић – члан, закључио је да је победила поезија, односно сви песници који су у зборнику представљени својом поезијом, а награде је овако доделио:
1 место равноправно деле (јесте мало неуобичајено, али тако је гласао жири), а добијају диплому и по пет књига:
- Елеонора Лутхандер из Стокхолма – Шведска, за песму “БЕВАНДА”;
- Саша Милетић из Крушевца – Србија, за песму “ТАМБУРАШИ”;
- Милован Петровић из Шведске, за песму “ДОК ЈЕ ПЕСМЕ”;
- Сава Илић из Цириха – Швајцарска, за песму “ДАЉИНЕ”.
2 место, диплому и три књиге освојио је:
- Иван Гаћина из Задра – Република Хрватска за песму “ЗАПЛАКАТ ЋЕ КИШЕ”.
3 место, диплому и једну књигу освојио је:
- Живота Трифуновић из Кобиља код Крушевца – Србија за песму “ЉУБАВ И ВИНО”.
Етно група СМИЉЕ из Крушевца
Сања Дељанин
Живорад Милановић Маки
Надежда Миловановић – директорка Техничке школе Крушевац
Љубодраг Обрадовић 
ПРОЧИТАЈТЕ НАЈБОЉУ ПОЕЗИЈУ СА КОНКУРСА *ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИСРАЦИЈА*
1. место – Тијана Марковић, Крушевац
Љубав и вино вечита инспирација
Шта то љубав значи нама,
какву моћ она има,
па наше срце ојачава и слама
и задаје проблеме свима.
Како нас затворених очију води,
до места кога на географској карти нема,
како се поента живота на њу своди,
речима је несавладана тема.
Како нам зада такве повреде,
какве не може ни једна бoleст,ни оружје,
ране које не зацеле никад,
да ли ће ми бити јасно икад?
Како у исто време изазове горке сузе,бол,тугу
и најрадосније осмехе,ненадмашиву срећу,
од ћовека направи покорног слугу,
ставивши му окове који га покрећу.
Ником све то није јасно,
али само две речи изговорене било шапатом или гласно,
учине да нестану све сумње и питања
и да јој се препустимо без размишљања.
Тијана Марковић II-2
Медицинска школа Крушевац
проф. Гордана Зајић
2. место – Ана Бабић, Крушевац
Прегажено, легло поље! На образу сушном
безбојност бола шуња се и руди;
Намрштено вапи коље за простодушном
светлошћу кад чежња гола у оку застуди.
I све је исто, покрет, црта … Само, к’о пре
не осећа се свитање новог жара.
Ко вечери светлост шкрта, претапам се и мрем;
Напуштена давно, гаснем ко лоза стара.
Срећни ли беху часи крај његовог скута!
Усрцима нашим осташе да дршћу
времена угашена виноградарског пута,
где нам се снови стапаше у раскршћу.
И кроз набрекло шибље, стазом човека седог,
припито Сунце у зрну грожђа утихне и сања.
Не јавља се винар у ноћ црну. А на вратима бледог
живота, смрт ко звоно цркве за љубав одзвања.
Тамно време жал у вечни мир однесе,
Од пролазности преточила сам се у кап пелина.
Дивни испијам грал и слаткоћу што узе за се.
Служим ко опор укус усана и вина.
О, капљо незасита, пуна јада! Туга мрмља
исхеклана успоменом о једном хуљи.
И док живот ко чокот пада преко грмља,
накривљен у чаши, лик се његов мени смејуљи.
Име и презиме: Ана Бабић
Година рођења: 1997. Школа: Гимназија,
37 000 Крушевац (3.разред) Ментор: Драгослав Ђорђевић
3. место – Наталија Коцић,Ниш
Ухватило ме донкихотовско лудило…
Срце ми је уникатним нитима проткано.
Гугутку љубавну сам сакрила испод либада
и нитима ретким исткала грозд
да се наслади птица дрозд…
Моје срце је лицидерско,
слатко ко бобице тамјанике зреле
што се на сунцу цакле
и ко ђинђуве се стакле.
Мирише земља…
Лети јато гавранова,
пуца зрно под мојим ногама.
Седох под чокот, откинух грозд,
а он се просу,
одлетеше и расуше се зрна
црна…
Сакупљам мед…Прсти ми улепљени…
Мирисом грожђа измуљани,
заплетени у сласној смоли…
Урезах лого на кори чокота
да срце моје боема воли…
Испрела сам и нит љубави сред винограда…
У грозду…
Ниси је од паучине видео.
Изговорила сам реч ћутањем
Ниси је чуо од туђег, сладострасног шапата.
Плакала сам ћутећи…Уз младо, слатко вино.
Сузу ниси приметио у потоку шампањца.
Одсекла сам косу.
Ниси видео њено лепршање
на прозору црвеног ”Поршеа”.
Отишла сам ћутећи.
Ниси ме приметио на твом путу вртоглавог успеха.
Вратио си се сломљена духа и тела-ћутећи
на дан Светог Трифуна кад природа се будила…
Грлим те очима и без речи волим.
Ухватило ме донкихотовско лудило…
Срце ми је уникатним нитима проткано.
Уживам у ковитлацу вина млада
сред Дионисова сада…
Тишина тротоара одлаже кораке…
0 886 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 109.92.149.5 1-
7789 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNIČKA PRPORENJA 2015 – KONJUH 2015-02-15 22:30:34
године у Коњуху, Књижевни клуб *Станоје Мијатовић* из Коњуха,
сечењем славског колача прославио је своју Славу *Три
Јерарха*. Том приликом уприличена је и традиционална песничка
манифестација *ПЕСНИЧКА ПРПОРЕЊА* на којој су наступили песници из
Коњуха, Трстеника, Крушевца, Беле Воде и других места … Манифестација
је ове године посвећана преминулим члановима КК *Станоје
Мијатовић* из Коњуха Мирјани Ракић, Звонку Гилићу и Зорици Марић, а о
њиховом раду говорили су Љубодраг Обрадовић, Вера Поповић и Гордана
Влаховић. Ове
године стихове су прпорили песници чланови Удружења песника Србије
*ПоезијаСРБ* из Крушевца, чланови КК Багдала из Крушевца, КК Моравски
Токови из Трстеника и КК *Станоје Мијатовић* из Коњуха.
Идеја за манифестацију *ПЕСНИЧКА ПРПОРЕЊА* која се организује Светом
Трифину у част у Коњуху, срцу калемарства града Крушевца, дуго је
тињала код мештана Коњуха, а до релизације је дошло после састанка у
Културном центру Крушевац свих актера манифестације. Само име *ПЕСНИЧКА
ПРПОРЕЊА* изнедрио је крушевачки дечји песник Момир Драгићевић, у
присуству Радована Томашевића и Љубодрага Обрадовића, а прихватили су
га и мештани Коњиха. Коњушани
су прошле 2014. године године подигли споменик лозном калему. Идеју је
реализовао Драган Вулић Косир – директор ЗЗ Калемар из Коњуха у сарадњи
са МЗ КОЊУХ. Идеја је да манифестација „Песничко прпорење“ у Коњуху прерасте у вишедневну привредно, културну и туристичку манифестацију „Дани калемарства“.
Сечење славског колача у основнојшкпли Брана Павловић у Коњуху 
0 527 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.124 1-
7790 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pesnička susretanja – Miloš Ristić Kruševac 2015-02-23 12:37:23
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу организовало је
26.02.2015 у 18:00 часова у Крушевачком позоришту промоцију
књижевног стваралаштва Милоша Ристића. Сам аутор и Даница Гвозденовић
као модератор догађаја представили су публици књиге МИСЛИМ ДАКЛЕ
НОСИМ БРАДУ и РАСПАДНИК. Поезију Милоша Ристића из књиге РАСПАДНИК
говорили су поред аутора и Љубодраг Обрадовић и Даница Гвозденовић, а
мисли из књиге МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ Саша Милетић. У другом делу
ових традиционалних песничких сусретања у позоришту своју поезију
говорили су присутни песници и чланови Удружења песника Србије –
ПоезијаСРБ: Саша Милетић, Јована Марковић, Градимир Карајовић, Мирко
Стојадиновић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Драган Тодосијевић,
Дејан Ристић, Љубодраг Обрадовић и Даница Гвозденовић.
Милош Ристић говори своју поезију 
0 665 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.231.181 1-
7791 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano EH KAD BIH OPET ZAPLAKATI MOGO – JovDrag 2015-02-24 09:20:02
Ех, кад бих опет заплакати мого,
Па да чемер суза, опере ми лице,
За сву рђу оних који туђе краду,
А оком не трепну, већ подигну браду.
Испод златног ланца душе грехе вију,
А онда се бездушно са три прста крсте,
Да би опет стали у верничке врсте.
Зар грамзивој руци да је допуштено,
И кад грехе “плати” све је опроштено,
Па је опет верник племенитог кова,
Искупљење прошло, иде се изнова.
Само сиромаху нико не опрашта,
Увек мора дати и што имао није,
А сломљену кичму, жуљевите руке,
Мора да прећути , мора да сакрије.
У земљи „срећника“ где гробља шарене,
Ко у песми старој што о гробљу поје,
Ту где мртви плачу за живима својим,
Опет све шарени и свега се бојим.
А правда је спора, некад предалека,
Тек у неко време некога сачека,
Као да су и њој обoлeле руке,
Да исправља Дрину, лечи људске муке.
Ех, када бих опет заплакати мого,
И да река суза све прљаво спере,
Па да руке човека вреднују по раду,
А не по “умећу” кад народно украду.
ЈовДраг
0 1809 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 985 197 178.220.122.99 1-
7792 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DUŠEK OD TRAVE – Radomir Todorović 2015-03-04 17:16:58
DUŠEK OD TRAVE
Kada bih proveo samo jedan srećan dan
u čamcu na Dunavu imao bi tebe u pjesmi.
Dok veslam plesali bi kormorani po vodi,
mali pas bi zalajao i stavio ti glavu u krilo.
Svi bi alasi pjevali i mreže po rjeci dizali
a sunce obojilo u crveno tvoju plavu kosu.
Gledao bi te nasmejanu i bjele brodove
pričao o dugi i cvjeću koje najviše voliš. Recitovao bi ti prvu pjesmu o cvjeću,
da u svakoj zapisanoj rječi niknemo
i rastemo u travi, širimo nježni miris
da i djeca nađu put do tebe i mene.
U vodi kada se gledaju tvoj i moj lik
voleo bih da te naslikam akvarelom.
Kada brzo prikažem na papiru nas,
i malo svjetla će tada da zabljesne
bjelim odsjajem iz oba oka andjela.
Na obrazu kada osetim topao dah,
rumeno sunce ti oboji lice i usne
zatrepere ti grudi ispod bjele bluze
onda mi šapuće ljubav maloga srca.
U mojoj pjesmi mi pjeva tvoje srce
svjetla trepere u rjeci i zvjezde upali
medju njima lice i bjela krila vidim.
Želim da ti opjevam pogled nježan
moje rodjenje i moje sinove snove,
kada su kao andjeli ka nebu poletjeli
da bi andjele čuvare pjesma dobila
i mjesečinu sa zvjezda nama skupili.
Dok smo zemlja ja i ti poslednji krug
oko sunca otplesali i sve to zapisali.
suton je prešla preko mosta i rjeke.
Dušek od trave zajedno pravimo
u pjesmi postelju za tebe i mene…
© – Radomir Todorović
0 579 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 109.93.185.34 1-
7793 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ljubav – Branka Zeng 2015-03-04 17:21:03
Tiho se prikrala
spustivši svoje ruke
umorne od milovanja,
na usne žedne poljubaca. Ni reč se ne razli tog jutra
stajaše nema pred njim…
pogledi igru otpočeše,
kao da plešu…
Klize u ritmu otkucaja srca
dodiruju se, i stapaju pre nestajanja
u beskraju novog rađanja,
novi u igri ponavljanja.
Kao zvuk…
odjek u grudima, drhtaj,
nalik strahu, il’ želji…
ona i on… u novom danu.
© -Branka Zeng
0 579 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 188.255.215.29 1-
7794 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Potok – Lepa Simić 2015-03-04 17:25:28
POTOK
Više ne žubori
Možda je izvor
Presušio
Možda je u dimnjak
Udario grom
Polomio ogledalo
Umojoj devojačkoj sobi Čuvam u grudima
Vreme
Najlepše pejzaže
Rodne grude
Tad mi je duša bila cela
©- Lepa Simić
1 870 1 lepasimic 0 srpski 0 0 0 30 6 178.149.99.251
7795 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVIM DAMAMA SREĆAN 8 MART 2015. 2015-03-08 10:43:19
ЧЕСТИТКА
Руже су мртве зими,
сунце труло ко мушмула,
или се мени то само чини,
док ти желим дане јула.
На мосту светова стојим,
кошмар ми главу раздире.
Самоће се ноћас бојим,
ти избегни те немире.
Жеље срца свога следи,
срећна да си у сну и јави.
Мада временом све избледи,
ја никад нећу да те заборавим.
Желим осмехе да делиш,
срећна што живиш и дишеш.
У сваки мој дан да се уселиш,
и поклониш ми све мирисе.
Снове у збиљу да преточиш,
у животу само сунце да ти сја.
У нов занос са мном да ускочиш,
љубећи те, срећан, пожелећу ја.
© Љубодраг Обрадовић
0 725 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.149.99.251 1-
7796 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ovo nije pesma – Vesna Mladenović 2015-03-10
10:25:40 Ljubo, objavi, ako se vec ne zna da je BILE (Miljojko
Milojevic) umro 26. decembra 2014. godine. Vesna Mladenović
Miljojko
J. Milojević, rođen1936. godine u Spancu, kod Kuršumlije. Završio
Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored
ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom. Bio je
član Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu i
Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove je objavljivao u
časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija
SCG i Helli Shery.
Pesme
su mu objavljene u Svetskoj antologiji o životinjama, Zborniku
Zaveštanja – Udruženja srpskih pisaca iz Ciriha, Zborniku rodoljubive
poezije Kosovo prvi prag Srbije i u knjigama *PRVI PUT* i *LJUBAVNI
recePAT* – zajedničkom izdanju pesama stvaralaca na sajtu Poezijascg.
Objavio zbirke pesama: U očima pesnika – 2008.g.; Potraga za sokolom –
2009.g.; Legenda o Kosti Vojinoviću – 2010.g. i Književne kritike pod
naslovom Osvrti – 2010.g. Pisao je: poeziju, prozu- kratke priče i
književne kritike… Živeo je u Beogradu i rodnom Spancu kod Kuršumlije.
POTRAGA ZA SOKOLOM
Od kad su crni oblaci rumeno sunce prekrili,
i mučki Slobodu ubili,
svakoga dana
iz geta, između gavrana,
ja, tužan do bola,
na mračnom nebu tražim sokola. U gnezdo sokolova
uletele brbljive svrake i s Kosova
ljuti psoglav sa nagonom pljačkaša, ubica…
Ja, ljut do bola,
između klečalica i rugalica
na porobljenom nebu tražim sokola.
Od kad je zvezda crvena pala,
čopori stranih tvorova, lisica, šakala,
uz ervrolizsce zločinom se ponose
i za džabe sve što žele grabe, nose…
Ja, besan od bola, ne nađoh sokola!
Kad saznam gde spava probudiću lava!
Tada će zakliktati i sivi soko
i uzletećemo visoko, visoko…
S crvenog sunca razbićemo oblak tmasti,
razjuriti haške lovce i psoglave napasti.
Porobljenom, časnom, rodu
vratićemo Dostojanstvo i Slobodu.
U Slobodi, širom moje zemlje nove,
uzgajaću golubove, sokolove i lavove.
Kad potomke zdrave rode
učiće ih: sve dok zvezde rumen zrače,
da porobdžije nisu jače
od Poštenja, Pravde, Sloge i Slobode!
(C) Miljojko Milojević
2 955 0 rainbow 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7797 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Poezija na poklon damama – 8 mart u Ćićevcu 2015-03-10 10:45:13
међународног празника жена у Дому СПС-а у Ћићевцу је 8 марта 2015.
године организован традиционални коктел за даме уз одличну поезију
песника из Крушевца, Ћуприје и Ћићевца и савршену музику оркестра
Мирослава Стаменковића Линде и Томице Недељковића на фрули.
Запажен наступ на овој манифестацији имали су чланови Удружења песника
Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и песници из Крушевца који
су говорили своје стихове и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић,
Саша Милетић и Никола Стојановић. Посебне аплаузе бројне публике
побрали су говорећи поезију Јелена Ђорђевић и Милија Вуковић… Поезију
су говорили и песници из Ћуприје: Бора Благојевић, Милка Ижогин,
Слободан Ивановић-Стубички, Матилда Јанковић и Гордана Марковић и
наравни песници из Ћићевца: Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић,
Томислав Живковић-Тома Липа и Тања Петровић. У паузи између два блока
поезије организована је и модна ревија младих манекенки из Ћићенца…
Наравно одабран је и најбољи штанд са старом народном храном у
такмичењу које је организовало Удружење жена *НЕКАД И САД* из Ћићевца,
а радове је оцењивао жири у саставу Милија Вуковић, Боса Морачанин и
Љубодраг Обрадовић.
Организацију целе манифестације на
својим плећима изнео је општински одбор СПС-а из Ћићевца на челу са
Драгишом Ивановићем – председником Општинског одбора СПС-а Ћићевац и
Бором Видојковићем бившим председником. Манифестација је била изузетно
посећена а међу гостима био је и Владимир Тасић, председник Градског
одбора СПС-а из Крушевца.
Песници из Крушевца, Ћуприје и Ћићевца
Гости ма манифестацији били су и Владимир Тасић – председник ГО СПС Крушевац
и Јелена Ђорћевић председник одборничке групе СПС-а у Крушевцу
На крају се и запевало: Бора Бидојковић, Љубодраг Обрадовић и Драгиша Ивановић
Жири: Милија Вуковић, Боса Морачанин и Љубодраг Обрадовић
0 550 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7798 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MIRIS BAGREMOVA – Sava Ilić 2015-03-10 18:45:05
МИРИС БАГРЕМА
Кога да љубим – кад на мирис косе
њен подсећа још багрема цвет,
а све теже болна сазнања подносе,
да без ње лагано руши ми се свет ! Кога да љубим – сад кад жеља гасне
за лепотом жене, помамнога тела,
сад кад све ме боли, а мисли нејасне…
Што погази завет ког` је сама хтела?
Кога да љубим – кад тугом одише
у часима овим све што влада мноме
и коме да пружим то чег нема више
у души – и срцу болом сломљеноме.
Кога да љубим – сад кад све се руши
и безнађем плови свака мисо` нова,
да ће благи спокој владат ми у души
кад процвета засад младих багремова.
© Сава Илић
0 599 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.240.145 1-
7799 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija knjiga: KAD SU SVECI PO ZEMLJI HODILI – Mirko Stojadinović 2015-03-11 16:52:37
песника Србије – ПоезијаСРБ и Црква Лазарица, по благослову његовог
преосвештенства Епископа Крушевачког господина доктора Давида Перовића,
организовали су 17.03.2015. године у 18:00 часова у анфитеатру Цркве
Лазарице промоцију књиге Мирослава Мирка Стојадиновића *КАД СУ СВЕЦИ ПО
ЗЕМЉИ ХОДИЛИ*. Ова промоција реализоване је у сусрет СВЕТСКОМ ДАНУ
ПОЕЗИЈЕ под мотом *ПОЕЗИЈЕ НИКАД ДОСТА*. О књизи су говорили секретар
Епархије Крушевачке отац Драги Вешковац, старешина Цркве Лазарице отац
Жељко Марковић и Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника
Србије – ПоезијаСРБ. Поезију из књиге поред самог аутора читали су и
Момир Брадић, Радован Стевановић и Андреј Стојадиновић, а за
музички тренутак побринули су се гуслар Бранко Ћировић Ћиро (који
је за гусле адаптирао једну Миркову песму из књиге) и Хор Цркве
Лазарице. За фотографије које гледате био је задужен Драган Тодосијевић.
старешина Цркве Лазарице отац Жељко Марковић
Момир Брадић, Бранко Ћировић, секретар Епархије Крушевачке отац Драги Вешковац,
Љубодраг Обрадовић, Мирко Стојадиновић и Радован Стевановић
МОЈСИЊСКА ГОРА
Плачу звона мојсињска,
И рида Свега Гора.
Призивље сина Богомајка,
да спасе народ од помора. Мајчица Тебе усрдно моли.
Телеса њина, кад неће бити,
душе чисте, узасе’ прими.
Покровом златним, ја ћу их свити.
Из свих цркава, што мени здаше,
Теби се молим, плачем и ридам.
Да не опусти гора мојсињска.
Да света буде ко наша синајска.
Буктиње крста, кад твога донеше,
са гола брда, Голготе Твоје.
Сузе моје, у здели срца,
у свете цркве улише своје.
Смирај у цркви сред Горе Свете,
кум, брат твој Јован нађе дом.
Духом светим, што крсти њега,
а Јован Тебе Јордана светом водом.
Са овог светог места у Гори,
покајника грешног, Јован те моли?
Да крсти увек светом водом?
Да смирај тражи Христовим ходом?
Арханђели Твога, небеског гласа,
гнезда свише у светој гори.
Крилима својим, да штите птиће,
кад небу прну, у Твоме крилу биће.
Сви Твоји апостоли,
који са тобом бише.
Гором мојсињском, звона Господња,
ка Твоме небу узвише.
Сведочници Твог, кратког земнога жића.
Матеј, Марко, Јован и Лука,
белегу пишу, данашњих дана.
Што грехе прими целога света,
Ти да га спасеш, земаљских рана.
Великомученици за веру Твоју,
Панталејмон, Митар, Ђорђе и други свети,
још увек бране, речи Господње.
У свете цркве, молитвом узнети.
И пророк свети, Претеча Илија,
кад, кад загрми и шаље мену.
Да народ памти ту свету гору.
За пород нови, за светост њену.
И свети Лазар и сви свети,
у Твоме крилу, здушно се моле.
Ојачај веру, божанске душе.
Земаљске ране, мање да боле.
Из дома свога Мојсињске Горе,
свети се Роман и света Петка,
подвижно моле, Господу своме.
И да се светост ваздиже њоме.
Божанско појење, мојсињским небом,
Шири мирис Христове вере.
Божанска звона, песму поју.
Христово цвеће гором цвати, вером се бере.
© Мирослав Мирко Стојадиновић
Андреј Стојадиновић
|
0 774 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 212.200.65.112 1-
7800 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POETSKI KUTAK RTK – Eleonora Luthander 2015-03-14 20:39:29
КРУШЕВАЦ
Када је дете
било на путу
то је било уз пут
и не баш по вољи
створитељу Место рођења –
крај пута
или сам пут
Зауставите аутобус
овде сам се родила
баш ту где стојим
© Елеонора Лутхандер
ЗОВЕМ СЕ ЕЛЕОНОРА ЛУТХАНДЕР
Зовем се као једна црква,
као једна шведска краљица –
Хедвиг Елеонора
Зовем се као Елеонора Рузвелт
као Елеонора Росидраго
5 вокала:
ЕЕООА
ЕОА
ЕО ЕЕЕЕЕО!
Еленора
Елонора
Елинора
„Eleonor Rigby died in the church…“
Beatles, да
али то нисам била ја, Елеонора!
Презивам се као Лутер
као Луфтханса
као један преварени муж
Ја не желим више да будем
Лутхандер
КАКО СЕ ЗОВЕШ ТИ?
© Елеонора Лутхандер
Светлана Ђурђевић, Александра Лутхандер, Елеонора Лутхандер и Љубодраг Обрадовић
Гостовање Александре и Елеоноре Лутхандер у Крушевцу 19.01.2015. године
0 811 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.231.209 1-
7801 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZVUK VIOLINE – Ljubodrag Obradović 2015-03-15 21:35:06
ЗВУК ВИОЛИНЕ
Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу. Разигра се носталгија,
филм се рaзвије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе
и слатке речи доносе.
Волео сам увек супротности:
шетње по киши, мраз,
бекство са капија…
Сад вино прија,
ко смешна
и сурова стварност.
Поток је нов, корак лак,
а дечак смео.
Звечи тишина.
Твоје усне другог љубе,
моје срце на другу мисли…
Ноћ је, певају славуји.
Пише се црно, дечаку пијаном.
Кораци испод стрехе,
твоји кораци у крађу крећу.
Искусни принц и виолина.
Немоћно дрхтим.
Бес кључа на реалност света,
ноћ је јунска, липа цвета
и шерпе по путу вуку деца.
Песме вену од жеља,
грешне мисли троше тело.
Биће весеља,
чим пожелим спас у промени.
Биће радости,
кад заборавим гадости
и у бекство кренем.
Звук виолине кишу разгони.
Све истине кад ти поклоним,
бићу празан и волећу тај пораз.
Звук виолине уморне одмара.
Поток је нов, корак лак,
а дечак смео.
Твоје усне другог љубе…
Птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.
Бес кључа на реалност света,
ноћ је јунска, липа цвета
и шерпе по путу вуку деца…
© Љубодраг Обрадовић
0 648 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 178.149.98.242
7802 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 30. FESTIVAL MLADIH PESNIKA – ZAJEČAR 2015-03-17 08:43:58
К О Н К У Р С
за учешће на 30. Фестивалу младих песника „Дани поезије“.
Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром,
(решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:
Центар за културу и туризам Града Зајечара
Доситејева 1/5, 19000 Зајечар,
са назнаком “за Фестивал”. Право учешћа имају песници до 30 година старости
који пишу на српском језику а немају објављену књигу.
Пријаве доставити до 17.04.2015. године.
Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала
стичу право учешћа на
30. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 05. до 30. маја 2015. године у Зајечару.
Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.
Рукописи се не враћају.
Додатне информације:
тел: 019/44-11-38 и 019/423-404
маил: office@цекит.рс
0 538 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7803 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SVETSKI DAN POEZIJE – PESNIČKA SUSRETANJA U KRUŠEVCU 2015-03-17 10:17:41
изведен је 19.03.2015. године у Крушевачком позоришту, где смо
сусрели поезију и музику са поесетиоцима и песнике из Крушевца са
песницима из Ћићевца. Из Ћићевца су нам у госте дошли песници: Бранко
Ћировић Ћиро, Боривоје Бора Видојковић и Миодраг Трајановић,
фрулаш Томица Недељковић и гајдаш Драгослав Дража Јеремић. Госте из
Ћићевца угостили су домаћини из Крушевца: сликар Живорад Милановић Маки
и песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и крушевачки
песници: проф. др Милентује Ђорђевић, Љубодраг Обрадовић, Саша Милетић,
Јелена Стевић, Живојин Манојловић, Јована Марковић, Даница Гвозденовић,
Даница Рајковић, Драган Тодосијевић, Никола Стојановић, Милош Ристић,
Мирко Стојадиновић, Радован Стевановић, Градимир Карајовић и Дејан
Ристић. Било је то одлично вече поезије обојено звуцима српских
народних инструмената: фруле, гајди и гусала.
Миодраг Трајановић, Бранко Ћировић Ћиро, Љубодраг Обрадовић и Боривоје Бора Видојковић
*Svetski dan poezije eng. World Poetry Day UNESCO je proglasio 21.
marta 1999. godine s ciljem promovisanja čitanja, pisanja,
objavljivanja i poučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika
rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim,
regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.* – VikipediA
За светски дан поезије Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу под мотом *пезије никад доста* је припремило четири програма обележавања овог за поезију важног датума и то:
- Дакле
данас, 17.03.2015. године у 18:00 часова у амфитеатру Цркве Лазирице
промовисаћемо књигу Мирка Стојадиновића *КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ*, - 19.03.2015.
године у Крушевачком позоришту у 18:00 часова сусрешћемо поезију и
музику са поесетиоцима и песнике из Крушевца са песницима из Ћићевца, - 20.03.2015
у времену од 11:00 до 12:00, у саадњи са Еколошким покретом *БЕЛА
БРЕЗА* из Крушевца урадићемо ПЕСНИЧКУ РАДИОНИЦУ – ПРОЛЕЋУ У ПОХОДЕ за
ученике Основне школе Владислав Савић Јан из Паруновца. - 21.03.2015. године, на сам СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
у 11:00 попићемо кафу у Крушевцу у Caffee Cinema (Кајмакчаланска бб) –
код Биоскопа Крушевац и говорити своју поезију у оквиру акције
Аустријске компаније “Julius Meinl” *Платите кафу стихом*
КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМО СВЕТ
Како песмом да мењамо свет?
Како римом да натерамо цвет,
да мирише и остане леп?
Како да стих испуни тај аманет?
Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?
Како љубав да отпочне лет,
како срећа да дoлeти опет?
Како добро да победи зло
и како да дочекамо то?
Хајде сад да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.
Хајде, нек нас занос понесе,
да мењаћи себе, мењамо све.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој, да испевамо свет.
© Љубодраг Обрадовић
0 750 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.212.243
7804 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROLEĆU U POHODE i SVETSKI DAN POEZIJE 2015 – Bela Breza, Kruševac 2015-03-22 16:09:36
покрет “БЕЛА БРЕЗА” из Крушевца је у оквиру редовних програмских
активности у сарадњи са Основном школом “Владислав Савић Јан из
Паруновца, ЈП Србијашуме, ШГ Расина, Расадником Александар, Удружењем
песника Србије – Поезија СРБ и Новинама ГРАД, реализовао мултимедијални
програм обележавања Дана прoлeћа, Светског дана шума, Светског дана
поезије и Светског дана вода. Програм је се реализован у ОШ “Владислав
Савић Јан”, 20. 03. 2015. године. На програму су биле следеће
активности: садња садница, лабораторије, квиз такмичење Чувара природе,
интерактивна радионица анализа узорака воде, песничка радионица:
прoлeћу у походе, еколошка радионица: шумски еко систем Јастрепца и
ликовна радионица: све боје прoлeћа.
Удружење
песника Србије ПоезијаСРБ је било задужено за радионицу ПРОЛЕЋУ У
ПОХОДЕ, коју су реализовали чланови овог удружења Љубодраг Обрадовић и
Саша Милетић. Најбољи радови награђени су књигама из издавачке
продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Прву награду и књигу *ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ* добио је Лука Ђокић за песму
*ПРОЛЕЋЕ И БРЕЗА*
Пролеће:
“Брезо вита, брезо мила,
лепо си се окитила,
бела блуза око бока,
биће радост сваког ока.
Зелена те круна краси,
листићи су твоје власи,
поветарац њих милује,
а срце се твоје смеје.
К’о краљица сада стојиш,
ни зиме се ти не бојиш,
цвркут птица само скриваш,
а о мени дуго сниваш”. Бреза:
“О пролеће драго, бајно,
весеље је с тобом сјајно,
све процвета, све мирише,
свака туга тад се брише.
О теби сам пуно снила,
зима ме је стисла дуга,
весела сам била
кад угледах старог друга.
Сви смо сада раздрагани,
с тобом иду бољи дани.
Предстоји нам сад весеље,
испуњене све су жеље”.
© Лука Ђокић 5/3
ОШ Владислав Савић Јан, Паруновац
0 709 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7805 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Caffee Cinema, Kruševac *Platite kafu stihom* PoezijaSRB na RTS-u 2015-03-22 17:14:08
21.03.2015. године, у Крушевцу у Caffee Cinema (Кајмакчаланска бб) –
код Биоскопа Крушевац чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и
крушевачки песници попили су кафу и говорили своју поезију у оквиру
акције Аустријске компаније “Julius Meinl” *Платите кафу стихом*. Удружење
песника Србије ПоезијаСРБ представили су Љубодраг Обрадовић, Светлана
Ђурђевић и Душка Ерић, а стихове су говорили и крушевачки песници Ана
Бербаков, Живојин Манојловић и Слађана Бундало. Овај поетски догађај
забележиле су и камере РТС-а.
Иначе, за СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је под мотом *пезије никад доста*
припремило четири програма обележавања овог за поезију важног датума и
то: 17.03.2015. године у амфитеатру Цркве Лазирице промовисали смо
књигу Мирка Стојадиновића *КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ*, 19.03.2015.
године у Крушевачком позоришту сусусрли смо поезију и музику са
поесетиоцима и песнике из Крушевца са песницима из Ћићевца, 20.03.2015
у сарадњи са Еколошким покретом *БЕЛА БРЕЗА* из Крушевца извели смо
ПЕСНИЧКУ РАДИОНИЦУ – ПРОЛЕЋУ У ПОХОДЕ за ученике Основне школе
Владислав Савић Јан из Паруновца и наравно програм *Платите кафу стихом*, који смо већ описали.
*Svetski
dan poezije eng. World Poetry Day UNESCO je proglasio 21. marta 1999.
godine s ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i
poučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da
treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i
internacionalnim poetskim pokretima.* – VikipediA
За оне који су пропустили Дневник РТС 21.03.2015. године у 13:00 је
овај снимак да погледају шта се то дешавало на сам СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
у Крушевцу у Caffeu Cinema (Кајмакчаланска бб) – код Биоскопа Крушевац.
ПоезијаСРБ на дневнику РТС-а 21.03.2015. године
Светлана Ћурћевић и Душка Ерић
Светлана Ћурћевић, Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић 
Живојин Манојловић, Слађана Бундало и Ана Бербаков
0 711 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.203.242
7806 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE PUCAJTE – Ljubodrag Obradović 2015-03-24 09:21:14
НЕ ПУЦАЈТЕ
Не пуцајте ноћу, деца спавају.
Не рушите мостове, људе спајају.
Не ломите гране и гранчице,
багрењака, врбака и топољака…
Слушајте песму треботинских сељака. Песма ће вам о Србији испричати бајку,
песма ће вам шапнути древну истину:
Србију сељак воли ко и мајку,
а за слободу сви могу и да изгину.
И зато никад, никад не пуцајте.
Срца су нам широка, али вас не разумемо.
На наша врата отворена, само закуцајте
и увек можемо да се споразумемо.
Песма ће наша, о нама све да испева!
Ми, сељаци добри смо људи,
али кад неко по нама бомбама сева,
нашој мржњи нек се не чуди.
И зато: не пуцајте ноћу, деца спавају.
Не пуцајте дању, деца се играју.
Не рушите нам фабрике и мостове
из безбедних даљина.
Не рушите нам снове!
Љубав се бомбама не отима.
© Љубодраг Обрадовић
0 707 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 35 7 178.149.53.119
7807 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PRAŠTAJ MAJKO – Lepa Simić 2015-03-28 09:41:28
PRAŠTAJ MI MAJKO
Rano jutros
Crkvena zvona
Zvone
Svaki mi uzdah plače Želim
Da te zagrlim
I ugledam tvoje mile oči
Što su dobrotom
I ljubavlju
Grlile ceo svet
Zapala sam u mislima
Šetam nebeskim svodom
Andelima svetla palim
I molim ih
uz tebe da budu
Dok ja ne dodjem
A dotle
Praštaj mi majko
Ako nisam bila
Dobra dovoljno
Kakvu si želela
© Lepa Simić
0 793 1 lepasimic 0 srpski 0 0 0 15 3 178.149.41.231
7808 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Misao – Branka Zeng 2015-03-28 09:44:44
MISAO
Pre svega,
posle svega,
uvek je preteča reči.
Kaskaju za njom,
u pokušaju da je iskažu,
objasne, od jasne naprave zbrku.
Uvrnu je kao ruku do bola,
zapeče kao žiška zapala pod grlo.
Razgori se i bukne, ili utihne, ugasi se. Misao od koje se rodi reč,
jasna kao jutro,
stvara, gradi, traje,
i kada njen odjek utihne.
© Branka Zeng
0 562 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.174.178 1-
7809 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Glosa – ideja, ALE – Zoran Hristov 2015-03-28 09:52:08
ГЛОСА – идеја, Але
У густи мрак је бачен, не види светлости зрака,
Около њега гује и акрепи се роје
Мемла га бије јака.
Али му ипак лицем по која радост сине
У небо поглед шаље, молитву богу пева
Сред овог црног мрака, сред ове мрске тмине
У нади срце згрева
Надај се патниче надај и сањај санак свети
У тврдој вери наде тешит се, крепит знај
Та бог ће чути молбу, пукнут ће ланац клети
И росптву биће крај
Роб, Алекса Шантић
Гледам ту тужну слику, човека једног, јунака
што кад је требало, није дао на своје
окова тешких звекет, скрива му бат корака
У тврдом стегу ланца обе му руке стоје;
Борећи се за правду, храбро с вером у Бога
бранећи оно што воли, стаде пред силе мрака
окован ланцима тешким, издан од ближњег свога
У густи мрак је бачен, не види сунца зрака За њега наде нема, тешке га мисли море
дани се тромо вуку, чини му се да стоје
човеку овом храбром не свићу више зоре
Около њега гује и акрепи се роје
Све јаче груди стежу
и боли коска свака
ланцима ипак га вежу
Мемла га бије јака
Окови тешки гуше, црне га слутње море
Слободу он је хтео, спреман био да гине
у оков тешки бачен, суморне чека зоре
Али му ипак лицем по која радост сине
Како је сунце сјало, памти мучена душа
затворен, мучен, гладан, слободу своју снева
суза из ока крене издаје док се гнуша
У небо поглед шаље, молитву богу пева
Док слуша пој славуја, што се од вана чује
последњу жељу има да се ка сунцу вине
његову душу ломе, ветрови и олује
Сред овог црног мрака, сред ове мрске тмине
У њему вера се буди
Док са сужњима пева
да ће слободан бити
У нади срце згрева
Ланци га тешки муче, ал’ с надом шири крила
задњим атомом снаге, он спреман да полети
винуће се ка небу к’о птица златокрила
Надај се, патниче, надај и сањај санак свети
Јауке грозне крије, сузи не да да кане
чекања нема више, патњи му долази крај
слободи срце вуче, већ спреман вида ране
У тврдој вери наде тешит се, крепит знај
Прошла су многа лета, зиме дуге и хладне
с вером у чистом срцу, моли да отац свети
да му још мало снаге, да крене главе хладне
Та бог ће чути молбу, пукнут ће ланац клети
Ка небу стреми плавом
умрети нећеш знај
живи овенчан славом
И ропству биће крај.
© Зоран Христов
3 1152 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.174.178 1-
7810 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POETSKO DRUŽENJE PRIJATELJA I SEĆANJE NA DOSITEJA U ŠIDU 2015-03-28 21:06:35
Дана 28. марта 2015. године у дому пензионера у Шиду одржано је поетско
вече стваралаца поезије из Бања Луке, Бјељине, Илинаца, Батроваца,
Беркасова, Бачинаца, Лакташа и Шида. Организатор вечери је УДРУЖЕЊЕ
ПЕСНИКА СРБИЈЕ ПОЕЗИЈА-СРБ, Књижевни клуб “Шид” из Шида. Договорена је
узајамна сарадња Књижевног клуба “Јован Дучић” из Бјељине, “Стиховница”
из Бања Луке и Књижевног клуба Шид. Размењени су лепи стихови и одржано
је поетско вече у знак на сећање на Доситеја Обрадовића. У припреми је
велика књижевна маинфестација која ће окупити све видове уметности наше
Општине. У пријатној атмосфери поете из дијаспоре даровале су књиге за
Народну Библиотеку “Симеон Пишчевић” у Шиду.
Дружење песника у Шиду
Дарко Колар – председник КК *ШИД* из Шида
Доситеј
Обрадовић (световно име Димитрије) (Чаково, 1739, 1742. или 1744 —
Београд, 28. март 1811) је био српски просветитељ и реформатор
револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у
румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је
напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио
идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама
радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу
којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела,
првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и
прикљученија“. Доситеј је био први попечитељ просвете у Совјету и
творац свечане песме „Востани Сербије“. Његови остаци почивају у
Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова изричита жеља била
да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.
Поетском
дружењу присуствоваће песници из:Бања Луке,Бјељине, Сремске Митровице,
Илинаца, Бачинаца, Беркасова, Батроваца и Шида. Детаљи са вечери
ускоро….
Дана
02.08.2014. године у Шиду одржан је песнички скуп и формиран је
Књижевни клуб“Шид“, Шид који ће радити као саставни део Удружења
песника Србије-ПоезијаСРБ,са седиштем у Крушевцу. Изабран
је руководиоц Књижевног клуба“Шид“ и повереник за заступање у односима
са удружењем песника Србије-ПоезијаСРБ који ће координирати њихов рад.
0 641 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.241.157
7811 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Najava promocije Zbornika boemske poezije *PIJEMO ŽIVOT I JA* 2015-03-28 22:21:03
Biće to prava BOEMSKA NOĆ uz piće, iće i muziku. Kompletni meni za ovu
priliku koštaće 900,00 dinara, a moguće je i rezervisati prenoćište u
četvorokrevetnim sobama u *Pansionu Miki* po ceni od 700,00 dinara po
ležaju. Sve prijave i rezervacije možete izvršiti na mejl: pesnik@poezija.rs do 20.04.2015. godine. Uplata će se izvršiti na licu mesta u Restoranu *POTKOVICA*, odnosno u pansionu *MIKI*. Planiramo
i promocije u Brusu, Šidu, Leskovcu, Ćupriji… U knjizi je poezija
pesnika koji su učestvovali na konkursu Udruženja pesnika Srbije –
PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu. Na oficijelnoj strani Udruženja
pesnika Srbije – Poezija SRB pročitajte rezultate konkursa i naručite svoj primerak knjige na linku http://поезија.срб
Ovako izgledaju korice knjige zbornika boemske poezije*PIJEMO ŽIVOT I JA*
Do sada su se za ovu BOEMSKU NOĆ u organizaciji PoezijeSRB prijavili:
|
SUSRET
Od Floride, odmah desno,
kod potkovice otpale,
kad u srcu beše tesno,
17.01.2008-e,
negde u tri i pet,
u glas smo složno rekli,
baš je mali ovaj svet. Tri drugara, bez snaša,
ali uz pivo i rakiju…
Pred svakim je puna čaša,
koja radja poeziju.
Šta će nama naše snaše,
kad je svima duša puna…
Zovite nam tamburaše,
da zajeca tanka struna,
i pevaljku dekolte,
da pevamo ole, le…
Spale cigaru zapalio,
ruku na koleno joj stavio,
razlog dobar za to ima,
dobio je otac sina.
A pevaljka dekolte,
peva Boži, gde si bre,
daj te tvoje dolare,
da rečicu ja pregazim…
Od Bože osmeh, dva
da se mašta zavara,
a od Ljube ole, le…
Jedan susret, nije sve…
© Boža & Spale & Ljuba
Spasoje Ž. Milovanović – Božo Popadić Aktus – Ljubodrag Obradović
1 1290 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.203.242
7813 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NA SAVSKOME KEJU – JovDrag 2015-04-04 00:05:00
НА САВСКОМЕ КЕЈУ
Ех, кад би знала како ме још пече,
Твога ока поглед и све што ми рече,
Те априлске вечери на Савскоме кеју,
Крај Бранковог моста, где звезде нестају. И знадох да то, наше задње вече,
Вода ће однети тамо куда тече,
И да сутра прошлост све ће само бити,
Па ако се и сретнемо поглед ћеш сакрити.
Зелене ти очи сијале ко звезде,
Погледом си пила моје душе росу,
А знали смо обоје да вихора младост,
Кроз време што мине не носи нам радост.
Прошле су године, минула су лета,
Крај Саве, ја не пролазим више,
Знам да нашим кејом цвеће опет цвета,
Ал за неке друге, с много мање лета.
Још жалим за тобом девојко из снова,
Што ми душу узе те године луде,
И док другим веком лагано корачам,
У мојој су глави те зелене очи, бисери у трави.
Сетиш ли се када оног “нашег” града,
Где сам те ко звезду баш волео тада,
А ти си ми љубав, моју душу чисту,
Попила ко росу, крочила на “писту”.
Занесена светлима великога града,
Отишла си с таласима те велике реке,
А мени је живот одредио тада,
Да се сећам само, ране љуте неке.
Да ли су ти године попиле лепоту,
Ил ти и сад лице блиста сјајем звезде,
Ко вечери задње на тој Савској стази,
Кад гледасмо реку којом све одлази.
© ЈовДраг
0 1803 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 670 134 24.135.180.190
7814 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U SENCI DIVLJE TREŠNJE – Danica Rajković 2015-04-06 13:31:05
Стоји у сенци дивље трешње
Гледајући зелени лист како се буди
Сунце златно и топло сија
И својим сјајем пролеће руди Љуља се капут на погуреним леђима
А ветар носи седе праменове косе
Лете лептири по зеленој трави
Топлину и радост са собом доносе
Он је и даље у сенци дивље трешње
Кроз мозак пролећу бројна питања
Можда памти неко зло време
Или су то ипак само лепа сећања
Сенка почиње полако да бледи
Док Сунце креће на далеки пут
Он и даље стоји испод те трешње
Чека Месец да засветли жут
И осветли на кори драго име
Уцртано тог давно прохујалог дана
Када су се волели у сенци дивље трешње
Све чекајући да сване зора рана
© Даница Рајковић
0 558 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.231.209 1-
7815 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PIJEMO JAŠA GROBAROV I JA – Eleonora Luthander 2015-04-08 00:32:10
ПИЈЕМО ЈАША ГРОБАРОВ И ЈА
прва ПРВА НАГРАДА је из погрешне дисциплине! Јер није хаику, није ни
нека потресна и протестна поезија, није ни мисаона ни љубавна, већ
кафанска и боемска. Замислите неко, ко је у кафани, на питање: “Шта
пије дама?”, годинама одговарао: “Ја бих радо (треснула) једну шампиту,
а ако нема, може и кремепита!” Неко ко тражи да уместо шљивовице,
добије – слатко од шљива! Ни мало боемски! Да таква једна кафански
неприлагођена особа, добије прву награду на међународном конкурсу за
зборник боемске поезије “ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА”!? Мало је чудно, зар не?
Ја сам она која је небројено пута гледала Пучинијеву оперу, “Боеми”, а
после представе ишла са мужем на вечеру у “Два јелена” или у хотел
“Унион” да слушамо Звонка Богдана. То се, наравно, не рачуна у праву
боемију, већ у брачне дужности … За мене је кафански живот почео тек
када сам као права “крушевачка скандинавка” отишла сама да ручам у
“Морнар”, где сам случајно свратила као полу-туриста , тражећи на
брзину неку кафану за своју глад. Убрзо су ми пришли неки песници
којима сам у то време плаћала пиће и посуђивла (давала) новац. Говорило
се за мене тада да сам “пуна као брод”. Неко је затим, са
страхопоштовањем рекао: “Ово је Јаша Гробаров”! Ја наравно, нисам знала
ко је он. У Београд сам се из Шведске вратила после више од двадесет
година (минус муж, шведски новинар); буквално “пала с Марса” у Кнез
Михајлову. Требали су, на пример, ради неког интервјуа, детљно да ми
опишу где се то налази зграда Радио Београда …. (Она округла висока
кућа) Е, још само кад би се сетила где је та Македонска … Мислим да
је то била 2005. године. Јаша нам се придружио и одмах позвао
“болничара” да му донесе “мазут”, (нешто зелено) јер се управо –
трезнио. Затим је од истог конобара наручио печурке на жару.
Инсистирао да ме са њима храни, мада сам већ била завршила са ручком.
Нисам могла да одбијем макар једну или две. Онда сам предложила да ја
њега мало храним. Никада нећу заборвити те шампињоне на постељи од
пиринча, ту виљушку с којом ме је у кафани хранио човек кога видим први
пут у животу, човек који ми је такође стиснуо шаку до бола, по томе га
исто памтим. Тражио је да му конобар каже које све воћне сокове има и
после наређаних: боровница, јагода, кајсија и брескква, тражио је
вињак. Онда је рекао да мора да иде и замолио на зајам од мене новац за
такси. Обећао је да ће ми вратити. Мислила сам да га виће нећу видети.
Било ми је све једно.
Али, звао ме је већ за пар дана и у
кафани испод Народног позоришта ми је вратио новац и позвао на кафу и
палачинке. Дошао је трезан, лепо одевен, имао је црну кожну јакну. Био
је обријан, свеж и иако не баш мој тип, (висок, плав …) изгледао је –
згодан, чак и леп! Дуго см причали о уметности и књижевности. Питао ме
је затим шта желим да радим и ја сам осетила да ми нико, сем њега, не
би учинио за мене једну највећу усугу – да одемо у Котеж, да посетимо
моју маму. Био је изненадјен, затечен, али је ипак пристао, као прави
џентлмен. Човек кога видјам други пут у животу, о коме ништа не знам,
сам да се зове Јаша Гробаров, полази са мном аутобусом преко Дунава, да
сретне једну мистичну руску племкињу. Али пре тога, морали смо да
свратимо у више кафана укључујући и локални “Медун” да Јаша наточи
своје гориво, свој “мазут”. Још једном смо касније ишли код ње, али
тада нам, тешко болесна, више није отворила. Ја сам онда изашла из
зграде, а он је још дуго остао пред њеним вратима.
Када смо
се враћали, кривудао је испред мене, очајнички вукући мој црни
“Самсонајт” пун књига. Прелазио је улицу ван прелаза и заустављао
аутомобиле … Касније је рекао да се “мало заљубио” у моју маму. Ја
сам дуго мислила да је он врло усамљен човек, али ми је једна женска
особа одала тајну да он има “неког ко га пуно воли”. То ми је био
драго. Била сам поносна да је мој најбољи пријатељ – вољен човек, јер
то и заслужује! У току неколико година, Јаша ме је по некад водио по
кафанама и књижевним вечерима и насмејавао до суза. Блесавили само се
на Сајму књига, у Удружењу књижевника, по Скадарлији и Црној Гори, где
смо се сретали у једној песничкој колонији и код заједничких пријатеља.
Јаша је једноставно знао све и могао све!
И што је
најважније, а у вези је са овом наградом, научио ме је да по некад
попијем мало дуњеваче. Иначе бих се осећала као вечито трезан уљез,
како у кафани тако и у књижевности. Једино ми је жао што се никад, ама
биш никад нисам напила. Ни са њим, ни после њега. Јаша је био једини
човек на свету пред којим се не бих стидела да будем “мртва пијана”.
Али сам му, све једно, сасвим трезна одала своје највеће тајне. И он
мени. Убеђена сам да тада није био пијан. Своју прву праву боемску
песму написала сам о њему. И ову, једину у животу, Прву песничку
награду добијену од Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у вољеном
родном граду Крушевцу, такође посвећујем њему, мом учитељу кафанског
бон тона, Јаши Гробаров из чије сам руке јела.
Ти ниси мој
али могу да те позајмим
у библиотеци
Ти си руска литература
ти си флаша вотке
која кружи градом
Ти си климава
кафанска столица
за мојих сто кила
Ти си моја најбоља реклама
и ја твоја
ти си возач пијане формуле
на мазут
Шта трезан кажеш
то пијан напишеш
ти ме двоструко волиш
Ти ниси мој
ти си гробаров
© Елеонора Лутхандер
КО ЈЕ РЕК`О ЖИВЕЛИ?
Корење је пустила
кафанска чаша
у руци му процветала
подиже је Јаша!
© Елеонора Лутхандер http://amika.rs/StokholmEleonora/Pijemo%20Jasa%20Grobarov.htm
0 812 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.42.166
7816 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POETSKO VEČE U OBREŽU – PoezijaSRB 04.04.2015. 2015-04-08 09:40:30
Форум жена СПС-а Обреж на челу са Александром Матић је 04.04.2015.
године у Обрежу, у сарадњи са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са
седиштем у Крушевцу, организовао ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ. Вече су својом поезијом
оплеменили: Љубодраг Обрадовић и Боривије Видојковић, а поезију Миће
Живановића, Светлане Ђурђевић, Латринке Ђорђевић, Виoлeте Алексић и
Љубодрага Обрадовића говорила је Јелена Ђорђевић. Изговорена је и песма
Милована Петровића из Шведске – СВЕ ПЕСМЕ СРЦА МОГ. Вече је привукло
велико број љубитеља поезије из Обрежа, а презентацији поетске речи
присуствовао је и Братислав Ташић – председник скупштине општине
Варварин.
Форум жена СПС-а Обреж
Боривоје Бора Видојковић, јелена Ђорђевић, Љубодраг Обрадовић
Александра Матић – организатор поетске вечери
Братислав Ташић – председник скупштине општине Варварин 
0 580 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7817 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Slikam – Branka Zeng 2015-04-08 14:21:56
Slikam
Prosula sam belu boju,
šarenilo platna da prekrijem.
Izbijaju senke, naziru se linije,
konture koje nisam naslikala. Nanosim kistom plavetilo neba,
sivilo dana da sakrijem.
Htela sam Sunce da se osmehne,
a ono… zeleno…
Zbunih se, busen trave naopako,
okrenem platno, i gle…
rekom zaplovilo bujno ostrvce,
zapljuskiju ga talasi…
Odstupim korak, dva…
malo crvene, pa opet žute,
izraste vrba, nežna,
napupili plavičasti pupovi.
I tako dok boje žive, stapaju se,
ostrvo raste, upija sliku, slikara,
miris mlade trave, probuđene zemlje,
udišem proleće… slikam stvarnost, ili…?
© – Branka Zeng
0 577 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.231.209 1-
7818 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Galerija *VINO ŽUPA* Aleksandrovac – Multimedijalna izložba slika 2015-04-08 14:33:14
У галерији *ВИНО ЖУПА* у Александровцу одржан је 05.04.2015. године
мултимедијални програм у коме је на централном месту била изложба слика
Мијодрага Јанковића из Крушевца. О сликарским дометима Мијиним говорили
су Миленко Јанковић из Београда и књижевник и песник Љубиша Бата Ђидић
из Крушевца. У складној целини са изложбом наступили су песници
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Љубодраг
Обрадовић и Светлана Ђурђевић и млади песници из Александровца Лука
Милетић и Анђелија Митровић, а музиком су цео догађај оплеменили
Живојин Жика Велимировић из Београда на виолини и Вукојица Вуле
Радмановац из Крушевца на хармоници и својим певањем. Програм је
осмислио и водио Гвозден Ђолић директор галерије *ВИНО ЖУПА* из
Александровца.
Гвозден Ђолић – директор галерије Вино Жупа
Мијодраг Јанковић – сликар
ПЕВАЈ ЦИГАНКО
Певај, Циганко, песму стару,
да сетим се драге у заносу.
Свирачу, не испуштај гитару,
снага је у болу и пркосу. Нек попуцају: жице и воља,
уз сетну песму, душу што слама.
После лоше, доћи ће љубав боља,
a са драгом новом, зарашће стара рана.
Певај, Циганко, за све очајнике света,
музика је лек за срца сломљена.
У алкохолу је лаж, бекство од свега.
Певај и смеши се ко драга вољена.
У твом гласу свемир је простран,
ја страсно волим ноћно небо.
Уз песму нисам себи стран,
уз песму дрхтим и све ми је лепо.
Сад певај, Циганко. И играј.
Певај нешто много, много сетно.
И играј, јер и живот је игра.
Ја свој проиграх неосетно.
Певај, Циганко, за све очајнике света,
музика је лек за срца сломљена.
У алкохолу је лаж, бекство од свега.
Певај и смеши се ко драга вољена.
© Љубодраг Обрадовић
ИН ВИНО ВЕРИТАС
Да не остане празнина
услед недовршеног стиха,
кажеш несигурно, испотиха,
налиј ми чашу вина
јер, у њему је истина.
Када ме испуни нигдина
и немам сна ни смираја
кажем, на ивици бескраја,
налиј ми чашу вина
јер, у њему је истина.
Ако те победи тишина
и крене суза издајица
у зору помраченог месеца,
налићу ти чашу вина
јер, у њему је истина.
А док на љубав пада прашина,
жељни занесености и страсти
ти и ја, у времену расути,
попијмо чашу вина
јер, у њему је истина.
И нек постанемо давнина
кад је душе обузео страх,
а жудњу пепео и прах
јер, испили смо чашу вина
у коме је Истина.
© Светлана Ђурђевић
0 771 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.231.209
7819 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano HRISTOS VASKRSE! – Srećan Vaskrs – PoezijaSRB 2015-04-11 22:03:16
„Христос васкрсе“ – ПоезијаСРБ !!!
ВАСКРС
Како је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан. Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане!
Како сам мали,
а увек желим нешто веће.
И стално ми нешто фали,
а око мене… прoлeће.
Устај већ из пепела жеља,
пронађи тај спас у себи!
Васкрс је празник весеља,
нада никад не бледи!
© Љубодраг Обрадовић
0 550 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 40 8 178.149.205.16 1-
7820 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DA SE NE ZABORAVI – Fotografije o izgradnji mosta u Trebotinu u Gornjoj mali 2015-04-12 18:06:00
што се памти лако се и заборавља. Зато је увек боље да се запише и тако
отргне од заборава… Ево записа како смо некад давно изградили мост у
Треботину у Горњој мали…
Одувек су људи тежили да средину
у којој живе унапреде и изграде и тако живот учине подношљивим, односно
лепшим и удобнијим. А премостити две обале реке одувек је био изазов
коме се није могло одолети. Тако су и мештани села Тработина Горњe и
Доње мале једне давне године(1960 и неке??) у двадесетом веку, кад се
за то указала прилика, односно кад су добили подршку из Општине
Крушевац, одлучили да уместо старе дрвене ћуприје у Треботину у Горњој
мали на реци Пепељуши – која се тада у већини ондашњих мапа звала
Треботинска река, изграде савремени бетонски мост који се и дан данас
користи. На челу Месне заједнице тада је био Милан Обрадовић из
Треботина, па је самим тим предводио све активности на изградњи моста.
Молим све савременике тог догађаја да информације и фотографије о том
догађају које имају и знају проследе лично мени или на мејл pesnik@poezija.rs ради комлетирања чињеница о поменутом догађају… Љубодраг Обрадовћ
Милан Обрадовић – председник МЗ Треботин, Жабаре и М. Врбница (други са лева)
Бројни учесници изградње моста у Треботину у Горњој мали
0 591 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 109.92.148.136 1-
7821 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Vaskršnje dečje radosti 2015 u Kruševcu 2015-04-15 13:18:47
понедељак, 13. 04. 2015. године, другог дана Васкрса, празника над
празницима, Културни центар Крушевац је у Дечјем центру у Пионирском
парку традиционално, већ 16 пут за редом, организовао ВАСКРШЊЕ ДЕЧИЈЕ
РАДОСТИ.
У оквиру одличног програма, као најзанимљивији и
најзначајнији део прграма, који деца највише воле и са нестрпљењем
очекују, одржано је такмичење за НАЈ-ЈАЧЕ ВАСКРШЊЕ ЈАЈЕ.
Председник комисије за избор најјачег јајета био је Љубодраг Обрадовић,
а чланови су били Рајна Маринковић – Алексић и Веркан Гвозденовић. У
такмичењу је учествовало преко стотину деце, а за најјаче јаје победила
је Андријана МИЉКОВИЋ, док је други финалиста била Софија БЛАЖИЋ.
Најбољи такмичари добили су као награде дипломе и књиге од Културног
центра Крушевац, а Љубодраг Обрадовић је у име Удружења песника Србије
поклонио најбољима 3 књиге Милована Петровића песника из Шведске *СВЕ
ПЕСМЕ СРЦА МОГ*. Тако је на симболичан начин на манифестацији било
присутно и Удружење песника ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
У оквиру програма учествовали су дечији црквени хор Свети Кнез Лазар,
под диригентском палицом професорке Весне Пешић, као и етно група
Смиље. Пригодну беседу одржао је Протојереј Цркве Свети Ђорђе-
Александар Аца Ерић. Додељене су награде за најлепши аранжман од јаја,
као и награде за труд и креативност. Чланови жирија ове године су били:
Марија Стојадиновић- председник, Ана Башић- члан и Рајна Маринковић
Алексић- члан. Награде је уручила Јелена Вељковић, заменица директора
КЦК. Награђени аранжмани:
- ВРТИЋИ: ПРВО
МЕСТО- Вртић Лептирић, средња васпитна група; ДРУГО МЕСТО- Припремне
групе Мешево и Жабаре; ТРЕЋЕ МЕСТО- Бубамарац, припремна група
Пионирски парк - ШКОЛЕ: ПРВО МЕСТО- ОШ Свети Сава Читлук; ДРУГО МЕСТО- ОШ Брана Павловић Коњух; ТРЕЋЕ МЕСТО- ОШ Јован Поповић
Борба за нај-јаче јаје 
Заменик директора КЦК Јелена Вељковић уручује награде
Протојереј Цркве Свети Ђорђе- Александар Аца Ерић држи Васкрсну беседу
нај-јаче јаје победила је Андријана МИЉКОВИЋ, док је други финалиста
била Софија БЛАЖИЋ. Љубодраг Обрадовић је у име Удружења песника Србије
најбољима поклонио 3 књиге Милована Петровића песника из Шведске *СВЕ
ПЕСМЕ СРЦА МОГ*
Дечији црквени хор Свети Кнез Лазар, под диригентском палицом професорке Весне Пешић
Етно група Смиље
0 554 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.205.19 1-
7823 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano *UROŠEVAČKA LJUBAV* Jovice Stankovića u Šilovu i Štrpcu 2015-04-20 16:03:34
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ Јовица Станковић одржаће промоцију
своје књиге *УРОШЕВАЧКА ЉУБАВ* у издању Прометеја у Дому културе у
Шилову 23.04.2015. године у 18:00 часова, а сутрадан 24.04.2015 годне у
Дому културе Штрпце у 12:00 часова. Посетите ове промоције…
СРПКИЊО
Шта се ово данас са тобом збива
Утробу си своју много олењила
Вековима твоје богатство се мерило
Колико си живота подарила. Света је дужност пород имати
Рађај Српкињо или нас неће бити
Косово свето нас опомиње
Шта се Србији може догодити
Друга кнежева клетва са небеса се чује
Свети завет је мајка бити
Српкињо за спас Српства и Србије
Утроба твоја одлучујућу битку бије
Тешка судба да Србију не би стигла
Српкињо три живота роду подарила
Витешву чељад задојила
Брата сеју животом својим да их љуби
Србине роде мили част мајци
И породици да сте повратили
Са вером Божијом
Ова заповест се лако прима
Ко у овај бој не крене
“Од рода му ништа не родило
Ни у пољу бјелица пшеница
Ни у брду винова лозица”
© Јовица Станковић
0 598 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.218.40
7824 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Godišnja nagrada PoezijeSRB za 2014. uručena Mići Živanovicu 2015-04-22 21:31:29
Kruševačkom pozorištu je 27.04.2015. godine uručena GODIŠNJA NAGRADA za
2014.-tu godinu Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB pesniku Miroslavu
Mići Živanoviću. Tim povodom održan je i prigodni program PESNIČKA
SUSRETANJA, u okviru koga je govorna poezija dobitnika ovog najvišeg
priznanja Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu.
Naravno govorena je i poezija prošlogodišnjeg dobitnika ovog prestižnog
priznanja Tomislava Miletića, a svoju najlepšu poeziju govorili su
ostali prisutni pesnici: Latinka Djordjević, Danica Rajković, Duška
Erić, Nikola Stojanović, Saša Miletić, Miloš Ristić, Mirko
Stojadinović, Života Trifunović, Gradimir Karajović, Živojin
Manojlović, Svetlana Djurdjević i Ljubodrag Obradović. Moderatori
programa bili su Danica Gvozdenović, Svetlana Đurđević i Ljubodrag
Obradović, a za muzički trenutak postarao se Nenad Golubović. Godišnja
nagrada PoezijeSRB za Književni klub *ŠID* iz Šida biće uručena
Slobodanu Cvitkoviću iz Šida na promociji Zbornika *PIJEMO ŽIVOT I JA*
u Šidu u narednom mesecu. Pogledajte kako je sve to izgledalo…
Ljubodrag Obradović uručuje godišnju nagradu PoezijeSRB Miroslavu Mići Živanoviću
A od Djurdje Mića je dobio *Ljubavni RecePAT*
Miroslav Mića Živanović – Dobitnik godišnje nagrade PoezijeSRB za 2014-tu godinu
Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу ,
можда и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу. Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те.
Ако се окренеш ил застанеш мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.
И тако данима увек иста слика,
а ја бих да могу да измислим нешто,
да измамим осмех са воштаног лика,
што као у сефу крије душу вешто.
Ма признајем јеси ко богиња збиља,
али и у теби женско срце бије,
пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља,
нетакнуто ништа још остало није.
Но Амор и ја смо већ дуго у свађи,
најбоље сам стреле потрошио давно,
нека на те куле јуришају млађи,
и без тог трофеја осећам се славно.
Е, ово већ личи на познату причу,
о киселом грожђу и лукавом лисцу,
за мене је касно, одустајем часно,
а твоја лепота нек опрости писцу.
© Мирослав Мића Живановић
Godišnja nagrada za 2014-tu godinu Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu
Plakat za PESNIČKA SUSRETANJA
1 1169 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 178.149.46.232
7825 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija zbornika *PIJEMO ŽIVOT I JA*, Kruševac – Restoran Potkovica 2015-04-26 17:03:26
Više slika na Fejbuk strani PoezijaSRB
Udruženje
pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedišem u Kruševcu promovisalo je
24.04.2015. godine u 19:00 časova u Kruševcu u Restoranu *POTKOVICA*
zbornik boemske poezije *PIJEMO ŽIVOT I JA*. U promociji zbornika
učešće su uzeli: Mića Živanović, Svetlana Djurdjević, Dalibor Djokić,
Goran Minić, Živorad Milanović Maki, Latinka Djordjević, Bora
Blagojević, Milka Ižogin, Branko Ćirović, Ćiro, Borivoje Bora
Vidojković, Života Trifunović, Danica Rajković, Saša Miletić, Veljko
Stambolija, Ivko Mihajlović i Ljubodrag Obradović. Bilo je to jedno
lepo veče kada su se u oazi sreće, restoranu *POTKOVICA* susreli
boemska poezija, boemska muzika i boemsko piće i iće sa pravim boemima,
pesnicima i pesnikinjama iz Kruševca, Ćićevca, Ćuprije i Brusa.
Pogledajte…Tom prilikom saopšteni su i rezultati konkursa za najbolju
boemsku poeziju i dodeljene nagrade koje su osvojili:
- 1 mesto ravnopravno dele (jeste malo neuobičajeno, ali tako je glasao žiri), a dobijaju diplomu i po pet knjiga:
· Eleonora Luthander iz Stokholma – Švedska, za pesmu “BEVANDA”;
· Saša Miletić iz Kruševca – Srbija, za pesmu “TAMBURAŠI”;
· Milovan Petrović iz Švedske, za pesmu “DOK JE PESME”;
· Sava Ilić iz Ciriha – Švajcarska, za pesmu “DALJINE” (nagrada je
preuzela Savina svastika Ana Veselinović, koja je i pročitala
nagradjenu pesmu).
- 2 mesto, diplomu i tri knjige osvojio je Ivan Gaćina iz Zadra – Republika Hrvatska za pesmu “ZAPLAKAT ĆE KIŠE”.
- 3 mesto, diplomu i jednu knjigu osvojio je Života Trifunović iz Kobilja kod Kruševca – Srbija za pesmu “LJUBAV I VINO”.
Osim nagrađenih pesnika i pesama žiri (koji je radio u sledećem
sastavu: Svetlana Đurđević – predsednik, Dalibor Đokić – član, Darko
Kolar – član, Lepa Simić -član, Zoran Jovanović – član, Mića Živanović
– član, mr Spasoje Ž. Milovanović – član, Latinka Đorđević – član i
Ljubodrag Obradović – član) je posebno pohvalio i poeziju Borisava
Blagojevića iz Ćuprije, Veselina Vučkovića iz Šida, Miloša Ristića iz
Kruševca, Gorana Minića iz Brusa, Sandre Miladinović iz Majdeva kod
Kruševca, Mimice Stefanović iz Leskovca, Petrice Veselinović iz
Pridvorice kod Bojnika, Tamare Babić iz Kruševca, Srđana Đorđevića iz
Leskovca, Ljiljane Jovanović iz Osjeka, Selme Mahmutović iz Novog
Pazara i Bore Vidojkovića iz Ćićevca.
Pod motom PIJEMO ŽIVOT I JA baš je bilo veselo uz odličnu muziku orkestra iz *Potkovice*
Ljubodrag Obradović otvara promociju zbornika *PIJEMO ŽIVOT I JA*
Bata Ilčić – vlasnik restorana *Potkovica*
Dalibor Djokić čita pesmu po kojoj je zbornik *PIJEMO ŽIVOT I JA* dobio ime
*PIJEMO ŽIVOT I JA*
Pijemo život i JA.
Opijam ga vinom i rakijom,
on mene tugom i bolom.
Na doku kraj šanka,
on ode od mene,
a ja ostah da pojim sebe.
Sedimo u kafani život i JA.
Pijem i pušim,
pokušavam njega da srušim.
Pojim ga do kraja,
tražeći večni put,
put do raja. Na toj dugoj stazi,
izgubih i sebe i njega…
Rano ujutru,
umorni boem, kući se gega.
© Dalibor Djokić
Svetlana Djurdjević proglašava pobednike na konkursu za nojbolju boemsku poeziju
Umesto Save Ilića nagradu za prvo mesto je prezela njegova svastika Ana Veselinović
Ana Veselinović govori pesmu Save Ilića
DALJINE
Put pod noge bacio sam davno,
tražeć mesto pod nebeskim svodom.
Svoju sreću založih neslavno
u svoj usud što nasledih rodom.
Prostranstva me mamila beskrajna,
ravnodušnost zavede me njina,
pa svojatah osvajanja vajna
nepreglednih okom tih daljina.
Ja ne marim to što lutam stalno
bespućima i snovima davnim…
Mene mesto ne drži odavno,
zarobljenog sećanjima tavnim.
I ne marim ni za kakvog cilja,
nije sreća tamo na tom kraju,
već na putu punom izobilja…
– Dok ka cilju ljudi koračaju.
Sve puteve spaja ista sprega,
gde vilajet tamni sve nas čeka.
,,Da li ući, ili – ne, u njega?“
To pitanje sledi nam za veka!
Zato žudim sve više dok gledam
u svod plavi zvezde dok se roje,
da se voljno , bezuslovno predam
trenucima što mi puti kroje…
© Sava Ilić
Saša Miletić govori svoju pesmu
TAMBURAŠI
S vama pevam
S vama snevam
S vama pijem
S vama lutam
S vama patim
S vama letim
S vama plačem
S vama ružim
S vama tužim
S vama kunem
S vama umem
S vama praštam
S vama maštam
Sve dok ne ugledam
Bele miševe
I padnem na jastuk stakleni
© Saša Miletić
Bora Blagojević govori pesmu Milovana Petrovića
DOK JE PESME
Sve sam dane obojio vinom
pa mi život ružičast postao,
tamne noći ukrasio pesmom,
sa muzikom sam zore dočekao.
Moje zore pesmom opevao,
duge noći ljubavlju kratio,
voleo sam plavuše i crnke,
voleo sam i voljen sam bio.
Sve ljubavi pesmom opevane,
ali u meni još pesama ima,
opevaću ja još mnoge lako,
dok je pesme, kafana i vina.
I sad volim i sad vino pijem,
istim žarom ja ljubim i sada,
još sa pesmom zore dočekujem,
stari zanos još u meni vlada.
Uživaću u životu ovom
i u vinu sve dok ima para.
Kad nestane i dalje ću piti,
ja poznajem starog konobara.
© Milovan Petrović
Svetlana Djurdejvić govori pesmu Eleonore Luthander
BEVANDA
Sa balkona mojih grudi
lepo se vidi
da Knez Mihajlova ulica
ne vodi na Kalemegdan
već u nebo
gde se dopisuju
mlazni avioni
Sad znam
da ću tamo
u plavom
raditi kao stjuardesa
Dojiću pesnike vinom
i biće velika buka i galama
kad burad krenu
dugom nizbrdo
© Eleonora Luthander
Živorad Milanović Maki govori o saradnji galerije Maky i PoezijeSRB
Ljubodrag Obradović govori pesmu Ivana Gaćine
ZAPLAKAT ĆE KIŠE
Kratak je život ovaj i prolazan,
Zato čašu vina natočite mi više,
Novčanik moj suh je i prazan,
Račune za mene platit će kiše.
Pijem za tuge, pjesme i snove,
Znadem da sutra neće me biti,
U rujnome vinu misli mi plove,
Što zaradim pjesmom to ću piti.
Dušu samotnu grije gorčine dah,
Vino je nektar, duši mojoj spas,
Od tijela moga ostat će tek prah,
Al’ zaboravit neće ljudi moj glas.
Pijem zbog njenih toplih očiju
U kojima se gubi život i smisao,
Od tuge za njom suze moje liju
Tintom kojom pjesmu sam pisao.
Želim još živjeti samo jedan dan,
Zato čašu vina natočite mi više,
Kad život postane vinski mi san
S tugom mojom zaplakat će kiše.
© Ivan Gaćina
Života Trifunović govori svoju pesmu
LJUBAV I VINO
Voleli smo se neizmerno
I pili smo rumeno vino
Vodili smo ljubav
Bili smo nasmejani i srećni
I dalje smo pili vino
Opili smo se
Pokušali da vodimo ljubav
Ali nismo uspeli
Nastavili smo da pijemo vino
Da se još opijemo
Da bismo maštali
I da bismo sanjali
Kako vodimo ljubav
I pijemo
Pijemo vino
© Života Trifunović
Veljko Stambolija
Ivko Mihajlović
Goran Minić
Svetlana Djurdejvić čita svoju pesmu
Mića Živanović
Bora Blagojević
Milka Ižogin
Branko Ćirović Ćiro
Bora Vidojković
Danica Rajković
LAtinka Djordjević
Ljubodrag Obradović
Orkestar restorana *Potkovica* 
0 1604 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.173.245
7828 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURSI – Prirodne i kulturne vrednosti Opštine Šid 2015-04-30 22:39:54
УЧЕСТВУЈТЕ НА КОНКУРСУ!
0 565 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 93.86.169.36 1-
7829 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KORAK U ŽIVOT – JovDrag 2015-05-01 00:05:00
КОРАК У ЖИВОТ
Мој први плач крај оџаклије чађаве,
Задоји ме мајка и у конопље платно зави,
На руку ми малу бројаницу стави,
Због вере, крста и Српска три прста. Растао по луговима и ругао се ветровима,
Из босих ногу трње сам вадио,
Дивљим се воћкама радовао и сладио,
На крсну Славу отац ме кадио.
Кад руке стасаше да раде,
Дланови су пуцали ко зора,
Са кршевитих брда дозивао сам орлове,
И дивио се њиховом лету, од неба до понора.
На градски “вашар” ступих у опанку,
знате оном нашем, славном Пироћанцу,
И помишљах тада да се гори вратим,
Орловим крилима звезде да дохватим.
Судар два света, али живот одмиче,
Све ми више грко без брда и гора,
И увек задрхтим кад ми мисли дођу,
да ногама кажу, да ка оџаку пођу.
© ЈовДраг
0 1416 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 515 103 178.149.43.131 1-
7830 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Prvomajski uranak – 01.05.2015 Bagdala, Kruševac 2015-05-01 12:52:46
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: мр Спасоје
Ж. Миловановић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић говорили су своју
поезију на традиционалној манифестацији *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* који је
одржан и ове године у Крушевцу на Багдали 01.05.2015. године.
*ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* су организавали ВЕЋЕ САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА
КРУШЕВАЦ и Културни центар Крушевац, а на самом почетку присутне
грађане, који су ове године у великом броју испунили Багдалски плато
око СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ
СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ – Миленко Михајловић.
За ову прилику
Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни
културно-уметнички програм, који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић,
а за реализацију су били задужени Марко Вишњић и Бранко Симић. У
програму су учествовали крушевачки песници: Небојша Лапчевић, као и
чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: мр
Спасоје Ж. Миловановић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић.
Првомојском уранку присуствовали су бројни радници и грађани, као и
чланови СПС-а и СНС-а и чланови Градског већа и одборници скупштине
града Крушевца и истакнути политички радници: Владимир Тасић –
председник ГО СПС Крушевац, Живан Николић – председник скупштине града
Крушевца, Јасмина Палуровић – заменица градоначелника Крушевца, Синиша
Максимовић – народни посланик, др Весна Ракоњац – народна посланица ,
др Драгана Баришић – народна посланица, Горан Ћирић – секретар
скупштине града Крушевца и други… Фејсбук слике
Јелена Ђорђевић је осмислила и водила програм
Председник Већа савеза самосталних синдиката Крушевац – Миленко Михајловић
Небојша Лапчевић
Мр Спасоје Ж. Миловановић
Љубодраг Обрадовић
Мирослав Мића Живановић 
0 660 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.211.111
7831 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB – Promocija izdavaštva u Brusu 2015-05-02 22:01:42
Centru za kulturu Brus 08.05.2015. u 20:00 održaće se promocija
izdavaštva Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB. Na promociji će
učestvovati pesnici Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB: Ljubodrag
Obradović, Svetlana Djurdjević, Miroslav Mića Živanović, Saša Miletić,
Goran Minić, Dalibor Djokić…
Dodjite…
0 570 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 24.135.181.42
7832 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Zdravko Čolić pevao na SUPES-u 2015. 2015-05-20 08:46:56
16.05.2015. године у предивном амбијенту Етно куће Слободана
Стојановића у селу Жабару, одржани су Сусрети песника – СУПЕС,
манифестација која се реализује у оквиру ФЕДРАРА, ево већ 19 година
заредом. Манифестацију су увеличали и сликари учесници *Ликовне
колоније ФЕДРАРО 2015*. Манифестацију традиционално организују КУД *Вук
Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и Културни центар
Крушевац, од 2013-те године у сарадњи са Удружењем песника Србије –
ПоезијаСРБ. Госте су у име домаћина и организатора поздравили: Љубодраг
Обрадовић и Борислав Чолић – КУД Вук Караџић, Градимир Мијатовић – МЗ
Жабаре, Слободан Стојановић – Етно кућа, Ратко Тодосијевић у уме
сликара и Мића Живановић и Светлана Ђурђевић – ПоезијаСРБ.
Дружење песника које је реализовано под радним називом *СУПЕС 2015*
било је величанствено и незаборавно, а значајан допринос томе дали су
сами учесници својим надахнутим наступом уз мирис божура којим је
позорница била декорисана за наступ песника. На самом почетку СУПЕС-а
представљена је књига афоризама *ЗАПИС* Михајла Ћирковића Ћире –
афористичара из Крушевца, на чијим се корицама налази вековима стар
Запис из Мале Врбнице.
Ове године на *СУПЕСУ 2015* учествовали
су песници са територије Расинског округа и њихови гости из Ћуприје и
то: Борисав Бора Благојевић, Слободан Јовановић Стубички, Горан Минић,
Далибор Ћокић, Живота Трифуновић, Раде Милић, Саша Милетић, Томислав
Симић, Вера Поповић (говорила поезију Зоре Марић и Микице Ракић), Мирко
Стојадиновић, Радован Стевановић, Јована Марковић, Ненад Ђекић,
Градимир Карајовић, Душка Ерић, Драган Тодосијевић, Мића Живановић,
Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић.
На ЛИКОВНОЈ КОЛОНИЈИ
ФЕДРАРО 2015 сликали су: Ратко Тодосијевић Баћо, Мира Ковачевић,
Небојша Милчев, Димитрије Вујичић Вуди, Владица Бекрић, Дијана
Обрадовић, Силвана Башић и Мирослава Петронијевић.
Наравно
поред песника и сликара, односно поезије и слика, на СУПЕСУ је било је
и одличне музике у извођењу: Јелене Милић и Здравка Чолића. Иначе да
Вам појаснимо наслов овог приказа – није певао познати певач, већ наш
Здравко Чолић из Треботина, син председника КУД-а *Вук Караџић*
Борислава Чолића, али су песме биле одличне, па је тако и наслов
оправдан. И ове године нису проглашаване најбоље песме и песници на
сусретима, већ је победила поезија и уметност уопште…
Здравко Чолић пева на СУПУСУ 2015
Љубодраг Обрадовић је отворио овогодишњи СУПЕС песмом
ЗАПИС
Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси! Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Вечност памти
и подсећа људе,
сам недаћама одoлeва,
светлост небеску зрачи,
и као сабљом зло коси!
Са њим смо,
за искуство јачи,
са њим смо шума,
која опстаје и пркоси!
Све је у свемиру записано,
а у жилама траје.
Страх леди помисао,
да време крај доноси,
да све пролази и нестаје,
само он стоји и пркоси!
Сваки засеок, запис један!
Свако село, једна заклетва!
Све свето у њему лежи…
Недоумице разбија истином
и вечну тајну светом проноси!
Све што јесмо,
јесмо од давнина,
јер он стоји и пркоси!
© Љубодраг Обрадовић
Борислав Чолић поздравља присутне у име КУД-а *Вук Караџић*
из Треботина, Жабара и Мале Врбнице
Градимир Мијатовић поздравља присутне у име МЗ Жабаре
насељених неста Треботин, Жабаре и Мала Врбница
Светлана Ђурђевић поздравља песнике и сликаре у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ
Ратко Тодосијевић Баћо – руководилац ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ФЕДРАРО 2015
Сликарка Мира кОвачевић и песник Љубодраг Обрадовић
Борислав Чолић и сликар Димитрије Вујичић Вуди
Сликарка Мирослава Петронијевић
Сликарка Силвана Башић
Сликарка Дијана Обрадовић
Сликар Небојша Милчев
Сликар Владица Бекрић
0 672 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 188.255.215.30
7833 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Predstavljanje stvaralaštva zavičajnih pesnika u Kruševcu 2015-05-26 22:28:15
poeziju zavičajnih pesnika Miomira Harija Ristovića i Živadina Lukića.
O stvaralaštvu i životu Miomira Harija Ristovića govorili su Ljubiša
Bata Djidić i Ljubodrag Obradović, a Harijeve stihove kazivali su
Miroslav Mića Živanović i Saša Miletić, dok su stvaralaštvo Živadina
Žiće Lukića dočarali Gordana Vlahović svojim esejom i Svetlana
Djurđević govoreći njegovu poeziju.
Naravno, u nastavku ove poetske večeri svoju poeziju (ili svoja
razmišljanja o poeziji) govorili su: Stefan Knežević, Saša
Miletić, Gradimir Karajović, Živojin Manojlović, Danica Rajković,
Jovana Marković, Latinka Djordjević, Sladjana Bundalo, Miloš Ristić,
Mirko Stojadinović, Radovan Stevanović, Mića Živanović, Ljubodrag
Obradović i Svetlana Djurdjević. Za muziku je bio zadužen Mladen
Obradović.
Moderatori programa: Ljubodrag Obradović i Svetlana Djurdjević
Ljubiša Bata Djidić je govorio o stvaralaštvu Miomira Harija Ristovića
Gordana Vlahović je pročitala svoj esej o Živadinu Lukiću 
Миомир Хари Ристовић
ИЗМЕЂУ МОЈИХ КРОВОВА
Чекамо између ових кровова ја и моје протицање
велико и сумњиво сутра
а сутра
сутра ће калдрма моје улице испилити нову пећину
наде и чекрк дана открили лавеж уганулог звоника
сутра ће болећиви лекар опет грабуљати
онемоћали клавир и тражити острво тишине
у туђим недрима
сутра ће улични чистачи поново певати
наивне стихове и радозналом небу продавати
јелове облаке прашине
сутра ће моје песме бити поново обојене
сенкама умртвљеног ветра и умртвљеног неба
и чекати вапај расплаканих година
сутра ће моје кости играти са љутитим црвима
мелодију прекланих надања
nорођену над жубором њених изгубљених руку
и сутра
сутра ће дуго харати ноћ
и иверје мрака глодати моју косу
© Миомир Хари Ристовић
бело острво
и мојом се
тугом разуђује
Осећам
како даљине
к’о праље
стресају
капи светлости
са себе
Ноћ је моје
велико тамно срце
и страх ме је
што нико не зна
да од таме
може да озебе
© Живадин Лукић
0 668 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 188.255.215.123
7834 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Karta za prazan stan-Branka Zeng 2015-05-28 08:37:40
„Da…“
„Dobar dan. Obaveštavamo Vas, da ste sretni dobitnik sedmodnevnog
putovanja po Azurnoj obali. Molimo Vas da nam izdiktirate svoje podatke
kako bismo Vam poslali plan i kartu za putovanje.“
„Izvinite ali nisam Vas razumela… o kakvoj je nagradi reč…“
Bezbojan ženski glas se ponovo oglasi preko telefonske slušalice…
„Obaveštavamo Vas da ste sretni dobitnik sedmodnevnog putovanja po
Azurnoj obali. Molimo Vas da nam izdiktirate svoje podatke kako bismo
Vam poslali plan i kartu za putovanje.“
„Moje podatke?“ „Da
gospođo, Vaše podatke, ime i prezime, broj telefona kao i adresu, znamo
iz telefonskog imenika. Treba nam, Vaš broj lične karte, matični broj,
i broj pasoša, pretpostavljam da imate pasoš.“
„Ja se Vama gospođo ili gospođice izvinjavam, Vi se niste ni predstavili a očekujete od mene moje lične podatke.“
„ I da sam se predstavila šta bi to Vama značilo? Da li Vi hoćete da putujete ili ne?“
„Da putujem? Ne, zaista ne bih na put. Hvala Vam na prekidanju
popodnevnog odmora, i putujte umesto mene, inače su Vam pretpostavljam
poznati, Vaši lični podaci.“
Ne bih da navodim reči koje su usledile… A ni one koje su se čule dok sam išla ka kuhinji, kako bih skuvala kafu…
© -Branka Zeng
0 595 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 10 2 91.194.83.41 1-
7835 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZA NEKU BUDUĆNOST – Ljubodrag Obradović 2015-05-31 18:12:42
ЗА НЕКУ БУДУЋНОСТ
Излазим пред Вас и дрхтим,
ко уличар пред олтаром.
Знам, кратак је пут до смрти,
ипак, настављам по старом.
Осећам да су Ваша досада
и презир, део чудне освете.
И Ви се бојите сами себе,
док крај Вас сати неумитно лете. И бесан сам ноћас на цео свет.
На чисте улице, а прљаве људе.
Знам, ја сам овлаш згажени цвет,
коме исти што га газе и суде.
И ево, млатим се ту и кезим,
док главом кошмар лупа,
а срце нове поразе бележи…
Љубав је понекад прескупа.
А ко сам ја у оваквом стању;
очи упале, у души рана.
Изгнаник слепи у очајању,
или светлост згаслог дана?
Ко сам ја? И који враг ме држи,
да блебећем оно у шта и сам сумњам?
Да ли би да сам од живота бржи,
или скитница што узалуд светом луња?
Знам да знате како срце боли,
и да сте патили крадом.
Знам да сте сви били охоли,
кад Вас љубила особа драга.
Знам да су многе наде нестале,
са данима, ко сан неосетни.
Знам да смо сви били будале,
баш кад се чинило да смо срећни.
Знам много, или бар мислим тако,
бесан на збиљу која ме меље.
Знам, ништа у животу није лако.
Највише пеку неостварене жеље.
А ипак, излазим пред Вас и дрхтим,
ко уличар кад стане пред олтар.
Дрхтим за неку светлу будућност,
у којој ћу за многе бити тек сањар.
За неку будућност, са мирисом липа,
у којој ћу бити сањар кога и мрзе и цене,
док корача калдрмом кад киша сипа
и гледа светле рекламе, које нагриза време.
© Љубодраг Обрадовић
1 1079 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 65 13 77.56.2.241 1-
7836 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Poetska pozornica plus 2015 – promocija 2 knjige PoezijeSRB 2015-05-31 20:01:59
je učešće uzelo preko 50 pesnika iz Cele Srbije, Udruženje pesnika
Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u Kruševcu promovisalo je dva svoja
zbornika: *ZAGONETKA DRAINAC* i *PIJEMO ŽIVOT I JA*. U promociji su
učestvovali: Borisav Bora Blagojević i Milka Ižogin iz Ćuprije, Mimica
Kostić iz Leskovca i Mića Živanović, Svetlana Djurdjević i Ljubodrag
Obradović iz Kruševca. Iste
te večeri, 30.05.2015. godine u Ćupriji, u organizaciji Književnog
kluba *DUŠAN MATIĆ* iz Ćuprije, održana je *POETSKA POZORNICA PLUS* za
izbor najbolje pesme za 2014.-tu godinu. Po oceni stručnog žirija koji
je radio u sastavu Slobodan Jovanović Stubički – predsednik, Ljubodrag
Obradović – član i Ratko Rale Bijelić najbolja je pesma *NA OBZORJU
DUŠE* Ljutomira Rundića iz Loznice, druga je bila Gorica Stanković iz
Leskovca sa pesmom *POLA*, a treće mesto su podelili Mimica Kostić iz
Leskovca sa pesmom *NEDODIR* i Milivoje Forgić iz Banatskog Karlovca sa
pesmom *MESECU*. U drugom delu *POETSKE POZORNICA PLUS* za mesec maj 2015.-te godine po oceni stručnog žirija najbolja je bila pesma Biljane Babanić iz Paraćina, a po oceni publike najbolja je bila pesma Miloša Miloševića Šike iz Grabovca kod Trstenika.
Ljubodrag Obradović, Mića Živanović, Svetlana Đurđević i Bora Blagojević – dogovor za promociju
zbornika: *ZAGONETKA DRAINAC* i *PIJEMO ŽIVOT I JA*
Ljubodrag Obradović
Mimica Kostić
Milka Ižogin
Miroslav Mića Živanović
Svetlana Djurdjević
Borisav Bora Blagojević
0 709 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7837 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAŠTO – JovDRag 2015-06-11 11:46:00
ЗАШТО
Зашто ми крадете снове,
док још спавам.
Узимате их крадом са јастука мог,
а ја још као дете, сањам
.
Зашто ми отимате право,
Да верујем да сам птици раван,
И да још једном узлетети могу,
Над облаком, к небу плавом. Зашто ми газите сећања,
која су само моја,
И души мојој спас,
За данас и сутра, за задњи час.
Зашто из мене дозивате бес,
И олују што стрпљиво ћути,
Човек није створен да узалуд пати,
Већ да љубав дарује и да му се врати.
Вратите ми украдене снове и осмех,
Јер сат живота брзо откуцава,
А онда ће само шкљоцнути и стати,
Не мерећи време, наставит да спава.
© ЈовДраг
0 1266 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 405 81 94.189.235.80
7838 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NEBESKI NOKTURNO – Dragan Borisavljević 2015-06-15 23:22:52
И рече Господ Авраму:
Заиста ћу те благословити
и семе твоје умножити,
да га буде као звезда на небу
и као песка на брегу морском,
и наследиће семе твоје
врата непријатеља својих
Мојсије I/15:5 и 22:17
НЕБЕСКИ НОКТУРНО
Уз сто кућа
Ни пет паса
А на прагу
Ни три петла
Иза грмља
Онде свугде
Сад курјаци
Коло воде
С брега на брег
Дозива се
Једвачујно
Тек по једна
Душа сама
К њима стазе
Све су земне
Изгубљене
Тамо ћемо
Преко неба
Љубо моја © Драган Борисављевић
Из најновије књиге
АВРАМ – Београд 2014
0 528 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.224.214 1-
7839 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURS ZA POEZIJU i UMETNIČKU SLIKU i FOTOGRAFIJU O MORAVI 2015 2015-06-16 18:51:58
Вукова задужбина, Бела Вода и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац у сардњи са КУД-ом Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, 16.06.2015. године
р а с п и с у ј у:
|
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
и
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ
|
- МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
- Тема
конкурса је поезија која лепоте и духовне вредности МОРАВЕ (Западне,
Јужне и Велике) проноси широм света и одражава жељу њених врбака,
топољака и свих житеља на њеним обалама да слобода, мир и љубав владају
Србијом. - За учешће на конкурсу сваки песник може послати до три песме са овом темом.
- Песме
потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом
доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију
аутора. - Све песме које одабере
стручни жири (др Велибор Лазаревић, Латинка Ђорђевић, Вељко Стамболија,
Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић) биће објављени у часопису
*МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* који ће Вукова задужбина и Удружење песника
Србије – ПоезијаСРБ објавити до 31.08.2016. године уз подршку Града
Крушевца. - Вашу поезију можете слати до 31. августа 2015. године и то обавезно у електронској форми:
У електронској форми u wordu (doc) или odt формату на мејл: morava@poezija.rs |
песници учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл и адресу
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ прихватају да се њихова поезија
може објавити у часопису *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* и часопису за поезију –
ПоезијаСРБ без надокнаде за ауторска права.
За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:
- за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у септембру 2015. године на скели у Белој Води
- за друго место – диплома и 3 књиге
- за треће место – диплома и 1 књига
- МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ (Све три Мораве: Западна, Јужна и Велика)
Можете доставити:
- Фотографије сопствених уметничких слика Мораве са околином у дигиталној форми и
- Фотографије Мораве са околином у дигиталној форми
- У обе категорије доделиће се по једна награда за прво место
- Награда се састоји од дипломе, 5 књига и наступа на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води у Септембру 2014. године
- Изабрани радови ће се објавити у публикацијама и монографијама о Морави
- Учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл: morava@poezija.rs
аутори уметничких слика и фотографија прихватају да се њихова радови
могу објавити у публикацијама и монографијама о Морави без плаћања
ауторског хонорара и накнадне сагласности аутора. - Ваше радове можете слати до 31. августа 2015. године у дигиталној форми:
|
У дигиталној форми у JPG формату на мејл: morava@poezija.rs
|
Напомена: Све награде ће се уручити на манифестацији *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* у Белој Води у септембру 2014. године, а могу се преузети и:
- ЗА МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ у просторијама Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у Крушевцу, Цара Лазара 142. ;
- ЗА
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ
ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ у просторијама Вукове Задужбине у Белој Води,
односно код др Велибора Лазаревића у Белој Води; - У
случају жеље песника односно сликара и фотографа да им се награде
испоруче на кућну адресу аутор је у обавези да претходно уплати
поштанске трошкове доставе књига. - За долазак на
манифестацију *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* организатори манифестације нису у
могућности да сноси путне ни друге трошкове доласка. - Све додатне информације биће објављене на сајту поезија.срб , а можете их затражити и на мејл pesnik@poezija.rs ili morava@poezija.rs
16.06.2015. године
Вукова Задужбина, Бела Вода
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац
Учесници манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2014
Томислав Симић је *Камен живота* предао Љубодрагу Обрадовићу, који ће ове 2015-те године
бринути да вода на Беловодској чесми тече поетским токовима и буде извор живота
Зорица Арсић Мандарић је била гост 2013 године и говорила Беседу о води
Др Велибор Лазаревић и Братислав Спасојевић
На обали Западне Мораве у Белој води у септембру 2014-те године
Прочитајте приказ манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2014
0 656 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.194.137 1-
7840 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB – Promocija poezije u Leskovcu – 20.06.2015. 2015-06-17 11:38:10
суботу 20.06.2015. године са почетком од 19:00 часова у кафе књижари
СТОШИЋ у која се налази у строгом центру Лесковца, (поред Kултурног
центра Лесковац), организована је промоција зборника боемске поезије са
одабраним песмама са конкурса “Пијемо живот и ја”. У програму су
учествовали: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Даница Рајковић и
Живота Трифуновић из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у
Крушевцу и аутори из Лесковца чији су радови заступљени
у овом зборнику: Мимица Костић, Срђан Ђорђевић, Петрица Веселиновић и
Зоран М. Јовановић. Стихове Петрице Веселиновић из Зборника ПИЈЕМО
ЖИВОТ И ЈА говорила је песникиња Горица Станковић из Лесковца. У
наставку ове поетске вечери представљена су и друга издања ПоезијеСРБ и
то: књигу Данице Рајковић “ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ” и трећи број
специјализованог часописа за поезију ПоезијаСРБ. Своје радове у
часопису објавили су и песници, чланови групе Поезија016 из Лесковца: Зоран Јовановић, Анита Јоксимовић и Дејан Ристић. Иначе, била је ово премијерна промоција часописа
за поезију ПоезијаСРБ број 3, који издаје Удружење песника СРБИЈЕ –
ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то у предивном амбијенту кафеа
књижаре СТОШИЋ у Лесковцу. Друга промоција заказана је за 29.06.2015.
године у Културном центру, а планиране су и промоције у Београду и
другим градовима Србије. У наставку ове изузетне поетске вечери своје
стихове говорили су Зоран Јовановић (имењак домаћина овог догађаја) и
доктор Мирослав… Све у свему било је ово још једно у низу успешних
поетских дружења песника из Лесковца и Крушевца…
Гости из Крушевца: Љуба, Даница, Ђурђа и Живота са Зораном Јовановићем (у средини)
Зоран Јовановић – организатор промоције у Лесковцу
Власник КЊИЖАРЕ СТОШИЋ 
ЗАШТО
Зашто се будим мислећи на тебе,
кад је прoлeће и другу виђам?
Зашто ноћи проводим ко месец,
кад се теби та светлост не свиђа?
Зашто пишем песму
и желим да је прочиташ?
Зашто кад си ти млада
и по машти не скиташ.
Зашто минуте и вечност губим,
гледајући чари сјајног ти тела?
Зашто варам своја осећања?
Kад си ме то и чиме завела.
Да ли је то само жеља за новим,
прост нагон, још једна обмана?
Да ли за тобом за будућност горим,
или те у пролазу ко и друге волим?
Одговор је сасвим прост, судбина је то!
Ти си мој најслађи сан
и ја ћу те увек вoлeти,
јер те данас волим.
© Љубодраг Обрадовић
0 647 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 89.216.240.165
7841 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MULTIMEDIJALNI PROGRAM U GALERIJI MAKI U KRUŠEVCU – 24.06.2015 u 20:00 2015-06-18 17:39:02
песника Србије и Арт галерија Маки, уз Благослов његовог
преосвештенства Епископа Крушевачког Господина Давида, организовали су
МУЛТИМЕДИЈАЛНИ ПРОГРАМ 24.06.2015. године у 20 часова у ново-отвореној
Галерији Маки у Крушевцу у Чолак Антиној 41. У оквиру програма изведени
су следећи садржаји:
- Отварање изложбе слика шкoлe за таленте Галерије Маки
- Промоција књиге поезије Данице Рајковић *ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ*
- Музички тренутак: Мирослав Мића Живановић, Александра Костић и Ненад Голубовић
- Поезија чланова Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ …*
почетку програма Живорад Милановић Маки је отворио изложбу слика
полазника школе ГАЛЕРИЈЕ МАКИ. У наставку је одржана промоција књиге
ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ Данице Рајковић коју је водио и осмислио Љубодраг
Обрадовић. На почетку овог дела програма посетиоцима се обратио
пригодном беседом протојереј Александар Ерић. Поред Данице Рајковић
њену поезију су читали и Драгана Марковић и Снежана Драгићевић. У
настваку су своју поезију читали присутни песници: Мића Живановић,
Александра Костић, Драган Тодосијевић, Љубодраг Обрадовић, Мирко
Стојадиновић, Милош Ристић, Кнежевић Стефан и Градимир Карајовић.
Програм су својом музиком оплеменили Мића Живановић, Александра Костић
и Ненад Голубовић. Све у свему било је ово одлично мултумедијално вече
у коме се са сигурношћу може рећи да су заједнички победили
сликарство,поезија и музика…
Живорад Милановић Маки са полазницима школе Галерије Маки
Даница Рајкјовић – аутор књиге ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ
Протојереј Александар Ерић, Даница Рајковић, Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић 
Протојереј Александар Ерић
Мића Живановић
Александра Костић
Ненад Голубовић
Даница Рајковић
Љубодраг Обрадовић, Александар Ерић и Живорад Милановић Маки
ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ
Шуме кестенови на тихом ветру
Крошње трепере у нитима светлости
Свака његова реч боји снове
И једно време у раној младости
Постепено је улазио у мој живот
Свака његова реч бола ме ко стрела
Осмех му је говорио више од речи
И сва сам блистала кад бих га срела
А онда је сунце само мени сијало
Његов шапат је провалије спајао
Његов шарм ме је тако грејао
А загрљај ме у небо узносио
Одбацила сам страх да га губим
Ишчезла је туга као облак сиви
А кад је престао за мном да жуди
Клизиле су сузе као вулкан живи
Као магла између снежних грана
Туга веје пахуље и покрива му лице
Како је болно и тужно у овој самоћи
Речи увреде кидају нади границе
У грудима срце куца све јаче
Вечити пламен тражи нове стазе
Ожиљак на левој руци знак је
Да туга и самоћа најчешће пролазе
© Даница Рајковић
Пред нама је књига поезије Данице Рајковић “ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ”, њена осма књига, а пета поетска и питање -шта рећи о њој?
Познато је, да ја у својим приказима књига, увек читаоцу остављам чар и
драж да сам спозна шта је писац књигом хтео да му поручи, и да у том
процесу који књига, од свог штампања на белину папира, почиње да живи
заједно са читаоцем, улога рецезената и критичара (по мени) није
пресудна и није много битна.
Само је једно битно, да се сан писца и сан читаоца сусретну и да се додирну. Ако се то деси, вредело је и писати и читати.
Даничину књигу свакако вреди прочитати, због свих записаних песама у
њој које осликавују њен живот, њена размишљања, наде страхове, чежње,
жеље и њено искуство, али и имагинарни неки живот било кога од нас и
све оно што додирује и погађа и све остале који пределима лутају, све
чекајући расплет судбине. А човек често стави прст на чело и запита се
– да ли је све то морало баш тако да буде?
Ако се из туђег
искуства (у овом случају Даничиног) нешто научи и запамти, добро је,
неке од грешака које је она начинила, неће се поновити, а одавно је
познато да је угодније и лакше на туђим се грешкама учити, него
самостално тражити оригинална решења за све дилеме које нас кроз живот
прате.
Дамама никад не треба бројати године, правило је од
када је света, али песникињама свакако треба упамтити сваку књигу коју
напишу и објаве. Ако је бројање година велики пропуст, гаф или благо
речено недостатак шлифа, ово друго, бројање књига је свакако почаст
која дамама годи.
А Даница се баш расписала и била би велика
грешка не набројати у овом приказу њене најновије књиге, њено целокупно
дело, била би велика грешка не појаснити да је до сада написала осам
књижевних остварења и то пет књига поезије и три романа. Мало ли је?
Даница своје стваралаштво не раздваја, али је поетско код ње на првом
месту одувек, од прве њене књиге “ОСТАО ЈЕ ТРАГ”, па преко поетских
књига, “ЖИВОТ ЈЕ СВЕТЛОСТ”, “У ПЛАМЕНУ ВЕТРА, “НА ДРУГОЈ АДРЕСИ”, па
све до ове њене пете књиге поезије “ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ”. Али поетско
није битку изгубило ни у њена три романа: “У СНОВИМА ДУГЕ”, “ЈУТРО ПОД
ЗВЕЗДАМА” и “КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ”, напротив ту је засијало
на нов и непонављив начин, дајући Даничином стваралаштву њен лични
печат који сам ја у приказима тих романа свео на ситагму “Мирјам из
Рлице”.
А шта карактерише Даничину осму књигу (пету поетску) *ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ*?
Одмах на почетку морам Вам признати да се никако не могу отети утиску
да Даничано писање постаје са сваком новом књигом све суптилније,
изражајније и течније. Савладала је она занат писања од своје прве
поетске књиге *ОСТАО ЈЕ ТРАГ*, за коју сам ја написао да је у писању
изнедрила онај непоновљиви шарм којим наивни сликари осликавају своје
окружење, па до зрелог, здраво-разумског писања поезије у својој осмој
књизи *ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ*.
Схватила је Даница да је свачији
живот пун и препун ожиљака који чемер дешавања дневних свакодневно нам
дарује, али схватила је да се са тим ожиљцима мора живити и покушавати
стално да се ране преболе, јер на новој кривини чека нова истина, можда
чак срећа.
У својој песми *ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ*, која је за
Даницу свакако битна, јер је књига по њој добила име, јасно видимо
једну класичну љубавну везу која има свој почетак, срећу и крај… Али и
наду да краја уствари нема, јер та се фарса, звана љубав, од искона
стално понавља и поновљаће се све до самог краја: света, живота, игре,
заноса… Понављаће се увек, али најчешће ће неки од актери бити нови…
Вечити пламен тражи нове стазе
Ожиљак на левој руци знак је
Да туга и самоћа најчешће пролазе
Уједно ту је и порука, да са сваком новом љубави, стара рана лакше
зараста и мање боли.. Али да никад не може бити избрисана из сећања
прва или права љубав и да ће тај ожиљак вечно да пече и жига кад је
кишно време, кад меланхолија испуни срце и пусти га да плови беспућима
прошлости која се може привемено потиснути у заборав, али се заборавити
не може никако… И не треба се заборављати никад оно што је бар на трен
срце и душу учинило срећнима.
И у својој завршној песми у овој
књизи, у песми *У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ* Даница Рајковић наставља разраду
тезе да се све битно у нашим животима дешав;а управо у раној младости,
а да је све остало само филм живота који је том младошћу предодређен…
Док сунце креће на далеки пут
Он и даље стоји испод те трешње
Чека Месец да засветли жут
И осветли на кори драго име
Уцрта 085;о тог давно прохујалог дана
Када су се волели у сенци дивље трешње
Све чекајући да сване зора рана
Понекад се време не мери, понекад време застане у трену и ти тренуци
док чекамо да сване зора рана су вечност, оно што ће заувек премрежити
мозак и остати у сећању, поготово ако смо за тај трен живели цео свој
младалачки живот и чекали га данима. Сад кад је тај час стигао и
усрећио нас, запамтићемо га заувек и записати у свести и песми, која је
ту да све лепо у нашим животима за вечност упамти, а да ожиљке на души
што пре заборавимо…
А може ли поезија то? Код Данице може! У
њеној поезији свака песма је у ствари њен покушај да се лепотом стихова
све лепо заувек сачува, а да се бројни ожиљци на души избришу.
0 767 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.226.105
7842 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DANI LIPE U BERASKOVU – 06.06.2015. 2015-06-21 10:59:38
у организацији М.З. Беркасово и Књижевног клуба“Шид“. Песници и
поштоваоци животног дела и лика поетесе и сликарке Дамјанке Чизмић која
је преминула у Минхену. Отворена је месна библиотека“Дамјанка Чизмић“.
Гости су обишли галерију слика Љиљане Јовановић у Беркасову, а затим су
обишли манастир Архангела Гаврила у Привиној Глави.
О
Дамјанкином литерарном делу говорили су Љиљана Јовановић, Весна
Перовић, Снежана Михајловић и Ана Станојевић, док су песници говорили
своје стихове посвећене овој манифестацији. Присутни гости су дошли из:
Бања Луке, Сремске Митровице, Петроварадина, Шида и његове околине.
Овогодишња плакета “Липов цвет“ уручена је Народној Библиотеци“Симеон Пишчевић“из Шида.
Мирис липа у Бераскову измамио је најлeпше стихове
Дарко Колар (са фотоапаратом у руци) бринуо је о сваком детаљу манифестације
Љубица Вуков Михајило (у средини) била је радо виђени гост 
0 584 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7843 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PROMOCIJA ČASOPISA PoezijaSRB Br 3 u Kruševcu – 29.06.2015. u 20:00 2015-06-23 16:06:26
 |
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац промовисало је 29.06.2015. године у 20:00 часова у Дечјем центру – Пионирски парк свој часопис за поезију бр. 3 ПоезијаСРБ. |
У
Часопису су заступљени песници из Шведске, Швајцарске, Републике Српске
и Србије (Београда, Шида, Шапца, Крушевца, Бруса, Прокупља, Ниша,
Куршумлије, Параћина, Ћуприје, Велике Плане, Панчева, Лесковца,
Вршца…). На промоцији су наступили песници и књижевни ствараоци из
Крушевца, а за музички тренутак су се постарали маестрална Александра
Костић – вокални солиста и Данило Миладиновић – талентовани млади
хармоникаш. Своју поезију и радове из часописа говорили су: Љубодраг
Обрадовић, Живомир Миленковић, Саша Милетић, Светлана Ђурђевић, Гордана
Влаховић, Љубиша Бата Ђидић, Александра Костић, Вељко Стамболија,
Јована Марковић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Живота
Трифуновић, Градимир Карајовић, Драган Тодосијевић, Драгана Марковић,
Снежана Драгићевић и Стефан Кнежевић. Поезију Радомира Андрића говорио
је Саша Милетић. Промоцији је присуствоавао велики број љубитеља
поезије, међу којима је био и Владимир Тасић који је у часопису написао
есеј о Миомиру Харију Ристовићу.
Саша Милетић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Живомир Миленковић
ДРВО САГОРИВО
Ја не садим сваког дана
дрво које се неће једном
осушити и тихо сагорети
у песми о старој шуми
на уснама младог читаоца
© Радомир Андрић
Nismo mogli još samo tri,
zamislite, još samo tri koraka
da napravimo do vrha
Nemoćno smo gledali kako silazi noć
kako se lepi
za njegovu peščanu površinu
koja svetli
Nemoćno smo gledali dole u dolinu
koja tone kao paluba jednog broda
gde smo nekada bili
dobri mornari
Nemoćno smo stajali za tri, zamislite,
samo za tri koraka do cilja
Nemoćni za hiljadu za dolinu
i gledali ka vrhu u beli cvet meseca
kao u belo ostrvo
bez hrabrosti da dole ispod nas
gledamo u crninu
© Živadin Lukić
IGRA
Devojko sa urezanim krstom
tuđe zlobe na čelu
povadi sve svoje lude noževe
ove noći kada i kaldrma pocupkuje
uz ritam svojih ukletih poskočica
i traži svoje kristale
i tvojim neopijenim vrtovima
iščupaj sve noževe
iz tvojih premladih proleća
i nasrni na ovu prokletu čaršiju
koja je u nastupu
svoje najgramzivije pohote
htela da ti otme i poslednju nit
tvojih uvek bistrih jezera
Noževe hoću da vidim
umesto mandarinskih očiju
osvetu hoću da sanjam
umesto blagih julskih osmeha
čaršiju zgaženu da vidim
umesto mojih proklijalih grudi
sve tvoje bodeže samo
u mojim rukama
i pretnjama devojko
za sve tvoje povređene staze
otkrio sam jedno veliko
i dugo volim te
za sve moje izdane ruke
i razboljene oči.
© Miomir Hari Ristović
MILICA MILIČANSTVENA
Večna maslina među hrastovima, kneguje Milica Miličanstvena,
carski nadnesena nad četvrtast oreol i ovog milenija. Doikonila
iz Lazarevog sanovnika, rađajuć’ čeljad za prestolne loze Hilandara.
Ćerka vaseljenska, od gutljaja iz Časnog pehara, zastalog na dnu
Kosovskog kondira, novo more Serbu sačinila. Iz avetnih
gavranovih krila mušku snagu istočila, zbog zavetnih devet
miliona anđela, zaklanih nemim krikom pod konjem Trojanskim.
Da bi nadpevala pesmu nad pesmama.
Milica bez carstva, sama u ženskom početku večnosti, nagovorila
brdo da skoči suncu u krilo i hrastove, da na jednoj nozi pretrče
provaliju osmanlijsku. Rasprela svilenkonce sebarskoj duši,
da pročisti patnju iza zuba i rastvori gorčinu mlečom iskona.
Krvavom livadom, noćnim morem, poterala vaskrsle božure
da zaplove kao zvezdani brodovi. Uračvala srce i mojoj olovci,
da zmijskom hitrinom, jezikom udvojenim, branim buduću davninu
plemenitom verom sa dna očajanja.
Uspravljena, na rušnoj padini sveta, prozor otvorila na grudima
s materinskim mlekom. Pobedničkom religijom zadojila zapis
nepokora orgiji istorije. Uzvisila sveću do portala, u pohvalu
junacima, bogovima izgorelog raja. Poraz nadvisila slovom
crvenim, na zlatnom odru modrog Vidovdana!
Neka volja caričina bude freska Ljubve slova sina Stefana,
na zidu oko Jerusalima Kosmetskog! Njen moštionik nek svetli
samoći naroda malih spram pučine, za proviđenja!
Eno, Kneginje Mudre! Sa staze ljubostinjske, troprstom pokazuje
na Put posejan raspetima od Kapue do Rima, od Prizrena do Beograda.
Sa svakog prsta jedan car opominje, Dušan iz Skoplja, Lazar u Kruševcu,
u Beogradu Stefan. Srpski mi, lično, srce Milično daje na dar:
Oprezno tuguj! Put po bedemu je miniran!
© Zorica Arsić Mandarić
ČINI SE
Čini se
Lice istine je
Naličje laži
Tren samoće
Vek sećanja
Dan ljubavi
Život ceo
A ja sam voleo
I lagao
I samovao
I umirao
I umirao.
© Predrag Jašović
KARAMBOL
Ljudi prolaze kroz bol
kroz tišinu iza bola
kroz ajkulinu nesanicu
kroz brzo vraćanje u mrak
kroz kovčeg sa mrtvim blagom
kroz ne možete ovo jesti
kroz ne možete ovo naiskap
kroz smanjite gornji pritisak
kroz oborite beo šećer
kroz popnete li se na 3. sprat
možete se popeti malko
na rođenu ženu mlako
i ne misli o tome
da ljudi prolaze kroz bol
kroz ranu tišine iza bola
kroz voz oproštaja koji ne dolazi
© Miljurko Vukadinović
AVRAMOVA SLAVA
Kad se
Godine 1880-te
Doseli u Toplicu
U selo Pločnik
Avram Milanović
Sa Zlatara
Ne ponese ništa
Ni zrno prosa
Ni šaku brašna
Ni ražanog
Ni ječmenog
Ni kap meda
Na parče voska
Ni grumen soli
Samo u levoj pregradi bisaga
Nadgrobni spomenik predaka
I ikonu slavsku
A u desnoj tovar knjiga
Crkvenih i mirskih
O krsnom imenu
Pred svakog gosta
Avram postavi po knjigu
Sa one gomile
Što vazda stajaše
Na stolu hrastovom
U sobi gostinskoj
I njemu
Niko nikad
Ne potraži
Ni koljiva
Ni jestiva
Ni vina ni rakije
Ni drugoga ića i pića
Pa mu je
Kažu
Lako bilo
Slavu da preslavi
Sad kada su
Potomci Avramovi
Po svetu rasuti
A od kuće
Ni kamen
Na kamenu
Bože gde li su
Knjige one silne
Sve se češće pitam
U ova oskudna
Vremena
© Dragan Borisavljević
NA MENI JE VREME OSTAVILO TRAGA
Na meni je vreme ostavilo traga
ožiljke na srcu, ti si moja draga.
Rane su u duši vešto prikrivene,
bore su vidljive što ostavi vreme.
Što godine sad mi sve na licu stoje
ne smeta mi zaista, nek ih drugi broje.
Ono što mi smeta i što je skriveno,
to je u mom srcu davno pohranjeno.
Ostavljena ljubav iz mladosti rane,
nestali poljupci što krasiše dane.
Obećanja tvoja lako izrečena,
što u tvome srcu za me mesta nema.
Sad ko oblak lutam bez cilja i traga
ulicama mračnim, moja mila draga,
i u vinu tražim lek za moje rane
provodeći tužno svoje zadnje dane.
I kad tako jednom, onog zadnjeg trena,
ode moja duša iz mene ranjena,
kad nestane negde, ko magla bez traga
to je sve zbog tebe moja mila draga.
er starost me nije ubila ko druge
umro sam od bola, umro sam od tuge.
© Milovan Petrović
PTICA
Nalikujem ptici sa tri krila
Treće je tako skriveno
Da ga stalno tražim
Zato odmotavam reči
To klupko zlatnih struna
Obavijam oko srca
Da me ponese
Tebi donese
© Milena Vukoje Stamenković
PUSTI ME DA SANЈAM
Mirno detinjstvo, majčin osmeh,
vitice vrbovih grana.
Sunce iza oblaka,
svetu iskru po rekama,
obasjanu senkama.
Ruke pune ljubavi
ušuškane u tvoj dlan.
Rukovet poljskih ljubičica
svetlost dana po zelenim padinama,
orošene usne poljupcima.
Preplavila me nežnost šeboja,
pusti me da sanjam.
…Ako dozvolim sebi emocije,
Osećaću samo bol…
© Latinka Đorđević
DVOSTRUKO
Ti nisi moj
ali mogu da te pozajmim
u biblioteci
Ti si ruska literatura
ti si flaša votke
koja kruži gradom
Ti si klimava
kafanska stolica
za mojih sto kila
Ti si moja najbolja reklama
i ja tvoja
ti si vozač pijane formule
na mazut
Šta trezan kažeš
to pijan napišeš
ti me dvostruko voliš
Ti nisi moj
ti si grobarov
© Eleonora Luthander
BEZ TEBE
Bez tebe…
Kao njiva
Bez roda
Kao šljiva
Bez cveta
Kao zima
Bez snega
Kao ždral
Bez krila
Kao jelen
Bez košute
Kao pesma
Bez stiha
Kao riba
Bez vode
Sa tobom je sve…
© Saša Miletić
PRELЈUBNICA
Dok ja noćas drhtim kao list na grani,
Samo suza patnje još mi dušu brani,
A ti ko pijanac s nekoliko pića,
Napravi me starcem, a ubi mladića.
A Bog mi je svedok da zgrešio nisam,
Samo mi je ljubav zaslepila oči,
Pa je zato noćas groznica u meni,
A srce mi hoće da napolje skoči.
Zašto preljubnice pljunu mi u lice,
I lažima svojim ubi sve u meni,
Pa sad više ne znam da li sanjam ili gledam,
Samo znam da boli kao pad sa litice.
Kažu da će rane zaceliti vreme,
Ožiljci će ostati da me na te sete,
Kad si moju prvu bezgraničnu ljubav,
Bacila u blato, ko igračku dete.
Ne možemo dalje, nismo više deca,
Svako je svoje pokazao lice,
Ja put novi tražim i ravnice neke,
Gde nema straha od nove litice.
A ti mila moja samo putuj dalje,
Ne okreći glavu, ne traži me više,
Nek na klupi našoj ostane da piše,
Beše prva ljubav, al nema je više.
I želim ti sreću, mrzeti te neću,
Jer duša je moja velika ko more,
Ali želim samo kad ti ljube lice,
Da te silno boli duša preljubnice.
© Dragojlo Jović
TROMO SE VUČE VREME
„Tromo se vreme vuče,
I ničeg novog nema,
Danas sve kao juče,
Sutra se isto sprema.“
Gavrilo Princip
Tromo se vreme vuče
al’ vek već prođe, evo
a k’o da beše juče
Princip i Sarajevo.
I ničeg novog nema
dušmana na sve strane
svetu se propast sprema
niko na put da stane.
Danas sve kao juče
Srbin podiže glavu
slobodi, srce ga vuče
ne da na veru, slavu.
Sutra se isto sprema
pred zlom Srbin će stati
odavde, dalje mu nema
ovde će za sve da plati.
© Zoran Jovanović – Pustorečki
NESAN
Noću se sve smiri
Tvoje oko spava
List diše
I sat uporno kuca
Noću se sve smiri
Da zvezde slete u tvoje kose
Da usnula poletiš meni
Noću se sve smiri
I tvoje oko spava
I list diše
I sat uporno kuca
Samo ja nesanom
Očekujem tebe.
© Goran Minić
BLUES FOR YOU
Pogled u nepoznato
i nova iskušenja,
kradem reči
dok noć u sutra putuje.
Nađi me u mislima
ucrtaj poljupce i šapat
u vremenu opstanka,
čekaj me u senci
sa nadom u bolje sutra.
Ja sam siromašan
na raskrsnici,
stranac u gradu
sa pocepanim cipelama.
Ja samo idem dalje
krikom ispisujem
stih za tebe,
novi izazov pred očima.
Bio sam na pragu zaborava,
strepnja, čutanje,
molitva…
Ponovo sam na putu nadanja,
strast u vremenu
koje dolazi.
© Dalibor Đokić
EPILOG
Eto, to sam Ja.
Ja sva, pa Ja, i sva Ja,
pa opet Ja.
Negde, kao kroz maglu,
podsvešću mi promičeš.
Nestvaran si, nepostojan.
Stalno uzmičeš
dodiru i prelamaš
se i imaginarnoj, našoj…
Ipak, hvala ti.
Hvala što si, makar i tako,
bio sa mnom;
što si mi pomogao da nađem
sebe… u tom nestvarnom i
nepostojanom delu … tebe.
© Svetlana Đurđević
MENЈAO BIH SVOJ ŽIVOT
Menjao bih svoj život za pseći
Nije važno poreklo ni rasa
Bez korena i poznate loze
Da slobodno lajem iz sveg glasa
Da ne mislim o sutrašnjem danu
Da ne pazim na koju ću stranu
Da ne čitam zakona i knjige
I ne brinem belosvetske brige
Da nikada ne uđem u banku
Da ne moram ni u jednu stranku
Da avlija bude moje carstvo
Kost bačena čitavo bogatstvo
Pasiji život menjaću za pseći
Da do kraja proživim ko čovek
I sudbinu podelim sa psima
Bolje s njima nego s neljudima
© Miroslav Mića Živanović
ZAŠTO
Zašto se budim misleći na tebe,
kad je proleće i drugu viđam?
Zašto noći provodim ko mesec,
kad se tebi ta svetlost ne sviđa?
Zašto pišem pesmu
i želim da je pročitaš?
Zašto kad si ti mlada
i po mašti ne skitaš.
Zašto minute i večnost gubim,
gledajući čari sjajnog ti tela?
Zašto varam svoja osećanja?
Kad si me to i čime zavela.
Da li je to samo želja za novim,
prost nagon, još jedna obmana?
Da li za tobom za budućnost gorim,
ili te u prolazu ko i druge volim?
Odgovor je sasvim prost, sudbina je to!
Ti si moj najslađi san
i ja ću te uvek voleti,
jer te danas volim.
© Ljubodrag Obradović
SADRŽAJ ČASOPISA PoezijaSRB
Umesto uvoda 4
Radomir Andrić, Beograd 5
VELIKE AKTIVNOSTI U GODINI JUBILEJA – Ž. Milenković 7
ZAVIČAJNI PESNICI KRUŠEVCA 10
Živadin Lukić, Kruševac 11
IGRE I RANE ŽIVOTA U POEZIJI ŽIVADINA LUKIĆA – G. Vlahović 12
Miomir Hari Ristović, Kruševac 16
ZAVIČAJNI KROVOVI MIOMIRA HARIJA RISTOVIĆA – Lj. Đidić 17
HARI, INTELKTUALAC NAJVIŠIH DOMETA – Vladimir Tasić 19
O HARIJU – ISKRE ZANOSA KOJI ULEPŠAVA SVET – Lj. Obradović 20
HARI – PRIJATELj BRUSA – Goran Minić 21
Zorica Arsić Mandarić 22
Dr Predrag Jašović, Paraćin 23
Miljurko Vukadinović, Beograd. 25
Dragan Borisavljević, Prokuplje 27
BORISAVLjEVIĆEV „AVRAM“ 30
Milovan Petrović, Švedska 31
ZAPISI IZ CIRIHA – Latinka Đorđević 32
“IKONOPISAC” – novi roman oca M. Simijonovića iz Ciriha 32
NOSTALGIJA U DUŠI – Dečije pozorište “ZVEZDA”, Cirih 35
Milena Vukoje Stamenković – Poezija u Kruševcu 22.10.2014 38
Intervju sa Milenom Vukoje Stamenković – L. Đorđević 39
Milena Vukoje Stamenković, Cirih – Beograd 40
Latinka Đorđević, Cirih – Kruševac 41
IZMEĐU OPTIMIZMA I PESIMIZMA – Miloš Ristić 42
Eleonora Luthander, Stokholm – Švedska 44
PIJEMO JAŠA GROBAROV I JA – Eleonora Luthander 44
DANI LIPE U BERASKOVU – Darko Kolar, Šid 47
Slobodan Cvitković, Šid 49
Slobodan Cvitković – Biografija, Darko Kolar 49
Veselinka Igić-Filagić, Šid 51
Saša M. Ugrinić – Velika Plana 53
Jovana Marković, Ljubava, Kruševac. 55
Sandra Miladinović, Kruševac. 56
Danica Rajković, Kruševac 58
Mirko Stojadinović, Makrešane – Kruševac 60
REČJU O KNjIZI – Protojerej stavrofor Dragi Veškovac 61
Sve (je) bi bilo drugačije -Ljubodrag Obradović 62
Aleksandra Kostić, Veliki Šiljegovac, Kruševac. 63
Nena Miljanović 66
Miloš Ristić, Kruševac 69
IMA LI DANAS PESNIKA – Miloš Ristić 71
Živomir Žića Milenković, Kruševac 72
Saša Miletić, Kruševac 73
PoezijaSRB na Kosovu i Metohiji – Promocija knjige J. Stankovića 74
Branka Zeng, Pančevo 76
Živojin Manojlović, Kruševac 77
Slađana Bundalo, Kruševac 78
Nenad Đekić, Kruševac 79
Miroslav Mišo Bakrač, Niš 81
Mihajlo Orlović, Banja Luka 83
Matilda Janković, Ćuprija 85
Ivana Zajić, Velika Vrbnica 86
Dragojlo Jović, Kruševac 87
Dušan Marković, Kuršumlija 89
Života Trifunović, Kobilje – Kruševac 90
Gradimir Karajović, Kruševac 91
Sonja Đorđević, Leskovac 92
Dejan Ristić, Leskovac 93
Tamara Stojanović, Leskovac 94
Anita Joksimović, Leskovac 95
Zoran M. Jovanović – Pustorečki, Leskovac 96
Goran Minić, Brus 97
Dalibor Đokić, Brus 99
Mjesečina u čaši – Veljko Stambolija 101
Svetlana Đurđević, Kruševac 102
GODIŠNjA NAGRADA PoezijeSRB – Mirislovu Mići Živanoviću 103
MIROSLAV ŽIVANOVIĆ – PEVAČ I PESNIK, Svetlana Đurđević 104
Miroslav Mića Živanović, Kruševac 105
Ljubodrag Obradović, Kruševac 107
5 1929 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 45 9 79.101.89.90 1-
7844 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BOJ NA PLOČNIKU – Miljojko Milojević Bile 2015-06-28 10:23:51
Бој на Плочнику десио се 1386.године. Није опеван у народним песмама.
Мени је, изгледа, првом припала та част. Лазар је, захваљујуци вештој
припреми, тога дана тријумфовао над Муратом…И султан је три године
касније из освете довео велику војску на Косово. Није се осветио јер га
је Милош Обилић распорио “од учкура до бијела грла”. (Prvi put postavljeno – 23. novembra 2007. godine)
Миљојко Милојевић
БОЈ НА ПЛОЧНИКУ
Девет Лазар посекао гора
пут да спречи Мурату султану,
Агарене силне да примора
баш у место Плочник да застану.
Двадесет је иљада сељака
секло горе од зоре до мрака.
Дрхте горе долине и пути:
црна хорда Топлицу притиска
свуд се чује јаук, лелек, писка…
Злочин чине Агарени љути:
док Топлица носи убијене,
отимају и блага и децу и жене… Стани мало свирепи султане,
на Плочнику заустави хорде,
с мачевима да укрсте ђорде,
пут ти крију балвани и гране…
дуг Србији овде ћеш да вратиш
и животом злочине да платиш…
А Топлица надошла ко море,
дрвље ваља црња од орања,
са обала камење одрања…
Из ње куља топла магла сива,
а два цара ко два горска дива
по тој магли мора да се боре.
У бој ступа Срђа Злопоглеђа,
силан јунак страшних црних веђа…
Од његовог погледа се страда,
он не кличе, он ништа не каже,
по два и два на копље набада,
преко себе у Топлицу слаже.
А коњ Вранац, као ала стара,
господару прићи ником не да,
ког погледа зубима уједа,
са све четир бије и обара.
До копита огрезо у крви:
гази, рже, оборене мрви.
И Срђина чета бескућника,
све јунаци од првога реда:
снажних прса и мрка погледа…
И без песме и бојнога клика,
руши, ломи, ко ураган прави,
мачем сече, ил рукама дави.
А тек горе сред царскога пута,
где се бије тешка битка љута,
своје ате разиграли гојне,
три витеза – три војводе бојне.
Пријатељи од младости ране
Агарене руше на све стране.
Побратими у боју и пићу:
с леве стране Топлица Милане,
а са десне Косанчић Иване,
у средини Милош Обилићу.
Хитри, лепи ко соколи сиви,
свак се живи тој тројици диви.
Милош бира једренске делије,
што скупљају зли данак у крви,
бритким мачем или копљем бије…
Витез бије, а коњ Алат мрви.
Милан гони бесне јаничаре,
а Косанчиц погане Шиптаре.
Под налетом славних Југовића,
као чопор прогоњених псића,
цичи, пишти, злосрећна ордија…
Бошка прате три млађана брата,
А Дамњана четири старија.
Сваки копљем одлично барата.
А за свима Богдан на тенане
свога Белца кроз ордију јаше,
бира чалме славом овенчане:
сече само бегове и паше…
Помно мотри шта синови чине:
старо срце још о деци брине.
Витла Бошко са алај-барјаком,
бритким мачем сече и обара..
Лети песма позната и стара,
срце гали у Србину сваком…
Југовићи кличу, руше, бију,
ршум чине, сатиру ордију…
Дамњан кличе убојиту, стару,
за врат стао некаквом Агару:
,,Окрени се и лице покажи,
јеси л јунак срца племенита,
ил бекрија пун злобе и лажи
сто се ноћу Цариградом скита.
Ја сам Дамњан Југовића рода,
и на част ти бекство и слобода!,,
И док дрхти, плаче, Турчин млади,
сви се чуде шта то Дамњан ради.
Тек кад скиде сјајни оклоп с главе
угледаше, добре, лепе очи плаве.
Све то Лазар с узвишице гледа
и пажљиво бој крвави прати:
да л ће султан кнезу да се преда,
или ће се до последњег клати!?
Лазар не зна како цар изгледа,
а камо ли да л ће да се преда.
Свом Ђогату у седло се баци,
за њим хитри грунуше јунаци:
с четом јурну Срђа Злопоглеђа
и Јакупа нападе са леђа.
Бој Јакупу није јача страна
те умаче у чадор султана.
Три витеза, три војводе бојне
мисле да је крај крваве војне.
Сваки од њих у себи се пита:
да зароби цара или Бајазита,
али Милош доби тешку рану
и не успе да приђе султану.
Југовића славна чета смела-
девет брата прогоне Мурата…
Обруч стеже три чадора бела…
Јакуп диже цара на Дората…
Залуд хиташ мој Лазаре, кнеже,
силни султан низ Плочник побеже!
Беше битка скоро и престала
кад ето ти будалине Тала.
Дреновом се батином заврго
па низ Плочник трчи брго, брго…
Синоћ Тале с крчмарицом био
те на Плочник није ни мислио.
Много пио, превише љубио,
па је јадан у бој закаснио.
,,На батини зарђали клинци,
дозволите, браћо, српски синци,
бар десетак Турака да збришем,
грдну рђу с клинаца обришем!,,
А ког Тале дреновачом стиже
тај не писну, нит се више диже!
Кад, ујутру, сунце грејат поче
крв се силна сасири у плоче…
Тако Плочник доби славно име
да се вечно поноси са њиме.
© Миљојко Милојевић
1 952 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 77.56.2.241
7845 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano URLIK BOLA – Dalibor Djokić – 3 recenzije za 1 knjigu 2015-07-13 17:56:05
ОДУВЕК су добри песници били боеми. Одувек су добри људи носили у себи
“неки” урлик бола на дневни чемер живота и потапали га у алкохолу да га
пригуше, утихну… И тако постајали песници! Одувек су добри песници
писали добру боемску поезију да те урлике рањене душе, која не може да
живот примери свом филингу, примире и саграде неки бољи свет, макар на
белини папира… Далибор Ђокић одувек носи у унурашњем џепу свог
полуотвореног сакоа, баш уз срце, потребу да оно боемско у себи,
поезијом источи из себе у естетски и уметнички изражајну стварност. И
мора се сад признати да за то у себи има све полуге у речима и таленту
и да ће његова оригинална књига боемске поезије УРЛИК БОЛА лако доспети
до правих љубитеља писане речи, до искрених пријатеља поезије.
Радна верзија насловне стране књиге *УРЛИК БОЛА*
МЈЕСЕЧИНА У ЧАШИ – Вељко Стамболија, приказ књиге УРЛИК БОЛА – Далибора Ђокића
“Добро
дошли” у Ђолетову “песму”, у предворје боемског раја. Добро дошли у
кафану за Ђолетов сто у углу, наздравите и попијте са пјесником чашу
пића у коју је мјесечина сишла. У овом отуђеном свијету једино још има
смисла са пјесником посједити и, онако, са мераком мушки и људски
попричати, можда нешто од мјесечевог сјаја и закачиш. Ко са пјесником
зору дочекао није, тај не зна шта су свитања. Попиј чашу рујног вина са
пјесником и побратимио си се са читавим човјечанством. У друштву са
“прејаком речју” ни васељена није предалеко, а звијезде су сишле да
украсе разговор. Вјеровали или не, и љубав тада изгледа сасвим могућа у
овој отуђеној пустоши. Ко у ово глуво вријеме још о љубави пјева и
Амору се клања, осим пјесника. Једино богатство који пјесник у
тестаменту потомцима оставља јесте -љубав. На овом глобалистичком
сметлишту све је подређено интересу, па је и срце постало сувишан
орган. Као без њега се не може, али мора се смирити и утишати. Душа је
бездушно одавно удављена, тако да је остала још само глава, али колико
ће дуго и она издржати без својих посестрима емоције и душе. Једино се
овом руглу, које нам се спрема, одупире несташно дијете коме кроз вене
тече нектар, а пјесником га зову, а к томе још и боемом.
Има
Далибор Ђокић оштро око и зна да се “осмех истопио, нестао у тами” и да
поред њега “суморна лица пролазе”. Која је то сила избрисала
најблиставији израз лица и зашто? Зато, “конобару, пријатељу стари”,
наточи још једну “да умрем тамо где умире љубав”, вриснуће Далибор
горштачки једро испод српског Олимпа који је некад на пасторалну идилу
личио, слично као велики Тин у пјесми “Ноћас ћу умријети од љепоте”. Те
пасторалне копаоничке душе у овом несојном времену сачувале су то
драгоцијено зрнце идиличног живота са осмјехом на лицу. Ведри горштаци
се не мире са суморним изразом лица јер су планински врхови ближи сунцу
и свјетлости, родном мјесту блиставог осмјеха. Иза тог осмјеха
наталожио се и слој туге, али га не квари. То је она племенита,
господска туга која додатно обликује лице пјесника и боема. Лице
развучено у осмјех, а очи искре тугом, какав диван контраст. Управо из
тог контраста никла је једна од најбољих пјесама у овој збирци и једна
од најљепших боемских пјесама са ових простора, елегија о пијанству,
болу и животу:
Опијам га вином и ракијом,
Он мене тугом и болом”
Већина Далиборових пјесама почиње глаголским облицима за прошло
вријеме: био сам … , била си … , био је … , имао сам … , прошло
је … , испио сам … , написао сам … , волео сам … , не без
разлога, јер нам се чини да су прошла времена била боља. Са
герентолошке тачке гледања тада смо били млађи и све нам је, некако,
било потаман, још смо имали времена да будемо млади и луди и да живимо
у дивним заблудама и површном знању. Што је вријеме више одмицало тај
дивни занос је све више копнио. Ево нас мудрих и искусних, пјевуши
Ђоле, али и незадовољних, пуни једа и јада. Још нико пролазност зауздао
није и отуд пјесникова туга. У дугим кафанским ноћима, које још
називамо и боемским, Далибор Ђокић Ђоле је уБрусу брусио своје елегије,
схвативши да од пролазности лијека нема.
Једна од
карактеристика Ђокићеве збирке пјесама “УРЛИК БОЛА” је апострофичност,
односно обраћање пријатељу, конобару, кафанском човјеку, животу,
љубави, дјевојци, што његовој поезији даје интимну ноту. Тиме он
подржава и подражава јесењинскопреверовску поетику интимних
разаоткривања. Враћање на, већ помало заборављени, интимни срс лирског
субјекта, не умањује умјетничке досеге ове занимљиве збирке. Умјетничка
понуда интимног живота је храбар чин, ријетки су они који се усуђују да
открију тајне велове надубље интиме. Специфичност Далиборове
интимистичке поезије свакако је тај пасторално копаонички ген
наслијеђен од предака горштака који су његовали директан говор и тиме
исказивали блискост у комуницирању. Такав однос блискости Ђоле
успоставља и са читаоцима. Ова збирка пјесама је, заправо, пријатељски
позив на чашу пића у коју је мјесечина сишла.
Вељко Стамболија
МАЛИ ЗАВИЧАЈНИ ЗАПИС О ДАЛИБОРУ ЋОКИЋУ – Љ. Ђидић
Већ деценију и по сам сваког 9. августа, о Светом Пантелејмону, на
средњовековном граду Кознику. Основао сам на том божанском вису
песничко-ликовну колонију у част власника овог витешког дворца, Радоша
Поступовића и Деспота Стефана Лазаревића.
Не помињем узалуд
Деспотово име, јер нас је његово Слово љубве одуховљавало вековима да
почетно библијско слово о љубави укоренимо у наше штоство и штаство.
Младог песника Далибора Ћокића (као и завичајног, по љубавној поезији,
Горана Минића) пратио сам из знатижеље да Брус добије (Саша Трајковић
је дошљак) свог песника.
На песничкој “прозивци” на Кознику
2014, подно, и уз саму Расину, Далибор Ћокић је, скупљен већ у ову
збирку, показао сав свој поетски иметак у унутрашњем свету, који у њему
зри и сазрева.
Дакле овај други првенац је рођен.
Љубав као суштаствени инспиративни мотив, и овде је, од истог исказа, у
којем се налази савремено схватање оне лектире, која носи сензибилитет
данашње српске поезије. Ако је и овој збирци песама названом УРЛИК
БОЛА, другим циклусом (или другим мотивом) уходи у боемштину, овај
првенац се већ мало замара понављањем неких сличности (како и сам
песник признаје – мада још увек ништа лепше од тога!)
А уходиште у боемштину мора имати своје право, непонављајуће исходиште у уметности.
У време кад сви пишу поезију, добро је кад ничу и они песници који не
знају за овај Миљковићев стих, који су самоникли. Снагом талента.
И то добро. Добро је за овај добар првенац, макар да је други!
Љубиша Бата Ћидић
ОДУВЕК
су добри песници били боеми. Одувек су добри људи носили у себи “неки”
урлик бола на дневни чемер живота и потапали га у алкохолу да га
пригуше, утихну… И тако постајали песници! Одувек су добри песници
писали добру боемску поезију да те урлике рањене душе, која не може да
живот примери свом филингу, примире и саграде неки бољи свет, макар на
белини папира…
Далибор Ђокић одувек носи у унурашњем џепу
свог полуотвореног сакоа, баш уз срце, потребу да оно боемско у себи,
поезијом источи из себе у естетски и уметнички изражајну стварност. И
мора се сад признати да за то у себи има све полуге у речима и таленту
и да ће његова оригинална књига боемске поезије УРЛИК БОЛА лако доспети до правих љубитеља писане речи, до искрених пријатеља поезије.
Пример да је љубав често пресудна за избор пута којим ће човек корачати
Далибор нам јасно сервира у песми УРЛИК БОЛА, по којој је и књига
добила име. Он у својој песми поетски искрено шаље поруку колико је у
животу битна љубав младића и девојке, односно колико живот (бар једног
од њих) страда и пропада у случају њеног изостанка. И нема код Далибора
филозофије, игре скривања и простора за полемисања књижевних критичара
шта је песник (у ствари) хтео да поручи… Све је код њега кристално
јасно, а прелепо сложено у калеидескоп стихова, за све читаоце
прекрасан а разумљив..
а речи никако да крену.
Стојимо у тишини…
Тај прелаз из љубави у мржњу,
тако ужасан, страшан и некако…
Свет нестаје
и ништа као некад није.
Ти одлазиш,
последња је светлост дана,
као да живот нестаје за хоризонтом.
Шаљем у ветар за тобом глас,
урлик бола, због твог нестанка.
Ако је књига УРЛИК БОЛА
написана да га бивша љубав чује, онда је Далибор испунио мисију поезије
и учинио напор да се пропуштено исправи. Бар је то покушао и тако свом
срцу олакшао. Јер одувек је познато да је бол мањи ако се са неким
подели. Ако се над песмом замисли и предомисли особа којој је песма
посвећена, онда је то happy end.
Све песме у књизи УРЛИК БОЛА
су пажљиво одабране, темељно дорађиване и у граниту исклесане, тако да
им се нема шта ни додати, ни одузети. Оне су ту да их читаоци усвоје и
прихвате њихове поруке, јер одувек је познато да је боље учити се на
туђим грешкама, него правити своје.
На крају, открићу Вам и једну малу тајну. Далиборова песма ПИЈАНСТВО
из ове књиге, (за коју ја сматрам да је култни пример боемске поезије,
која ће се дуго узимати као рецепт за опис суштине и саме сржи боемске
поезије) је послужила као мото Зборника боемске поезије ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА,
који је пред читаоце изашао почетком 2015. године. Издавач тог зборника
је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а кум
тог имене је био Далибор Ђокић и сам члан поменутог удружења песника.
Тако је, на неки начин, себе лишио могућности да ова његова књига
понесе то име. Пронађите зато песму ПИЈАНСТВО у овој књизи, прочитајте је и шта је то боемска поезија знаћете ЗАУВЕК.
0 770 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.229.248
7846 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 40-ta Belovodska rozeta uručena Peteru Handkeu – 18.07.2015. 2015-07-19 11:40:53
18.07.2015. године је у Белој Води одржан централни програм јубиларне
четрдесете *БЕЛОВОДСКЕ РОЗЕТЕ*. На почетку програма додељена је
Беловодска розета овогодишњем добитнику, познатом књижевнику академику
Петеру Хандкеу, који је, најпре, у основној школи у Белој Води у 19
сати имао сусрет са младим талентима овог краја. Награду је уручила
Јасмина Палуровић – заменица градоначелника града Крушевца.
Церемонијалу доделе престижне Беловодске розете поред бројних мештана
Беле Воде присуствовали су и бројни гости: начелник Расинског управног
округа Бранислав Весић, народни посланик др Драгана Баришић, председник
Регионалне привредне коморе Предраг Вукићевић, чланови Градског већа
Милоје Михајловић и Зоран Вељковић, директор КЦК мр Мирослав Смиљковић,
помоћница директора КЦК Виолета Капларевић, други директори јавних
предузећа и установа, прeдставници Крушевачке епархије које је
предводио секретар епархије отац Драги Вешковац, крушевачки песници –
чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић,
Светлана Ђурђевић и Драган Тодосијевић (подпредседница удружења
Светлана Ђурђевић је поклонила Петеру Хандкеу часопис ПоезијаСРБ бр 3)
и други.
Петер Хандке, еминентни писац, романсијер, есејиста,
европски интелектуалац, борац за правду и истину, осведочени је
пријатељ српског народа. У својим написима, увек је истицао чињенице
које су се косиле са актуелним политичким тенденцијама према Србији, у
исто време супротстављајући се неистини и неправди и сам често излаган
медијским прогонима. Овакав став, уз плодоносан и стваралачки рад, били
су разлози који су одредили његово место као добитника Беловодске
розете. Пет књига инспирисаних Србијом и преко 20 других преведених
дела, допринели су статусу иностраног члана Српске академије наука и
уметности, овенчали га са више књижевних награда, а од ове године је и
почасни грађанин Београда. Његово име биће уткано у златну ниску
добитника Розете, коју већ чине Десанка Максимовић, Матија Бећковић,
Миодраг Павић, Владета Јеротић и бројни други врсни и признати
књижевници и интелектуалци. Ово му није први боравак у Крушевцу, али га
увек изнова радује чињеница да посети епски град, који чува у сваком
дамару мит о Косову. Петер Хандке је рекао да су Срби кроз историју
трагичан народ и да му је место уз њих. “Поносан сам оним што сам
написао о Србији”, истакао је, наводећи да му је то и даље инспиративна
и неисцрпна тема, којом ће наставити да се бави.
У уметничком
програму су учествовали Марија Стругар (Победник Ломничких ђердана),
Ана Ристивојевић, Марко Милићевић, Солиста на фрули Јана Лазаревић,
хармоникаш Ненад Симић и Етно група „Лазарице“.
Манифестација
се завршава у недељу 20.07.2014. године наступом певачке групе
„Лазарице“ и фолклорног ансамбла „Лазарица“ из Крушевца и КУД-а „Др
Раша Лазаревић“ из Пожаревца. Организатори манифестације су Културни
центар Крушевац, Месна заједница Бела Вода, Културно – уметничко
друштво „Ратко Јовановић“ и Организациони одбор и Програмски савет
„Беловодске розете“. Покровитељ манифестације „Беловодска розета“ је
Град Крушевац.
Петер Хандке прима Беловодску розету од заменика градоначелника Крушевца Јасмине Палуровић
Светлана Ђурђевић поклања часопис ПоезијаСРБ Петеру Хандкеу 
0 764 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.229.248
7847 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB na manifestaciji *BISTRIČKO KOLO* u Petini 2015 2015-07-22 18:50:22
20.07.2015.
године на манифестацији „Бистричко коло 2015“ наступили су песници из
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Своје стихове у
Манастиру СВЕТА НЕДЕЉА у Петини говорили су: Светлана Ђурђевић,
Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Драган Тодосијевић, Живота Трифуновић и Раде Милић.
У
оквиру манифестације „Бистричко коло“ у просторијама месне заједнице
Дворане 20.07.2014. године свечано је отворена седмодневна ликовна
колонија. Ликовна колонија је отворена прошлогодишњом изложбом, истиче организатор Иван Стевановић. Манифестација
„Бистричко коло“ настала је пре 43 година, тада је носила назив Дани
Дома културе Живка Мићић, а ове године отворена је 19. јула
целовечерњим културно-уметничким програмом. На отварању су,
поред домаћег Културно уметничког друштва „Бистрица“, наступили и
друштва „Омладинац“ из Појата и „Сикиричко коло“ из Параћина. У среду
22.07.2015. године чланови Драмске секције КУД-а *Вук Караџић* из
Треботина, Жабара и Мале Врбнице извешће драмску представу *СЕМЕ*
Мирољуба Недовића у режији Живорада Ђокића.
„Бистричко
коло“ настављач је традиције, првобитне манифестације, настале 1973-е
године, када је носила назив: ДАНИ ДОМА КУЛТУРЕ ЖИВКА МИЋИЋ У ДВОРАНУ. Организатори
традиционалне манифестације “Бистричко коло“ су: Културни центар
Крушевац, Месна заједница Дворане и Културно уметничко друштво
„Бистрица“ из Дворана.
Манастир СВЕТА НЕДЕЉА у Петини 
Љубодраг Обрадовић је осмислио и водио песничко вече
Публика је са пажњом слушала песнике Удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ
и њихове госте
Вељко Стамболија
Светлана Ђурђевић
Раде Милић
Живота Трифуновић
Драган Тодосијевић
Љубодраг Обрадовић
Љубодраг Обрадовић је на крају песничке вечери прочитао своју песму
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају
увек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају
неумитно наш брод плови.
Оно прошло, нас се не тиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.
Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.
Долази будућност лудо фина.
Машем са кормила поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.
И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мраз да стеже.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било теже.
Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.
А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.
Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком,
ко остане нек се весели.
На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
© Љубодраг Обрадовић
0 794 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.214.10
7848 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Vino Župa – PoezijaSRB & Izložba slika Nadežde Milošević 2015-08-02 10:40:42
галерији *ВИНО ЖУПА* у Александровцу одржан је 26.07.2015. године
мултимедијални програм у коме је на централном месту била изложба слика
Надежде Милошевић, сликарке из Крушевца. У складној целини са изложбом
слика наступили су песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са
седиштем у Крушевцу Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић, као и млади и
талентовани песници из Александровца. Председник Удружења песника
Србије – ПоезијаСРБ Љубодраг Обрадовић поклонио је директору Галерије
Вино Жупа Гвоздену Ђолићу Часопис за поезију – ПозијаСРБ број 3 и
говорио песму СЛИКАРСКА која је посвећена сликарству и једном сликару.
О сликарским дометима Надежде Милошевић говорило је књижевник и песник
Љубиша Бата Ђидић из Крушевца, који је и отворио изложбу. Цео догађај
који је осмислио и водио Гвозден Ђолић директор галерије *ВИНО ЖУПА* из
Александровца, музиком су оплеменили: Вукојица Вуле Радмановац из
Крушевца на хармоници и својим певањем и Мирослав Мића Живановић.
Уживајте!
Надеждa Милошевић, сликаркa из Крушевца
Љубодраг Обрадовић поклања Гвоздену Ђолићу Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 3
СЛИКАРСКА
Сачувати заувек пролазности трен,
који разум изазовима опија.
И сликати док стих неизговорен
на платну одговорима засија.
Гледање у светлост око замара,
а слика само благодет зрачи.
На путу до коначног бескраја,
прави спокој никад неће наћи. Слутњом се не откривају тајне,
нити се немиром свемир буди.
Четкицом искри чари бескрајне,
ветром у нове пустиње жуди.
Да сложи дину своје оазе,
и лепоту до неба узнесе.
Светом да лута и да га спасе,
од будућности зле, без адресе.
Не кунe се доносиоц вести,
четкица платном шири идеје.
Наду ће он опет у сну срести,
иако му снег већ косом веје.
Пролећу секунде, сати, живот!
Вечност се, ко лед на сунцу, топи.
Пред огледалом све је сад криво,
и са судбином лако се стопи.
Ухватити заувек прохујало време,
које пред очима сумњом чарлија.
Сликати тако, да све дилеме,
црна рупа, ко космос упија.
Еј животе, ти зачас пролетиш,
а птице сликом заувек лете.
Та истина тек ће да се осети,
кад судбина безизлаз исплете.
© Љубодраг Обрадовић
Погледајте још слика на Фејсбуку
0 655 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 89.216.207.131
7849 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U NOVO DOBA DIGITALNO POVEZANI 2015-08-05 12:59:33
Треботина су 05.08.2015. године добили нову дигиталну телефонију.
Предност оваквог начина повезивања је да су поред саме услуге
телефонирања, од сада дуступни и други сервиси МТС Телекома као што су:
бржи интернет, ИП ТВ, БОКС пакети и други пакети и сервиси ове
компаније. Захваљејем се људима из Телекома на ангажовању да напокон
све ове услуге буду доступне и у Треботину. Наравно по добијању нових
седмоцифрених бројава грађани су са монтерима фирме Телекомуникације из
Блаца попили кафу, погледајте…
Љубодраг Обрадовић
За младе нове технологије су доступне
0 476 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.99.239 1-
7850 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Kako se pišu usnule pesme – Borisav Bora Blagojević u Kruševcu 2015-08-13 22:08:07
zajedničkoj organizaciji Kulturnog centra Kruševac i Udruženja pesnika
Srbije – PoezijaSRB, 20.08.2015. godine u Dečjem centru u Pionirskom
parku u 20:00 časova održana je promocija knjige *KAKO SE PIŠU USNULE
PESME* Borisava Bore Blagojevića, pesnika iz Ćuprije. O poeziji Bore
Blagojevića govorili su Ljubodrag i Veljko Stambolija.
Pored
autora Bore Blagojevića, na promociji su učestvovali i pesnici: Dragiša
Pavlović Rasinski, Dragan Matejić, Milka Ižogin, Matilda Janković,
Slobodan Jovanović Stubički, Svetlana Djurdjević, Mića Živanović,
Ljubodrag Obradović, Saša Miletić, Mirko Stojadinović, Miloš Ristić,
Dejan Ristić,Vladimir Ristić, Stefan Knežević, Gradimir Karajović,
Živojin Manojlović, Jovana Marković, Danica Rajković, Sandra
Miladinović, Dragan Todosijević i Života Trifunović.
Za
muzički trenutak pobrinuli su se: MIroslav Mića Živanović, Nenad
Golubović, Sandra Miladinović i Slobodan Jovanović Stubički. U
realizaciji programa učestvovali su radnici KCK Marko Višnjić i
Slobodan Lazarević, a programu je prisustvovao i Dragojlo Jović,
rukovodilac RJ Bioskop u Kulturnom centru Kruševac.
Борисав Бора Благојевић
КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ ПЕСМЕ
Уснула ме у по ноћи студен зима окована снеговима
У амбаре и кошеве сјатиле се птице сојке
Крај лисице чучи пилеж у тору се близне овце
Месец оштрим српом српи лепе жене и девојке
Изнад села бесни вуци и вампири зубе оштре
Ћаво се на оџак криви устремио па таласа
Небо још не раздањава маглу бритвом да засечеш
Виле косе не чешљају сем тишине нигде гласа У штали ми краве музне све у јасле поседале
Из рогова тече млеко да котлајке све прелије
Теле сису и не тражи кратку штрангу замашћује
У коломаз црни тонем све ми јесте и што није
На троношцу деда седи лулу пуши браду брије
Жезлом струшком ватру џара разбуктава старе бриге
Шљивова му грана за врат изџикљала од раније
Из варница пишти багрем и пење се на вериге
Баба ми је крај губера и свилену бубу свлачи
Плетићкама задње клубе на разбоју плете нити
Утулила светлост лампе боранију љуска жуту
У вариво воду сипа кад једемо да смо сити
Отац је на дрвљенику у пањеве будак тупи
И разапет у две бразде од вечери до сванућа
И у јарам поломљени бичују га старе газде
На три ћошка подупире на четвртом пукла кућа
Мајка ми је на потоку из кладенца скупља сузе
Обрамицом јури змије даждевњаке да затрује
У купице да пресипе белим платном да покрије
Умива се. Сва у црно обучена и шамију забрађује
U прашини брат се тражи од шишарке бунар прави
Око ногу котур бачве, из панице на главу му пепо сиви
А колико лета има. Дал’ је млађи ил старији
Ни ја не знам. Нико не зна. Ама нико. Ни Бог живи
Још се није ни родила а сестра ми од рођења
Тражи цуцлу само плаче и са момком разговара
у блато јој пала проја од сириња и сурутке
Њега нешто и не чујем све јој нешто одговара
У војску ме испраћала љубила ме до раскршћа
И у ревер посадила да шарени неко цвеће
Ал’ не памтим не сећам се, без ракије шљивовице
Под пазухом дал’ још чува оно рано прам пролеће
На бојишту бомбе бацам. У ров скачем. Гинем мртав
Крв ми липти на све стране из шајтова капље чокот
Написана на мом челу дал’ ће песма да остане
Како кучка пред свануће све низ длаку лиже окот
Коц из плота глогов шиљим а опет се крстом браним
Крај иконе мио мирис, тамјаном се светац кади
У десној ми руци колач славски а у левој гори свећа
Зобим уста, очи гладне, док се песма не заслади
Само моје драге нема остала је голих груди
Да ме тражи надодиром у распуклом стању свести
Овијена око пупка под чаршавом разасута
Пола риба пола жена у кревету да се мрести
И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравио
Грдила ме и молила да баталим што се не сме
Ја ћутањем правдао се да не умем да објасним
Можда неће разумети да се тако пишу песме
© Борисав Бора Благојевић
Љубодраг Обрадовић говори о ставралаштви Боре Благојевића
Поштовани пријатељи поезије… Ово вече је баш изазов… Јер имати
смелости да се промоција трећег издања књиге *КАКО СЕ ПИШУ УСНУЛЕ
ПЕСМЕ* закаже баш вечерас кад сви метеоролози најављују кишу храброст.
А можда и није, јер увек постоје људи којима је поезија на првом месту,
па ће се радије окупати у киши стихова, но у истинској киши… Ја
мислим да је вечарас овде за сваког присутног велико задовољство да
слуша поезију Боре Благојевића, који поезију пише већ пуних 38 година.
Поштовани пријатељи поезије из Ћуприје и Крушевца, добродошли на ово
поетско вече посвећено Борисаву Бори Благојевићу, а и поезији свих нас.
Пре него што ја наставим ово моје заиста кратко казивање, чујте шта о
Борисаву Бори Благојевићу записа Радивоје Миладиновић Пацко у својој
песничкој колиби на обали Мораве где су моги заљубљеници осим одличне
поезије окусили и још бољу рибљу чорбу…
*Када човек пређе
одређени пут, онда има потребу да бар на тренутак предахне и сагледа
узроке и последице’ пређеног пута. Мене за Бору везују снажне
импресије, као и осећање блискости у етеричној области, која се зове
поезија, а у којој смо нас двојица, вођени визијом да будемо покретачи
замрлих песничких илузија, које је створило једно сурово време распада
једних и успостављања других вредности.
Бору као песника
надахнула је снажна жеља да повеже садашњост и прошлост са будућношћу.
Јер, ако сам себе дефинише као *последњег романтичара*, не оставља ми
другу могућност, но да и ја њега и његову поезију дефинишем на исти
начин. А када је реч о имагинацији у песниковом стваралачком опусу,
који је изузетан зa место и време његовог битисања, морам па нагласим
да његова поезија зависи не само од звука његових речи, исто и још више
од њиховог одјека. Зато је песникова имагинација срећна околност
песникове инвенције, да вештим компоновањсм мисли и фантазија или
њихових варијација, које проистичу из речитости или вештине украшавања
и заодевања метафоричким изразима јасно видљива у плодотворности и
истанчаности у изражавању.*
Човека можеш упознати дружећи се
са њим интезивно цео живот и тада ћеш о њуму знати скоро све. Бору је
тако упознао и Радивоје Пацко Миладиновић и вероватно је суштина
Бориног стваралаштва у овој његовој дефиницији…
А ја сам
Бору упознао кроз његове песме, а доста је само једна, песма *МОЈА
БРАЋА* па да кажем да о Бори као песнику знам све, да знам довољно за
моју тврдњу, Бора је данас један од најбољих песника Србије. Колико сам
ја у праву показаће време својим протоком и бројни књижевни критичари,
који ће на Бориној поезији тупити своја критичарска пера а вечерас ће о
томе свој суд изложити и Вељко Стамболија…
А мени не требају
други докази, друге Борине песме којих је на хиљаде, бројне Борине
песничке књиге, којих је укупно четрнаест, ако се ја нисам забројао,
бројне књижевне награде…
Мој крунски доказ да је Бора данас
један од најбољих песника у Србији је песма *МОЈА БРАЋА*, јер све
велике ствари су јасне, једноставне и свима разумљиве. Уверите се и
сами. Песма Боре Благојевића МОЈА БРАЋА у казивању Саше Милетића.
Уживајте вечерас…
Saša Militeć govori Borinu pesmu
MOJA BRAĆA
Sve što može da se proda
Prodala su moja braća
Mi ni svesni nismo bili
Ko kupuje i ko plaća
Prodali su okućnicu
Šljivar iznad rodne kuće
I bačvanu kraj vrbaka
Plava jutra u svanuće
Prodali su bez tapija
Sve đuture i od oka
Sve livade do jaruge
Bistru vodu iz potoka
Njivu što nas hlebom hrani
U zakup su juče dali
Sad pričaju pravdaju se
Gde je međa nisu znali
A međa je sve dok može
Pogled ptice da se vine
Prodali su deo neba
Belog orla u visine
I ćuvike što međaju
Od silnika što nas brane
Lojze što nas vinom poji
Manastire razidane
I utrobu zemlje ove
Gde se novi kamen rađa
Staro groblje pored puta
Prodala su moja braća
I sve naše krvotoke
Što dolaze iz daleka
Prodali su sve izvore
Sve kladence belih reka
Pravoslavlje slavu veru
Kolač što se daje sinu
Prodala su moja braća
Tihu modru mesečinu
Prodadoše braća braću
Rasejaše kosti njine
Ko da ovde nikad nije
Bilo pravde i istine
Prodadoše crep sa kuće
Kisnu grede otkrivene
Trune duša u ognjištu
Prodali su deo mene
© Bora Blagojević
Veljko Stambolija govori o Borinoj knjizi *KAKO SE PIŠU USNULE PESME*
Mića Živanović, Ljubodrag Obradović, Svetlana Djurdjević i Borisav Bora Blagojević
0 1283 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 188.255.215.136
7851 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ĆUTI – JovDrag 2015-08-16 17:39:22
ЋУТИ
А сад пријатељу ћути,
Не гунђај, не говори ништа,
За причу су други добили “аманет”,
А ти само ћути, понизно и скромно.
Ћути и кад паметна мисао ти дође,
Немој је рећи, увредићеш “аманет”,
Рођени да ћуте причати не могу,
Гледај испред себе, па ногу пред ногу. А кад прича крене, склони се, изађи,
Неки свој разлог за “срећнике” нађи,
Па у причи својој нек лепотом живе,
Јер ћутећи људи причи се не диве.
Кад улицом ходаш, склањај се у страну,
Јер “мислећи” људи свему нађу ману,
Неки прелаз нађи, па на другу страну,
Не прекидај мисли умном великану.
И не реци ништа што ће да му смета,
Јер он види даље, чак до краја Света,
Ти захвали Богу што Исток постоји,
Тамо се окрени и Србски помоли.
Не окрећи главу, само право ходај,
Нек бар корак снажан што ти живот носи,
“аманет” мислећим по мало пркоси,
Само опет ћути ал не иди слепо,
Крај је свима исти и прича се лепо.
ЈовДраг
0 1369 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 340 68 178.149.42.6 1-
7852 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano RAJEVSKOM U ČAST – Gornji Adrovac 2015 – KK Velimir Rajić Aleksinac 2015-08-30 18:20:01
пријатељи поезије, погледајте слике са књижевне манифестације
*РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ*, прочитајте и мали осврт на судбину пуковника
Николаја Николајевича Рајевског, који је био инспирација и Толстоју за
*АНУ КАРЕЊИНУ* и осетитићете делић атмосвере која је 30.08.2015. године
лебдела у ваздуху на Голом Брду у Горњем Адровцу и знаћете зашто
ПоезијаСЦГ, сада Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, од
самог почетка подржава ову манифестацију. Удружење
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу на манифистацији
*РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ* представљали су: Латинка Ђорђевић, Мића Живановић,
Драган Тодосијевић и Љубодраг Обрадовић.
Манифестацију *РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ осмислила је Светлана Биорац-Матић,
тада председница КК *Велимир Рајић* из Алексинца, а данас водитељ
програма. Манифестацију је ове године реализовала Александра Павловић
Теда, садашња председница КК *Велимир Рајић* из Алексинца, уз помоћ
осталих чланова овог клуба. Уводним излагањем о Николају Николајевичу
Рајевском, који је живот дао за слободу Србије, отпочела је VII
књижевна манифестација *РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ*, чији је организатор књижевни
клуб *Велимир Рајић* из Алексинца. Oвога пута поред Руске Цркве Свете
Тројице, којa је подигнута Рајевском у част у Горњем Адровцу, у дебелом
хладу столетних липа, сусрели су се песници из из: Београда, Цириха,
Ниша, Сокобање, Крушевца, Параћина, Ћуприје, Трстеника, Ужица,
Крагујевца, града домаћина Алексинца и других градова и места Србије…
РАЈЕВСКОМ У ЧАСТ – Песници у порти цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу
Песници у порти цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу
Дочек је био са хлебом и сољу – Љубодраг Обрадовић – председник Удружења
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу
Александра Павловић (лево) – председник КК *Велимир Рајић* из Алексинца
са Латинком Ђорђевић (десно) из Крушевца
Мића Живановић – ПоезијаСРБ
Драган Тодосијевић – ПоезијаСРБ
Љубодраг Обрадовић и Светлана Биорац – Матић
Nikolaj
Nikolajevič Rajevski (pukovnik) potiče iz ugledne porodice. Bio je unuk
proslavljenog generala Nikolaja Rajevskog, heroja Otadžbinskog rata
1812. godine, (protiv Napoleona, a njegov legendarni ratnički podvig
ovekovečio je Lav Tolstoj u romanu „Rat i mir“) po kome je i dobio ime.
I njegov otac, koji se takođe zvao Nikolaj Nikolajevič (1801—1843), bio
je general-lajtnant. Oženio se Anom Mihailovnom Borozdinoj (1819—1883),
za koju se govorilo da je bila lepa, ugledna i obrazovana žena. Otac mu
je umro mlad, ostavivši iza sebe dvojicu maloletnih sinova, Nikolaja i
Mihaila. Kasnije, Nikolaj i Mihail su završili studije na Moskovskom
Univerzitetu (fizičko—matematički fakultet). Nikolaj je još tokom
studija pokazivao interesovanje za književnost i istoriju slovenskih
naroda (tečno je govorio francuski, nemački, engleski, razumeo srpski).
Kasnije se mlađi Mihailo oženio sa devojkom iz ugledne porodice,
Marijom Grigorijevnom Gagarin, a stariji Nikolaj se bavio raznim javnim
i državnim poslovima.
Posle
studija oba brata su bili na službi u gardijskom husarskom puku.
Rajevski kao tridesetogodišnjak, dobija čin pukovnika, a zatim odlazi u
Taškent gde učestvuje u ratnim operacijama (gde je i ranjavan). Nikolaj
je, još kao mlad oficir, bio upućen u specijalnu misiju na Balkan i u
Srbiju.
A
prava dragocenost su četiri pisma pukovnika Rajevskog iz 1867. godine
prilikom njegovog prvog dolaska u Srbiju. Prvo pismo od 15. maja po
starom (30. maja po novom kalendaru) datirano je iz Čačka, dok je
potonje od 2/14. juna poslao iz Beograda. Sva je pisao na francuskom
jeziku i sva su upućena ministru srpske vojske pukovniku Blaznavcu. Za
putovanje u Srbiju i Bosnu u specijalnu misiju odabrao je Rajevskog
niko drugi nego ruski car Aleksandar Drugi, a instrukcije dao ministar
vojni Miljutin, u Srbiji ga prihvatio srpski ministar Blaznavac.
Devet
godina kasnije, drugi dolazak pukovnika Rajevskog je 1876.god. kao
dobrovoljac u srpsko-turskom ratu. Sa sobom je doveo priličan broj
ruskih dobrovoljaca (3000-5000). Po dolasku u Beograd iz Odese, prvih
dana avgusta meseca 1876. odmah se javlja na moravski front u štab
generala Černjajeva na Deligradu. Černjajev je jedno vreme na Rajevskog
gledao sa podozrenjem, na šta se Rajevski nije obazirao. General Mihail
Grigorič Černjajev ubrzo dodeljuje Rajevskom komandu nad određenim
združenim odredima.
Prvu
bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je
najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu, gde su
nebrojeni napadi bili od Turaka ali su svi odbijeni. Ipak na moravskom
ratištu tih dana izginulo je oko 9 hiljada srpske vojske (kao i bar 31
ruski oficir) i više od 15 hiljada turske vojske.
Odlučujuća
bitka za Adrovac bila je i kobna za pukovnika Rajevskog. Turska vojska
je započela napad 20. avgusta (1. septembra po novom) koji je trajao od
8 sati ujutro do kasnih večernjih sati. Turci su celo pre podne sa
teškom artiljerijom napadali srpske položaje. Po početku bitke general
Černjajev je odmah izašao sa štabom na Prćilovački vis. U ranim
popodnevnim časovima general Černjajev šalje odred pukovnika Rajevskog
kao podršku u Gornji Adrovac. Već negde oko 17 časova glasonoša donosi
vest od komandira baterije poručnika Šamanovića, generalu Černjajevu da
je pukovnik Rajevski „ovog časa poginuo od neprijateljskog puščanog
zrna“. Svega 16 dana bilo je dovoljno da se upiše u istoriju Srbije.
Njegovo telo sahranjeno je u porti manastira Sv. Romana, a odatle je
posle nekoliko dana preneto u Beograd. Petog septembra ispraćeno je uz
velike počasti za Rusiju, posle opela u sabornoj crkvi kome je
prisustvovao kralj Milan. Za vreme opela u Sabornoj crkvi
činodejstvovao je prvi srpski mitropolit Mihailo sa sedamnaestoricom
sveštenika. Pevao je i hor prisutne kozačke legije.
Црква Св. Тројица у Горњем Адровцу
Na
mestu gde je poginuo u Gornjem Adrovcu podignuta je crkva Sv. Trojica,
u narodu poznata kao šarena crkva ili crkvi ljubavi, ruska crkva. Plac
za gradnju crkve otkupila srpska kraljica Natalija, a da je izgradnju
platila grofica Marija, snaha pukovnika Rajevskog. Veliku je ulogu pri
gradnji crkve imao je vladika niški Nikanor Ružičić. Ovaj sveti hram je
izgrađen i osvećen 2. septembra 1903. godine. Od puta pa do ulaza u
hram ističu se drvoredi lipa koje su donesene, kako kaže još jedna
legenda, iz sela Razumovske u Ukrajini, sa nekadašnjeg imanja grofa
Rajevskih. Sveto slovensko drvo, lipa, natkriljuje na ovom mestu,
valjda kao nigde drugde, i legendu i stvarnost o ratu 1876. u kojem je
bratstvo po oružju Srba i Rusa ovekovečeno spomenom kakav je ova
znamenita crkva.
Spomenik Rjevskom ispred Crkve Sv. Trojice
0 1063 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.223.121
7854 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MORAVSKI CAROSTAVNIK 2015 – Bela Voda 2015-09-08 15:02:41
Osmu godinu zaredom, na Zapadnoj Moravi u selu Bela Voda, 05.09.2015-te
godine, održana je jedinstvena pesničko-kulturna manifestacija
*MORAVSKI CAROSTAVNIK* čiji je idejni tvorac dr Velibor Lazarević, a
koju zajednički organizuju: Vukova zadužbina, KUD Ratko Jovanović i MZ
Bela Voda, Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u
Kruševcu, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva PRVOSLAVLjE iz Kruševca i
Kulturni centar Kruševac. Program je ove godine realizovan u tri
prostora: u Muzeju klesarstva, odnosno Domu kulture, gde je Dr Velibor
Lazarević govorio o izvoru pismenosti u Beloj Vodi – tkz *kamenu
mudrosti*, na Velikoj Belovodskoj česmi i na Skeli na Zapadnoj Moravi u
Beloj Vodi.
Na manifestaciji su učestvovali pesnici i muzičari
iz: Inđije, Kruševca, Trstenika, Ćićevca, Bele Vode, Ljubave,
Trebotina, Makrešana… Domaćin ove poetsko-muzičke kolinije bio je
Ljubodrag Obradović, a KAMEN BELUTAK, kao znak domaćina za narednu
2016. godinu predao je Milošu Miloševiću Šiki iz Trstenika. Učesnike
ove manifestacije pozdravili su Ignjat Vidaković – predsednik MZ Bela
Voda i dr Velibor Lazarević idejni osnivač manifestacije, koji je kao
trajnu uspomenu ovogodišnjem domaćinu uručio povelju *MORAVSKI
CAROSTAVNIK*. Program su vodili i osmislili Bratislav Spasojević i
Ljubodrag Obradović, a muzikom su ga obojili guslar Branko Ćirović Ćiro
iz Ćićevca, harmonikaš i vokalni solista Vule Ramanovac iz Kruševca i
Aleksandar Milanović na klarinetu uz ritam koji je davao Ivan Jovanović
na bubnju.
Profesor književnosti Miroljub Nestorović je
govorio pesmu NOĆ PRED POLAZAK Tanasija Mladenovića, a Ivko Mihajlović
se potrudio da ovo poetsko-muzičko veče ima izlet i u njegove aforizme.
Na Belovodskoj velikoj česmi stihove su govorili pesnici: Jovana
Marković iz Ljubave, Darko Glavaš iz Inđije, Mirko Stojadinović iz
Makrešana, Borivoje Vidojković iz Ćićevca, Tomislav Simić iz Kruševca i
Miloš Milošević Šika iz Trstenika. Na Belovodskoj skeli pored pomenutih
pesnika svoju poeziju su govorili i: Ljubodrag Obradović, Svetlana
Đurđević, Živojin Manojlović, Veljko Stambolija, Živomir Milenković i
Milomir Mića Terzić iz Kruševca, Branko Ćirović Ćiro iz Ćićevca,
Bratislav Spasojević iz Konjuha, Dragan Todosijević iz Trebotina i
Stojan Ilić Cane iz Trstenika.
Na manifestaciji su uručene i
nagrade sa međunarodnog konkursa *MORAVSKI CAROSTAVNIK* za poeziju i
umetničku sliku, odnosno fotografiju o Moravi. Pogledajte kako je sve
to bilo…
ODLUKE ŽIRIJA PO KONKURSU *MORAVSKI CAROSTAVNIK* Bela Voda
Na svojoj sednici održanoj 04.09.2015. godine u Kruševcu, Cara Lazara
142, žiri u sastavu: dr Velibor Lazarević – predsednik, Veljko
Stambolija – član, Latinka Đorđević – član, Miroslav Mića Živanović –
član i Ljubodrag Obradović – član doneo je odluke o nagradama na
MEĐUNARODNOM KONKURSU ZA POEZIJU O MORAVI i MEĐUNARODNOM KONKURSU ZA
UMETNIČKU SLIKU I DOKUMENTARNU I UMETNIČKU FOTOGRAFIJU O MORAVI:
- NA
MEĐUNARODNOM KONKURSU ZA POEZIJU O MORAVI nagrade su dobili: 1 mesto –
Svetlana Đurđević iz Kruševca za pesmu MOJA MORAVA; 2 mesto ravnoprvno
dele: – Vesilin Gajdašević iz Faketića za pesmu *MORAVA LjUBAVI NAŠE* –
Eleonora Luthander iz Švedske za pesmu *POVELjA MORAVE* – Slađana
Obradović iz Niša za pesmu *MORAVA LjUBAVI PUNA*; 3 mesto ravnopravno
dele: – Živojin Manojlović iz Kruševca za pesmu *VATAM RIBU* – Dragoš
Pavić iz *OTAXBINO TU SAM*. Žiri je posebno pohvalio poeziju mladih
pesnika: Jovane Marković iz Ljubave i Luke Maksimovića iz Niša. Žiri
dodeljuje zahvalnice za poeziju o Moravi pesnicima: Bratislavu
Spasojeviću iz Konjuha za pesmu *PESMA BELOJ VODI*; Mirku Stojadinoviću
iz Makrešana za pesmu *BELUTAK*, Draganu Todosijeviću iz Trebotina za
pesmu *KRAJ MORAVE*, Darku Glavašu iz Inđije za pesmu *VOLIM TE MORAVO*
i Aleksandru Kociću iz Aleksinca za pesmu *ŽIVELA JE KRAJ MORAVE*; - NA
MEĐUNARODNOM KONKURSU ZA UMETNIČKU SLIKU I DOKUMENTARNU I UMETNIČKU
FOTOGRAFIJU O MORAVI prvu nagradu je dobio Živojin Manojlović iz
Kruševca za fotografije Morave.
Belovodski *Kamen mudrosti* ili izvor pismenosti
Dr Velibor Lazarević govori o kamenu
Belovodska česma
Natpis na Belovodskoj česmi
Ljubodrag Obradović – domaćin ovogodišnje manifestacije *MORAVSKI CAROSTAVNIK*
je na Belovodskoj skeli izgovorio:
prijatelji poezije, muzike, Morave… Velika je čast pozdraviti Vas
upravo ovde na Moravi, u srcu Srbije, u Beloj Vodi, koja je iznedrila
vredne vajare koji sjaj Belovodske Rozete pronose širom sveta. Nadam se
da će sjaj poezije i muzike koji će večeras otploviti niz Moravu u
svet, imati istu sudbinu i da će se sve lepote ovog podneblja pokazati
onakvima kakve i jesu, veličanstvene… Sećajući se 31.08.2008. godine
kada je u Beloj Vodi održana po prvi put jedinstvena književna kolonija
*MORAVSKI CAROSTAVNIK* u organizaciji Mesne Zajednice Bela Voda, KUD-a
*Ratko Jovanović* i Vukove zadužbine u Beloj Vodi, ne mogu, a da ne
izgovorim: večeras sam posebno zadovoljan i srećan:
· prvo, što sam i sam bio među učesnicima te prve kolonije, (uvek najteže, jer teško je započeti bilo koju aktivnost),
·
drugo, valjan razlog da moje zadovoljstvo i sreća budu još veći je i
činjenica da se od 2009. godine i ustanova Kulturni centar iz Kruševca
(u kojoj sam tada bio direktor), uključila kao suorganizator i skromni
donator ovog nadasve vrednog projekta
·
i treće, moje zadovoljstvo je tim veće što je i Udruženje pesnika
Srbije – PoezijaSRB od prošle, 2014. godine, aktivni učesnik ove
manifestacije.
Druženje
pesnika i svih zaljubljenika u poeziju, nauku i umetnost, koje se
događa na skeli ukotvljenoj na sredini Morave, uz svetlost meseca i
baklji, i uz muziku koja teče zajedno sa rekom, svakako je jedinstveno
u Srbiji.
Pesnici
koji čitaju svoje stihove, filozofi koji kazuju svoje vizije o svetu
koji teče, pevači, frulaši, trubači, harmonikaši, violinisti,
guslari… i svi drugi učesnici i gosti, dobar su znak da ideja koju je
osmislio dr Velibor Lazarević, a u samoj realizaciji imao i ima pomoć
od mnogih zanesenjaka poput Bate, Ignjata, Radeta, Ivana…, koji veruju
u značaj koji Bela Voda ima na kulturnom nebu Srbije i sveta ), donosi
još jedan pristup pun lepote i sadržaja koji će trajati…
Jer,
*Ono što je Sena za Francusku, Volga za Rusiju, Misisipi za Ameriku,
Nil za Egipat, Žuta reka za Kinu, Amazon za Brazil, Eufrat i Tigar za
arapske zemlje, Gang za Indiju – to je za Srbe i Srbiju Morava*.
*Te
reke Kao da su određivale sudbinu naroda koji su živeli na njihovim
obalama pa su, otuda, i najprisutnije i u njihovom životu i u njihovim
književnostima. Po njima (njihovim imenima) prepoznajemo i zemlje
kojima teku i narode koji oko njih nastaju i opstajavaju. I, eto u tome
obistinjenja Heraklitove misli da “od zemlje postaje voda a od vode
duša”. Baš zbog te zemlje, zbog te vode i zbog te duše i Morava je
najopevanija reka u srpskoj književnosti, pa Vuk Karadžić, s pravom,
veli da su “Srbi gotovo svaku veću vodu nazivali Moravom”. Duša srpskog
naroda je opijena Moravom, a blagorodna narav i duh Morave oduvek su
bili širi i veći od njenog zemljopisnog šara.*
Ove
reči, koje tako jednostavno kazuju suštinu značaja Morave za Srbiju,
zapisao je dr Velibor Lazarević, idejni tvorac ove manifestacije, u
svojoj jedinstvenoj antologiji *Igrali se konji vrani* još 1991.
godine. Svi mi, večeras ovde prisutni, potrudićemo se da u taj mozaik o
Moravi, dodamo bar jedan mali kamičak iz naših duša, makar to bio onaj
srećni belutak koji će o Beloj vodi upamtiti sve bajke… I ovu
večerašnju.
Poštovani
prijatelji, večeras Vas neću zamarati mojom omiljenom pričom o brzini
kojom se svet danas menja, neću Vas zamarati ni činjenicom da je čas
kad će veštačka inteligencija postati stvarnost sve bliži, jer sam
večeras odlučio da snovi budu na prvom mestu.
U
to ime sve Vas, još jednom pozdravljam, a čime drugim nego pesmom koju
sam napisao umesto besede i posvetio je pesnicima i svim sanjarima
sveta, u slavu POEZIJE, u slavu Morave!
UZ ili NIZ MORAVU?
Kuda i kako plivati dalje?
Uz ili niz Moravu, pitanje je sad?
Sudbini pitanje po golubu šaljem,
da uspostavim narušeni sklad.
Jer, odavno pesmu nisam napisao,
koja će srce spokojnim da drži…
I krenuo da pronađem smisao,
koji neće nemirom um da sprži.
Jer, odavno nisam iznad Morave,
leteo na krilima svojih snova
i tražio onu, što ima oči plave,
da joj stihom stvaram svet iznova.
Jer, odavno me ljubav nije ponela,
u čarobni svet, koji samo ona tke.
I ne vidim odavno, izlaz iz tunela,
iako i previše verujem u snove.
Sve reke, oduvek, nekuda teku,
polako odnoseći naše nade.
Oduvek svi gazimo istu reku
i život nam neko, od rođenja krade.
Sve naše istine neumitno venu,
zablude su nam, iz dana u dan, veće.
Ja još ljubomorno čuvam uspomenu,
na svoju mladost i te dane sreće.
Kad sam u moravskim virovima,
konoplju sa svojima znao kiseliti…
I sanjao, da će mi posle, na prelima,
devojke u život ljubav useliti.
Kad sam u moravskim vodenicama
brašno od celog zrna pšenice mleo
i voleo curu sa, bujnim pletenicama,
koja se pamti za život ceo.
Kad sam u večeri tople, letnje,
gazio sprudom i moravskim brzacima.
I znao, da sprečiti me niko neće,
da kroz život plovim na stihovima.
To sećanje i sad me u izazove uznosi…
Životno iskustvo samo je obmana!
Život slabiće, kao sabljom kosi
i iskleše im u srcu bezbroj rana.
A ja još uvek u duši gajim spokoj.
Stihovi mi iznova srcu mir donose.
Svako živi, nek živi san svoj,
a moje misli, sad su kao kap rose.
Ako ih ruka odmah na papir ne razlije,
svoju istinu i od mene će skriti.
Kao sunce, kad prvim zrakom rosu popije,
tako ni mene, ni misli, više neće biti.
I kuda i kako plivati dalje?
Uz ili niz Moravu, pitanje je sad?
Ja više ne brinem za te sitne detalje,
jer znam, prošlost se ne vraća nikad!
I kuda i kako plivati dalje,
kad je na sred Morave ukotvljena skela?!
Sudbina i meni odgovor po golubu šalje:
Životna struja te, niz maticu, već ponela…
© Ljubodrag Obradović
Posvećeno pesnicima i svim sanjarima sveta
Jovana Marković
Darko Glavaš
Mirko Stojadinović
Borivoje Vidojković
Tomislav Simić
Miloš Milošević Šika
Miloš Milošević Šika prima Moravski belutak od Ljubodraga Obradovića
Prethodnih 10 slika o Moravi Živojina Manojlovića dobilo je prvu nagradu
na konkursu *MORAVSKI CAROSTAVNIK 2015*
Ignjat Vidaković – predsednik MZ Bela Voda pozdravlja goste
Branko Ćirović Ćiro – guslar
Bratislav Spasojević – voditelj programa
Ljubodrag Obradović – domaćin ovogodišnje manifestacije *MORAVSKI CAROSTAVNIK*
čita svoje slovo o manifestaciji i svoju pesmu *UZ ili NIZ MORAVU*
Dr Velibor Lazarević
Dr Velibor Lazarević je uručio povelju *MORAVSKI CAROSTAVNIK*
Ljubodragu Obradoviću – domaćinu ovogodišnje manifestacije
Vule Radmanovac – harmonikaš i vokalni solista otpevao je nekoliko pesama o Moravi
Jovana Marković
Darko Glavaš
Mirko Stojadinović
Borivoje Bora Vidosjković
Tomislav Simić
Miloš Milošević Šika
Ivan Jovanović – bubanj i Aleksandar Milanović – klarinet
Prof. Miroljub Nestorović
Dr Velibor Lazarević je kao predsednik žirija uručio nagrade
… a prvu nagradu za poeziju dobila je Svetlana Đurđević…
…Đurđa … Oh, što volim nagrade…
… a na nagradi su čestitali i Veljko Stambolija…
… i Ljubodrag Obradović, prisutni članovi žirija…
Svetlana Đurđević govori prvonagrađenu pesmu
MOJA MORAVA
Tako mi ovoga dana
I moga imena Svetlana
Tako mi ovoga dana
Napravila bih veliki greh
Veliki osunčani smeh
Trebalo bi mesečeve kapljice
Utkati u kose nabujale Morave
Pre glasa plave ljubičice
I ne bi više dolazile zime
Stalno bi u zavičaju cvetao jug
A proleće ne bi napuštalo lug
Po čitav dan
Savijam sunčevu rosu
I razbijam brzacima san
Samo da bi Morava
Imala čečuravu kosu
I tako klešem mesečeve opeke
I brzacima Morave vijuge tkam
Tako mi ovoga dana
I moga imena Svetlana
© Svetlana Đurđević
Živojin Manojlović
Dragan Todosijević
Bratislav Spasojević
Ivko Mihajlović govori aforizme
Saša Miletić
Mića Terzić
Veljko Stambolija
Branko Ćirović Ćiro
Živomir Milenković
Stojan Ilić Cane
Saša Miletić i Vule Radmanovac – uz muziku sve je lepše
0 2189 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.240.240
7855 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE PIŠEM PESME – Zoran Hristov 2015-09-08 15:34:03
НЕ ПИШЕМ ПЕСМЕ
Ја не пишем песме које осмех маме
нити моје песме на љубав миришу
пишем их из беса, нек’ оне галаме
на лудости силне, што ме инспиришу. Ја не пишем песме да очи засузе
нити од њих уме срце да трепери
бесан на све тешке угурсузе
песмом кажем еј, бре, хохштаплери!
Ја не пишем песме, чежњиве поеме
лептириће које праве у стомаку
бес кроз песму грми, на људске екцеме
иако ми снага скоро на измаку.
Ја не пишем песме, заносно љубавне
да те љубим док ми сва дрхтиш од страсти
песмом браним дане јуначке и славне
кад порастеш једном само ће ти с’ касти.
© Зоран Јовановић Христов
1 876 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 20 4 178.149.53.67 1-
7856 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Moja ravnica – Branka Zeng 2015-09-12 21:03:48
Moja ravnica
Možda su tragovi ostali
na putu
povratak da čekaju
umornog koraka
oborenog pogleda
putuje… Tišina polja ne postoji
od zuja nad rascvetanim
Suncokretima
oslikana krilca trepere
u pokretu presretanja
vremena upletena u kike
ukrašene mašnicama
nalik leptiru…
Vrtlog podiže nezadrživo
misao odlutala
uplašeno se skriva
ranjena a jeka odjekuje
ovde
za tragom
ruka pokazuje i daruje
pozdrav.
© Branka Zeng
0 537 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7857 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano BREME – Aleksandra Mladenović 2015-09-12 21:09:40
BREME
Tvoje su poeme najmilije breme
koje duša ova vazda kradom nosi
i mirisni gazi na utrtoj stazi
od kala i pada. Njima jošte rosi nepresušno vrelo u kapljama pera
taj milospev žarki što u pesmi rida.
Pusti janičaru! Što od mene tera
ponore što neće unutarnjeg vida?
Sitost sviju krotkih iz ibrika tvojih
proliva se. Evo, Heruvim mi slete
sa bremena laka na žice iz kojih
mirom pomaza me. Aj, oholi svete
zar trnje je tebi ovaj časak jasni?
U njem’ gori vatra toga ognja studi
kojim ime nosiš. Rosi,rosi, krasni!
Podaj milo breme! To su samo-ljudi.
© Aleksandra Mladenović
Zaječar, 6.7.2015.
4 1211 0 aleksandram 0 srpski 0 0 0 25 5 77.56.2.241 1-
7858 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZID – Eleonora Luthander 2015-09-12 21:11:32
ZID
Pesnici svih zemalja
ujedinite se
skandiraju na ulicama Policijski konji igraju
bečki valcer
na lepom plavom
Dunavu
Jašem kiber konja
preskačem zid
oko poezije
© Eleonora Luthander
0 614 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 89.216.220.98
7859 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POČAST SOLUNCIMA u Aleksandrovcu 13.09.2015. 2015-09-13 22:37:27
Александровачка и Општински одбор савеза потомака ратника Србије
1912-1920, су 13.09. 2015. године поводом славе ХРАМА САБОР СРПСКИХ
СВЕТИТЕЉА, 97. годишњице пробоја Солунског фронта и ослобођења
Александровца у Првом светском рату, организовали НАРОДНИ САБОР у
Новом храму и код Споменика Солунцима у Центру Александровца. У Новом
храму је била Света литургија, благосиљање и резање славског колача,
помен ратницима и небеска литургија Св Николаја Велимировића.
Код
Споменика Солунцима у центру Александровца одржан је пригодни програм
са полагањем цвећа и одавањем почасти погинулим и умрлим ратницима из
Првог светског рата. Пригодни говор тим поводом одржао је Гвозден Ђолић
– председник ООСП ратника Србије. У програму су наступили: Љубодраг
Обрадовић, Момир Брадић, Весна Павловић, Мирољуб Несторовић и Вуле
Радмановац.
Гвозден Ђолић
Момир Брадић и Вуле Радмановац
Весна Павловић
Мирољуб Несторовић
Љубодраг Обрадовић
ТУ СМО
Ту смо
да клијамо,
да редове збијамо
и да се не дамо.
Ту смо
понос да ширимо,
њиве да риљамо
и да се не предамо. Ту смо
на ветру експлозија,
под громовима бомби,
под муњама неистине.
Ту смо
разум да засија,
зора да сване,
неправда да се укине.
Ту смо
све да издржимо.
И уједе и налете и бес.
И бомбе и челик и смрт.
Ту смо
погледима да их пржимо
за проживљени стрес.
Ту смо да чекамо обрт.
Ту смо,
ни бомбе нас избрисати неће.
Наши су корени широки и дубоки.
Наша крв је ову земљу натопила.
Ту смо.
У Србији је сад пролеће.
Ништа нам не могу злотвори,
суза их наша све потопила.
Ту смо
да клијамо,
редове да збијамо
и да се не дамо.
Ту смо,
понос да ширимо,
њиве да риљамо
и да се никад не предамо.
© Љубодраг Обрадовић
0 468 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 24.135.32.127 1-
7860 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija knjige *BOSUT SREMOM TEČE* Slobodana Cvitkovića 2015-09-25 23:35:28
Народној библиотеци *Симеон Пишчевић* у Шиду 25.09. 2015.године одржана
је промоција књиге Слободана Цитковића *БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ* коју је
објавило Удружење песника Србије *ПоезијаСРБ* са седиштем у Крушевцу. О
књизи су говорили: Душан Лукић – професор српског језика и књижевности
и Дарко Колар – председник КК *ШИД* из Шида. Више детаља о
промоцији читаћете ускоро…
БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ
Ако негде могу срећан бити,
ако на земљиној кугли има раја,
онда су то Босут и ова села,
овај део мога родног краја.
Док тихо жубори та мала река
поред воде лепоти краја нема.
Мир и спокој увек нас чека
ту, на почетку равног Срема. Дивна су наша сремска села,
која су по Босуту знана,
улицама њиховим вода тече,
па су у песмама опевана.
Грк је по Филипу познат,
по Вишњићу и име носи,
али Босут селу душу даје
и људима срећу доноси.
За Моровић сви су давно чули
ту се девојке мостовима шетају
док свога драгог чекају,
у бистрој води се огледају.
А Батровци моје село мало
крај Босута давно је настало,
ко се његове ‘ладне воде напио
до судњег дана у срцу га је носио.
Мила река запљускује три села
па им даје чари којих нигде нема,
а из реке подиже се измаглица бела
носи поздрав широм целог Срема.
© Слободан Цвитковић
0 533 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 24.135.32.127 1-
7861 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ČEŽNJA – JovDrag 2015-10-01 00:05:00
ЧЕЖЊА
Ни Сибирске даљине и зиме,
Ни пустињске дине и врелине,
Спречити ме неће у тој жељи лудој,
Да те опет тражим кроз горе и планине.
Простори су теби увек били тесни,
Са жељом да сутра будеш негде другде,
Очи су ти сјале чежњом луталице,
Да далеко одеш летом Ластавице. И не видех ништа ја у томе ружно,
Ал ми очи влаже, без тебе је тужно,
Што су крила твоја сад на другом путу,
А ја истом штрафтом у старом капуту.
Не марим за рухом ни капутом старим,
Ни ципели бушној што ми прсти боси,
Моја душа само старости пркости,
Рука би да стари у твојој седој коси.
Знам да хоћеш, чекати ме дуго,
Јер Сибирске ноћи руку моју траже,
А ја жарко желим да си у топлини,
И да опет сањаш моје ноћне страже.
У вреломе песку да те саму нађем,
И да чујем како моје име шапћеш,
Па да ипак схватиш ко за тобом иде,
Тамо где те други ни у сну не виде.
Чекај ме још мало, стрпљиво и чедно,
У пустињи врелој ил Сибирском ледном,
Ја стопе ти пратим као верни пас,
Само чекај мирно и чућеш мој глас.
© ЈовДраг
0 1241 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 285 57 178.149.42.6
7862 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNIČKI MARATON KCK 2015 2015-10-02 21:11:28
у заједничкој организацији Културног центра Крушевац и Удружења песника
Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Позивамо Вас да својом
поезијом допринесете да се сјај културе надалеко види.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу изложиће на
сајму 9 књига и 1 часопис и представиће их посетиоцима сајма
07.10.2015. године у 18:00 часова у Клубу КЦК. Посетите наш штанд.
ПОГЛЕДАЈТЕ ПРОГРАМ ЦЕЛОГ САЈМА КЊИГА И ИЗДАВАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА 
0 477 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 24.135.181.199 1-
7863 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MI – Svetlana Djurdjević 2015-11-01 09:53:34
МИ
И то смо МИ
рођени и одрастали у Крушевцу
и на то поносни сви
на порту и цркву Лазарицу
о чему певају сви заљубљени
ноћним окупљањем на фонтани
док понеки залутају на Костурницу
на климаве клупе загрљени
или продужи стазама багдалским
кад крију своју недоумицу
младошћу и снагом занесени И то смо Ми
раштркани по глобалном селу
што се планета Земља зове
али и даље ненадмашни у свему
(јер изазови су препреке нове)
што смо започели и довршили
И то смо Ми
генерација ‘ 65. – ‘ 66.
рођени у једној а сазрели у четвртој држави
и тиме су сва светска – наша места
МИ
одважни једноставни и моћни
небитно да ли нам је листа
прва пета или шеста
МИ
јединствени и горди
славимо бриљантних 50 лета!
© Светлана Ђурђевић
1 798 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 18 4 77.56.2.241 1-
7864 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESMA PRIJATELJU – JovDrag 2015-11-01 09:59:43
ПЕСМА ПРИЈАТЕЉУ
Пишем песму пријатељу драгом,
Вртови су рајски његова адреса,
Мислима ћу стихове слати к небу плавом,
Знам да ће их чути и климнути главом. Узеше га Анђели јер им такав треба,
Та громада човек праведнога кова,
Што велику душу делио је свима,
А њему шта остане, нек има шта има.
То велико срце издржало није,
А сваку је бољку хтео да прикрије,
Да други не виде да му ишта фали,
И никад не кажу, био човек мали.
Године смо многе провели у причи,
животу се ругали, на шта све то личи,
И кад тражих друга, кад душа зајечи,
У њему га нађох да ми тугу лечи.
У причама дугим исправљасмо Дрину,
Па смо ту горчину топили у вину,
А на крају увек задње речи беху,
Ми смо само смртници, а Бог ће о греху.
Знам да ће с неба опет све да гледа,
Душа праведника никад не нестаје,
И док вољом Бога, Анђелима служи,
Његова се душа опет снама дружи.
Почивај у миру пријатељу драги,
Чиста ти је душа да пред Богом станеш,
По човечним делима памтиће те време,
Пријатељ те жали, јер било је невреме….
© ЈовДраг
_______________________________________________________
Песма посвећена мом другу и пријатељу Милутину Цветковићу.
0 1710 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 320 64 24.135.180.190
7865 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Tolerancija – Branka Zeng 2015-11-01 10:03:46
Tolerancija
Odlazim,
slika se ne uklapa u ram.
Odlažem,
viđeno briše, maštom rađano.
Otkrivam,
dubinu svoje želje. Ostajem,
prag se gubi u magli snova.
Slika,
senke na listu mladog stabla.
Viđeno,
seme ka plodu teži.
Dubina,
u očekivanju odjeka.
Prag,
koji nikada neću prekoračiti!
© – Branka Zeng
0 609 1 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 24.135.32.127
7866 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POTRAŽI ME – Zoran Hristov 2015-11-01 10:07:24
Потражи ме
Пожелиш ли
некад да ме видиш,
потражи ме у заласку сунца.
У бојама што се с неба топе
и падају иза хоризонта,
можда нађеш сјај мојих очију. Пожелиш ли
некад да ме чујеш,
потражи ме у фијуку ветра
а међ’ лишћем
што опада с грана,
можда чујеш како те дозивам.
Пожелиш ли
некад да осетиш,
како усне некад те љубише
наспи вино
и подигни чашу
па наздрави оном што је било.
Пожелиш ли
додир, мирис тела,
потражи ме негде у сновима.
Додирни ме,
омириши косу
и окрени страну новог јутра.
Пожелиш ли
а не појавим се,
Потражи ме
у некој читуљи.
© Зоран Христов
0 620 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 10 2 71.116.64.24 1-
7867 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNICI DRAINCU U POHODE 2015 2015-11-01 10:11:56
Još slika na Fejsu YOU TUBE: 1 deo – 2 deo
“Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по пети,
јубиларни пут, у Трбуњу у родној кући Радета Драинца. Како је мали
јубилеј у питању, Удружење песника Србије је, овога пута, у сарадњи са
Културним центром Драинац и Народном библиотеком Рака Драинац 12. новембра 2015. године организовало
два програма. Први програм је био у 17:00 часова у Драинчевој родној
кући у Трбуњу, а други у 19:00 часова у холу Културног центра Драинац.
У оба програма промовисана је књига “Загонетка Драинац” коју
је ПоезијаСРБ објавила Драинцу у част уз помоћ града Крушевца који је
издвојио финансијска средства за њено штампање. Учествовали су: др.
Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Драгојло
Јовић, Саша Милетић, Вељко Стамболија, Милош Ристић, Ратко
Тодосијевић, Владимир Митровић, Топлица Ђоковић, Дејан Велимировић и
Витомир Јовановић Џогурда…
Учесници манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ*
Дејан Велимировић отвара манифестацију
Љубодраг Обрадовић поздравља присутне у родној кући Радета Драинца у Трбуњу
Топлица Ђоковић отвара II део манифестације у КЦ Драинац у Блацу
Љубодраг Обрадовић
Još slika na Fejsu YOU TUBE: 1 deo – 2 deo
0 1188 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 240 48 178.149.206.73
7868 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano UDRUŽIVANJE KNJIŽEVNIH KLUBOVA – NASTAVAK AKTIVNOSTI 2015-11-01 10:41:27
NOVOSTI U BUDUĆEM RADU!!!
Ambicije
poratla PoezijaSRB, odnosno Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB sa
sedištem u Kruševcu polako rastu! U 2016. godini planirana je
realizacija i sledećih aktivnosti:
- Udruživanje
književnih klubova ili udruženja pesnika Srbije i rasejanja u
jednu online zajednicu, која će zajedničkim akcijama doprineti
popopularizaciji poezije i drugih knjževnih aktivnisti. Naravno,
izveštaji o aktivnostima različitih udruženja pesnika, odnosno
književnih klubova biće dostupni i na Blogu PoezijaSRB odnosno na stranama našeg portala namenjenog poeziji! (Naša
ideja udruživanje književnih klubova koji u svom radu značajnu
pažnju posvećuju i poeziji, ima za cilj prezentaciju poetskih
ostvarenja širom Srbije i sveta gde se govori i piše na jednom od
jezika Ex-Yugoslavije. Parola zajedno smo jači je za mene uvek na
mestu, pa stoga zajedno sa Svetlanom Biorac-Matić iz Aleksinca i
pokrećem ovu ideju
posvećenu udruženjima pesnika, to jest književnim klubovima sa prostora
Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske i svih zemalja gde ima
pesnika i klubova koji pišu i stvaraju na starom, nepravazidjenom,
srpsko-hrvatskom jeziku ili njegovim današnjim podvarijantama: srpskom,
hrvatskom, bosanskom, crnogorskom itd…) - Nastavak
svih aktivnosti Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB sa sedištem u
Kruševcu, sa akcentom na izdavačku delatnost za svoje članove!
Dakle, i u narednom periodu, sve aktivnosti na portalu PoezijaSRB odvijaće se u skladu sa sledećim pravilima. A Vi već sada razmišljajte da nam novim idejama omogućite brži i kvalitetniji rad…
Pročitajte detaljnije
o registru prijavljenih Knjizevnih klubova ili udruženja pesnika i
prijavite Vaše udruženje pesnika ili književni klub sa svim relevantnim
podacima na mejl pesnik@poezijascg.com ! ZAJEDNO SMO JAČI !!!
0 518 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 24.135.32.127 1-
7869 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PoezijaSRB na 60. medjunarodnom beogradskom sajmu 2015-11-01 20:24:50
Међународном београдском сајму књига ове године учествовало је и
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Овогодишњу
продукцију књига изложили смо на штанду Народне библиотеке Крушевац,
односно на заједничком штанду Заједнице матичних библиотека
Србије. Бројним посетиоцима сајма представљена су следећа издања
ПоезијеСРБ:
- ПоезијаСРБ број 3. – Часопис за поезију ;
- Књигa ЗАГОНЕТКА ДРАИНАЦ – Одабране песме и прикази;
- ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА – Зборник боемске поезије ;
- КЊИГА О ЈОВУ – АЛХЕМИЧАРУ ЖИВОТА – роман Драгице Здравић из Крушевца;
- КАД СУ СВЕЦИ ПО ЗЕМЉИ ХОДИЛИ – Књигa духовне поезије Мирка Стојадиновића из Макрешана код Крушевца;
- СВЕ ПЕСМЕ СРЦА МОГ – Књигa поезије Милована Петровића из Шведске;
- ТРАЖИМ ТЕ – Књигa поезије Драгана Дувњака из Београда;
- ОЖИЉАК НА ЛЕВОЈ РУЦИ – Књигa Поезије Данице Рајковић из Крушевца;
- МАШТАЊА И СТВАРНОСТИ ТРЕЋЕГ ДОБА – Књигa поезије Веселинке Игић-Филагић из Шида;
- БОСУТ СРЕМОМ ТЕЧЕ – Књигa поезије Слободана Цвитковића из Шида;
- МОЈА ЛИВАДА ЖИВОТ МОЈ – Књигa поезије Јелене Петронијевић из Јабланице код Крушевца;
- У СЕНЦИ ВАРОШКИХ КАПИЈА – Српско-Енглеско издање поезије Латинке Ђорђевић из Крушевца, односно Цириха;
- ШАПУЋЕ ЉУБАВ – Књигa поезије Латинке Ђорђевић из Крушевца, односно Цириха.
Књиге Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу на 60-том
Међународном београдском сајму књига
0 686 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 24.135.182.145
7870 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PALILI SU NAŠE CRKVE – Radovan Stefanović 2015-11-08 12:07:10
Палили су наше цркве,
рушили их до темеља,
сад би ваљда да њихове буду,
неће им се испунити жеља!
Светиње су српске проплакале,
пред Богом ће неко то да плати.
Неће моћи тако да их отму,
неће моћи, то Бог неће дати. На цркву се злотвор успењао,
да крст часни са светиње баци,
сад би ваљда назад да га врати.
Неће моћи, то Бог неће дати.
Голгота је данас на Косову,
а Срби су на крст распети,
светиње би наше да нам узму,
неће моћи, то Бог неће дати!
Под крстом би некрст да се скраси,
шта то раде, ђаво ће га знати.
“Пријатељи”наши им помажу
неће моћи, то Бог неће дати.
Палили су наше цркве,
рушили их до темеља.
Бога молим да се Лазар врати,
светиње ће српске засијати,
а Косово, Косово ће опет српско бити.
Биће тако, Бог то хоће дати!
© Радован Стевановић
0 705 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 109.92.148.36 1-
7871 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNIČKA SUSRETANJA u Kruševcu 19.11.2015. u 18:00 2015-11-16 13:11:47
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу најавиће 19.11.2015.
године у Крушевачком позиришту у 18:00 часова своја најновија издања.
Најавићемо књиге: ДАРУЈЕМ САМО ТЕБИ – Милована Петровића из
Шведске, НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ – Лепе Симић из Швајцарске, као и књиге
крушевачких песника: *ДАН ПОСЛЕ* – Мирослава Миће Живановића и НА
КРИЛИМА МАШТЕ – Јоване Марковић. Најавићемо и књиге наших
чланова Животе Трифуновића, Светлане Ђурђевић, Саше Милетића,
Данице Рајковић, Љубодрага Обрадовића и других, које су у процесу
припреме за штампу…
Милован Петровић – Шведска |
 Лепа Симић – Швајцарска |
 Мирослав Мића Живановић |
 Јована Марковић |
3 1386 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 178.149.99.179
7872 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Prijem za djake prvake u Galeriji Vino Župe u Aleksandrovcu 2015-11-16 14:10:03
галерија „Вино Жупа“ из Александровца, пре неки дан (13.11.2015.)
организовала је пријем за ђаке прваке и њихове учитеље из
александровачких основних школа: „Иво Лола Рибар“ и „Аца Алексић“.
Пријем је организован у част њиховог поласка у школу, а у оквиру велике
акције која се у Србији води на плану повећања наталитета.
Руководство ове велике српске компаније на челу са председником
Радимиром Шљивићем и генералним директором Радетом Јевтовићем,
омогућило је ђацима првацима и њиховим учитељима да по први пут обиђу
поједине делове ове велике фабрике за прераду грожђа и воћа. Нормално,
око 150 првака највише је интересовало како се и на који начин
производе најквалитетнији воћни сокови, чији су они, због свог узраста,
и највећи љубитељи.
У Културно-уметничком програму у овом дану
посете „Вино Жупи“, жупски ђаци прваци учествовали су у промоцији књиге
дечјих песама „Зашто рода небом хода“ чији аутори су Момир Драгићевић и
Небојша Лапчевић, посленици културе и песници из Крушевца. У програму
су још учествовали: Љубиша Бата Ђидић, Срђан Сиђа Живковић а гост
изненађења био је Сунђер Боб Коцкалоне. Оно што је посебно било
симпатично је наступ око 20 првака који су говорили стихове песама
објављених у овој збирци под заиста лепим називом „Зашто рода небом
хода“. Такође, ову приредбу за ђаке прваке увеличале су својим наступом
и две жупске песникиње чланице клуба књижевника „Жупа“: Виолета
Лазаревић и Зорка Вучковић.
По завршетку програма, за ђаке
прваке, њихове учитеље и песнике приређено је примерено послужење и
уручени су им симболични поклони у знак сећања на њихов први боравак у
„Вино Жупи“.
По речима Гвоздена Ђолића, директора галерије и
сарадника генералног директора „Вино Жупе“, ово је уобичајена и редовна
пракса и један од начина отварања компаније према друштвеној средини
као и јачања међусобног поверења.
ПРИРОДА, ВИ И „ВИНО ЖУПА“!
0 746 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7873 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PIJETA – Aleksandra Luthander 2015-11-28 11:17:08
PIJETA
Svaki susret s muškarcem je
Pijeta
Madona gubi koga je rodila
žena gubi koga je volela
Svaki susret dva bića
je Pijeta
u naručju svako ljulja
odsutnost
sveta © Aleksandra Luthander
0 735 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7874 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GEOCENTRIČNA – Eleonora Luthander 2015-11-28 11:34:48
GEOCENTRIČNA
Ko li nas to gleda
kroz špijunku meseca
Da li zlo noću ulazi
ili izlazi kroz
anus kosmosa Čije je li je toliko zlato
zakovano
u nebeskom izlogu
Meni se ne okreće
oko ose
ili pčele
Meni se zemlja ne okreće
Ponekad se samo zaljulja
ta neravna ploča
puna vode
© Eleonora Luthander
0 769 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7875 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DARUJEM SAMO TEBI – Promocija knjige Milovana Petrovića u Krušev 2015-12-12 19:14:46
DARUJEM SAMO TEBI je treća Milovanova knjiga (druga poetska) koja
se prirodno naslanja na stil pisanja iz prethodne njegove knjige
poezije SVE PESME SRCA MOG. O tome ponajviše kazuje i sam naslov
knjige, koji je logični nastavak imena prethodne knjige, a slično se
može zaključiti pažljivim čitanjem svih pesama koje su u ovoj knjizi
objavljene.
“I pisaće Milovan još knjiga, jer je podrum
krcat, pisaće jer treba dati drugima nesebično sve što se nosi u srcu i
duši, treba pokloniti i iskustvo i sujetu, bol i sreću, ljubav i tugu,
snove i uspomene, treba poklanjati, jer život nas svojim velikim
veslima začas prevesla.”
Ovako sam proročki napisao u
recenziji za drugu Milovanovu knjigu SVE PESME SRCA MOG (prvu poetsku,
jer je njegova prva knjiga bila roman NOĆ NA RECI PO) i ispade da sam
pogodio. A nije ni bilo teško. Dovoljno je bilo samo pročitati prvu
pesmu u toj poetskoj knjizi SVE PESME SRCA MOG, baš tu pesmu po kojoj
je i knjiga dobila ime i karte su mi se same otvorile. A da bi i Vama
bilo odmah jasno o čemu pišem, pročitajte tu pesmu po čijem je drugom
stihu i ova knjiga dobila ime, a koja je kao bonus pesma poklonjena i
Vama na kraju ove knjige.
Dakle, kad nekog tako žestoko ošine
ljubav, pa napiše ovakvu pesmu, kad mu se u život useli boginja, to je
dobar predznak da ta ljubav nije prolazna balada koja se jedne letnje
noći otpeva uz gitaru, da je ta ljubav nešto veliko, što ima pretenzije
da traje i potraje… A kako bi pesnik svoje osećaje poslao u etar, nego
novim i novim pesmama.
JEDAN ČOVEK U DALJINU ODE
Ostali su tragovi u snegu,
jedan čovek u daljinu ode.
Šta ga na put daleki natera,
gde ga staze u nevreme vode.
Krenuo je negde prema jugu,
negde tamo gde mu mladost osta,
gde ostavi to što naći neće,
lutao je, sad mu svega dosta.
Obišao kuglu je zemaljsku,
sve tražeći mesto svoje sreće,
ne znajući da ga tamo nema,
u daljini pronaći ga neće. Sad kada je mladost prohujala
kad sve prođe i vratiti se neće,
shvatio je, ali jako kasno,
da je stalno bežao od sreće.
Sada hrli dole prema jugu,
ne smeta mu ni ledena zima.
Želi samo mestu sreće doći,
dok još snage u telu mu ima.
© Milovan Petrović
… Zato sam i ja lako pogodio. A treća Milovanova knjiga poezije, po
već oprobanom receptu, u skladu sa trećim stihom pomenute pesmi trebalo
bi da se zove JER TI SI BOGINJA, pa sam i ja zato ovaj moj prikaz
Milovanove poezije upravo tako nazvao.
I u ovoj knjizi pesme
Milovana Petrovića mogu se podeliti ili razvrstati u tri ciklusa, ali
ovoga puta smo ih, lektor ove knjige prof. književnosti Veljko
Stambolija i ja, podelili, odnosno razvrstali u ljubavne, zavičajne
(porodične) i elegije. Moram naglasiti da je ova podela uslovna,
i da je za sve pesme i u ovoj knjizi, kao i u celokupnom dosadašnjem
Milovanovom poetskom stvaralaštvu, ljubav ta nit koja ih sve spaja u
skladnu celinu. Ljubav koja čoveka pokreće i prati u životu, pa makar
to bila ljubav prema suprotnom polu, ljubav prema zavičaju, prema
svojim bližnjima i svom prirodnom okruženju…
Prvi ciklus ima
ukupno 49 pesama i sadrži ljubavnu poeziju prema suprotnom polu,
a zove se SAT NA TORNJU PONOĆ OTKUCAVA po prvoj pesmi u ovom
ciklusi i samoj knjizi.
U pomenutoj pesmi, koja ima elemente
narodnih lirskih pesama, ljubavni jadi izmedju Jovana i Jovane su
izmaštani, oni pate zbog daljine i odsustva komunikacije i biće zdravi
kad golub donese pismo ili neko otkuca SMS. Naravno ljubav je lepa uvek
dok se čeka, davno je to Desanka napisala, i to se neće menjati, bez
obzira na instant tehnoligije koje prestižu jedna drugu i to Milovan
itekako zna, ali neće da prizna jer će pronaći neki skriveni kutak u
zavičaju, za koji samo on zna i koji će ga od svega zaštiti.
da nas srećne od nevolja štiti,
sagradiću kućicu malenu
u kojoj ćeš sa mnom srećna biti.
Drugi ciklus od 23 pesme pod nazivom SPAVAJ MAJKO NE MISLI NA MENE čine
zavičajne ili porodične pesme. Pesme u ovom ciklusu iskazuju svu ljubav
koju autor ima prema svojoj porodici, svom zavičaju, svom narodu i
svemu što ga je u mladosti pokretalo da u životu uspe. Sažeta suština
ovog ciklusa isklesana je stihovama pesme OVDE i za sadašni trenutak, a
i za nadolazeća vremena.
svojom toplinom greje,
ovde učim da volim,
da patim i da smejem.
U treći ciklus ove knjige razvrstane su elegije, predvodjene pesmom
UTIHNUŠE STARE VIOLINE, po kojoj je i ovaj ciklus dobio ime i
sadrži 31-u pesmu Milovana Petrovića. U teoriji ove vrste pesama je
zapisano da “životna prolaznost, gubitak dragih bića, žal za mladošću,
neostvarene ljubavi, su večite teme i nepresušni izvori elegija”. I
Milovan, koji se u svojim pesmama ne pridržava teoretskih pravila, već
ih piše srcem i ličnim iskustvom, u ova pravila se ipak savršeno
uklapa, jer su pravila dobro postavljena, jer nisu bekstvo u
ekspiremenat. A Milovan savršeno zna da je u životu sve relativno, da
je traganje za savršenom srećom samo opsesija, da je prava sreća tu oko
nas i da joj treba samo zamah krila osetiti i upiti u sebe. O tome piše
u pesmi JEDAN ČOVEK U DALJINU ODE.
kad sve prođe i vratiti se neće,
shvatio je, ali jako kasno,
da je stalno bežao od sreće.
Na kraju, preporučujem Vam da pročitate i ovu knjigu Milovana
Petrovića, jer ćete tako imati kao na dlanu tudje iskustvo, pa ga
možete uporediti sa svojim i izvući zaključke. A sreća će se useliti i
u vaša srca, bar dok čitate knjigu. …I to čitanje će Vam svakako pomoći
da pronadjete svoju sreću, odmah tu, u Vašem okruženju i dostupnim
malim stvarima i dogadjajima. Jer savršene sreće nema, nju ne donosi ni
bogatsvo samo po sebi („i bogati plaču“), već Vaše shvatanje i
prihvatanje te činjenice.
0 874 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 24.135.180.112
7876 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NAJTIŠE POSVETE – Knjiga poezije Lepe Simić 2015-12-16 12:33:50
у издању Удружења песника Србија кренула је на свој пут до читалаца, а
прво се нашла у наручју саме ауторке. Књигу је Лепи у Цирих донела
Латинка Ђорђевић, члан Управног одбора ПоезијеСРБ. Погледајте у
наставку неколикои фотографија са места где се досада књига појављивала
и прочитајте неколико песама из ње, као и рецензије за књигу које су
написали Милош Ристић и Љубодраг Обрадовић…
 |
 |
 |
 |
JEDINICE MOJA
Strepi jutro u meni
Kćeri
spavaš li
sanjaš li sne
satkane od sreće
I kad nema razloga
zebem
Želim da ti češljam kosu
na grudi prislonim
obema rukama
zagrlim
Da mi na poljsko cveće
zamirišeš
na vruć hleb
bosijak
Vilo moja nebeska
Jednom si rekla
Majka je najlepša reč
Činiš me srećnom
© Lepa Simić
VOTKA S’LEDOM
Na šank naslonjen
toplim pogledom
stranac me gleda
Nešto beleži
Koracima
odnekud znanim
zastaje kraj mog stola
‘može li votka s’ledom?
Radoznalo odmotavam
papir
sitnim slovima
piše
Sve ove godine
nisam
zaboravio
naš prvi poljubac
a Ti?
© Lepa Simić
Lepa Simić, Cirih
Rođena 14. maja… u Kosovskoj Kamenici. Posle srednje završene škole
otišla je da živi i stvara u Cirihu, u Švajcarskoj. Zavičaj joj je
ostao večito u srcu. Srećna je majka. Optimista, idealista. Romantična
je i duhovita.
Isuviše istinito – kristalno i jasno piše u svojim pesmama.
Pesme objavljuje u svim medijima širom sveta. U dve najznačajnije
pesničke zbirke Lepe Simić ubrajaju se NAJTIŠE POSVETE /2015/ i CVETNI
PUT DUŠE /2015/.
Član je Udruženja srpskih pisaca Švajcarske i
Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB. Učestvuje u svakom izdanju
zbornika ZAVEŠTANJA, koji izdaje Udruženja srpskih pisaca Švajcarske i
u svakom zborniku koji izdaje Udruženja pesnika Srbije – PoezijaSRB.
Član je uredničkog tima za realizaciju mnogih projekata na portalu
poezija.srb, odnosno na sajtu www.poezijascg.com, i član je redakcije
Časopisa za poeziju – PoezijaSRB, koji izdaje Udruženje pesnika Srbije
– PoezijaSRB.
Nagrađivana je više puta. Pisanje je inspiriše i čini srećnom.
Veliki je čitalac, ljubitelj eseja i poštovalac mnogih pisaca.
NAJTIŠE POSVETE Lepe Simić- O autoru i poeziji, Ljubodrag Obradović
„Naslonio si se kao breg na srce moje”
Lepu Simić znam odavno, čini mi se od kada poznajem sebe. A upoznao sam
je ne tako davno, početkom 2006. godine, putem interneta, na samom
početku rada sajta namenjenog poeziji www.poezijascg.com. Od tada do
danas, lično smatram da smo vredno radili i u toj našoj dugogodišnjoj
saradnji uspeli.
Lepa je podržala pomenuti sajt od samog
početka i aktivno radila uporedo sa mnom na njegovim sadržajima, a sve
u svrhu davanja šanse poeziji da putem interneta uđe u sve domove,
postane svima dostupna i tako svoju misiju u kreiranju boljeg i
pravednijeg sveta za sve njegove žitelje uspešno ispuni.
Jer…
“Pesma je nešto najlepše, najosetljivije. Pesme su nam kao deca.
Trajemo u njima… Zato Vas , kao veliki zaljubljenik poezije, proze i
drugih pisanih formi, pozivam – “dođite da se družimo. Pomozimo jedni
drugima, svima su nam slabosti iste… I nemojte se nikada zapitati, šta
je presudilo da posegnemo za olovkom i okušamo se kao pisci, pesnici…
Odgovor je u nama samima i teško ga je dočarati rečima”… Tako je Lepa
napisala u uvodniku bloga PoezijaSRB, gde mnogi mladi pesnici objave
svoj prvi stih, svoju prvu pesmu i nestrpljivo čekaju komentar
iskusnijih kolega pesnika.
A šta napisati o poeziji Lepe
Simić? Ja oduvek znam da pesnici na papir stavljaju ono što u njima
dugo obitava, što im se u mislima snuje, tka i onda iznenada, kad samo
poželi, iskorači na belinu papira, a da pesnici toga i nisu svesni.
Ta igra rečima, te rime u svoj svojoj veličanstvenosti pokušavaju da
promene svet, a sama pesnikinja zna da je to neostvarivo, ali zna i da
velike misli koje su joj obeležile mladost, zrelost i život moraju na
papir.
Početna pesma ”VOTKA S’ LEDOM” je upakovana u
najlepši celofan za poklon setnima i srećnima, jer u sebi donosi
sećanje na prvi poljubac. Ima li nekoga ko je to zaboravio? I skoro da
nećete naći ni jednu pesmu u knjizi koja vas, bar jednim svojim delom,
neće oduševiti i pokrenuti ono lepo u Vama:
Mila
Posmatram tuđe bašte
Miriše majčina dušica
Tražim leptira u travi
Pred mojim zenicama
Promiču sećanja
Nekad se i našim vrtom
Širila muzika
Isuviše istinito piše pesnikinja Lepa Simić, onako kako to samo pesnička duša može i ume, pa u istoj pesmi kaže:
Šta još da ti napišem
Da vas SVE bezuslovno volim
Jedva čekam dan
da vas zagrlim
Tako je sestrice moja
Život je igra i avantura
Spakovan kofer
Kraj vrata čeka
DOĆI ĆU VAM JA
Lepa nije žurila sa objavljivanjem svoje poezije, naprotiv, ona je tu
ideju štampanja svoje knjige usporavala koliko je mogla. Ne zbog toga
što se plašila suda javnosti o svojoj poeziji, već zbog svoje težnje da
sve njene pesme budu pažljivo čitane i pročitane, pažljivo klesane i
isklesane, pre svega od nje same, pa onda od ostalih u tom procesu
nastajanja knjige. Jer, daleko od toga da Lepa piše poeziju samo za
sebe i sebi najbliže, ali pre silaska poezije u arenu pred
zaljubljenike, poezijom mora biti zadovoljan i njen stvaralac.
Koliko je takav njen stav bio opravdan, prosudićete i sami kad pažljivo
pročitate ovu knjigu, a ja mislim da je takav pristup pun pogodak!
O čemu to piše Lepa Simić u svojim pesmama? O ljubavi i samo o LJUBAVI…
O ljubavi i simpatijama suprotnog pola, o ljubavi prema svojim
bližnjima, o ljubavi prema rodnoj grudi i svom zavičaju, o ljubavi
prema prirodi i njenim lepotama, o ljubavi prema životu. Jer, ne zna se
nikad šta čoveka pokreće, ljubavne čari kojima smo okruženi ili
odsustvo tih pokretača spokoja i sreće ljudskih bića. Sve ćete to naći
u njenim mnogobrojnim pesmama kao što su: MAMA SANJALA SAM TE; SMS
SESTRI; AKO SE VRATIM i tako redom…
Ova zbirka je pravi
događaj za pamćenje. Puna je dirljivih, veselih i setnih pesama.
Umetnik je često zatočenik nadahnuća i samo kroz poetiku može sagledati
taj put… jer nije lako prebirati po emocijama i sećanjima.
Lepa
Simić “nalazi oduška u njenim mnogobrojnim pesmama. *Neću oprati lice,
ni ruke na tebe mirisne. Bojim se da izbrišem trag najlepšeg sna…*
(Neću oprati lice) Ljubav -taj veličanstveni san na javi, tu pokretačku
snagu života naša pesnikinja varira na više načina: i u žalu za
izgubljenom i u sreći zbog tek nastale…” (* Miljojko J. Milojević).
Dakle, Lepa Simić je svojom prvom knjigom poezije “NAJTIŠE POSVETE”
tako glasno poručila celom čitalakom svetu – ljubav je nešto najveće i
najsvetlije. Oslonac. Za Lepu, ljubav predstavlja život. Ta činjenica
je poznata, ali odavno nije to na tako poetski način zapisano…
A Lepa je jasno dokučila dijalektičku stvarnost sveta, jasno je uvidela
u svojoj poeziji svu prolaznost svega što nas okružuje, ali nikako ne
pristaje na to, jer bar se u poeziji ne treba predavati i pristajati na
sve zakonitosti koje nas okružuju i život usmeravaju na staze kojima
nismo zamislili da koračamo.
Odličan primer te dobro
iznijansirane strategije da se treba uzdići iznad trivijalnosti kojima
nas život obasipa, svakog dana, svakako trena, Lepa nam poklanja u
svojoj pesmi *KAO DVE STATUE*.
kao breg
na moje srce
Ni zrnce čari
ni ljubav ne osećam
hladne mi obloge
na tesnom osmehu
miruju
Sve tinja
kao ugarak
Potrošio si se
u oku mom
Tu smo
kao dve statue
za oči prolaznika
A ljubav je neprolazna, iako “potrošio si se u oku mom“… Ljubav živi
u nama uvek i zauvek, “tinja kao ugarak“ i kad jednom zakorači u naše
srce i nasloni se na njega, ostaće tu zauvek, pa makar bili „kao dve
statue za oči prolaznika“.
Miloš Ristić i Ljubodrag Obradović – autori recenzija za knjigu Lepe Simić NAJTIŠE POSVETE
RECENZIJA – Poezija Lepe Simić, Miloš Ristić
NAJTIŠE POSVETE – Poezija Lepe Simić, su zbirka poezije u kojoj se na
različite moguće načine konkretizuje odnos između lirskog centra –
jedinke i zavičaja koji je predstavljen ili u porodici ili u ljudima
koji joj nedostaju. Ono što povezuje te dve strane najčešće je čežnja,
ljubav, naklonost, dopisivanje itd. Prostorna udaljenost, odnosno
širenje životnog prostora u direktnom je obrnutosrazmernom
proporcionalnom odnosu sa gubitkom ili nedostatkom sreće.
Prostorna udaljenost širi se i na vreme pa poetski narator ili jedinka
sve manje biva u realnom a sve više se vraća u ono neko, prošlo, bolje
vreme. Vreme sreće, mladosti, nekih nevinih pogleda na svet. Prva u tom
krugu nedostajanja je majka. Njenim odlaskom pesnikinja žali za
osećanjem što prestaje da bude nečije čedo i ćerka. Taj osećaj
nadoknađuje stihovima brige i nežnosti koje piše za svoju ćerku.
Čitava ova zbirka kao da je jedan spomenar sećanja, ljudi, mesta,
osećanja i čežnji prema zavičaju koji je daleko i ljudima koji su joj
bliski. Pored čežnje prema roditelju i čežnje prema rodnom kraju
centralno mesto u zbirci predstavlja čežnja prema dragom. Sve je to
obavijeno i snažno prožeto nekim velom sećanja pa i ne čudi što poneki
stihovi u celosti i glase ,,Sećaš li se” ili ,,Stižu me sećanja”. I,
koliko žali za prošlom i završenom ljubavi, toliko i poziva na novu
ljubav – pesnikinja ceo smisao postojanja vidi u ljubavi i voljenju.
Zato i poziva ,,Hajdemo negde večeras”, negde gde bi doživela nova
sećanja i nove momente, neka nova pamćenja u njenoj duši i srcu.
Hajdemo negde, ona poziva dragog, ili budućeg dragog, da – ,,Upisujemo
pečate postojanja”. Za Lepu Simić se postoji i biva samo ako se voli,
tačnije samo ako se biva voljen, ako je ljubav uzvraćena. Pesnikinja,
različitim vrstama ljubavi, voli sve ljude u njenom svetu. Zato piše
jednu pesmu majci, jednu za ćerku, jednu dragom, jednu najbližoj
drugarici. Te su pesme njene u formi pisma, i pesnikinja čak to i ne
krije – pesmama kao pismima ona poziva na večnost i zahvaljuje ljudima
koji joj znače. Nedostajanje nije samo fizičko, prostorno – ono se kroz
njene stihove otelotvoruje kao jaka emotivna, svakodnevna, duševna
komponenta.
1 2060 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.149.41.149
7877 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE SLUTIM – Radomir Todorović 2015-12-30 19:49:59
NE SLUTIM
Ne slutim
znam da zlo nikada spava
i kada na grobljima naraste trava.
Nije mi gavran na kuću pao
još juče mi je tudjin zemlju napao,
da je raskomada i podeli,
da se na mojoj zemlji tudjin naseli
da ničemo kao kukolj u tudjem žitu,
da nam pocrni i brašno u situ. Ne slutim
a noću se budim pre zore
dok đavo po meni ore,
da zaječim ko planina i more
na herojima prokrvari ordenje.
i cela zemlja moja sveta
pevala mnogaja ljeta
ranjena i branjena.
srpskim životima hranjena.
Ne slutim
zemlja moja od Kosova ravna
radjala je imena slavna,
Lazara i Milicu,
majku, crkvu svetu stolicu,
oca našeg Svetoga Savu
Patrijarha prvog i večnu slavu.
Zemlji mojoj dika i ponos
da ima takvu srpsku glavu.
Ne slutim
od zemlje mi je telo
krvavim znojem orošeno čelo,
voćnjaci kao nikad rodili
po selima momci kolo vodili.
Molim se slavi Svetom Jovanu i Bogu,
neka uvek ćuti barut u rogu.
Kada majka peva zemlji radjaju se deca
košulje krvave ne pere i ne jeca.
Ne slutim
svoje godine ne brojim
na svojoj zemlji radim i postojim,
da ponudim prijatelju soli i parče hleba
carstva srpskog večitog neba,
kolevku naše duše,
dok se carsva grade i ruše.
Sinove podižem, kroz njihove oči gledam
i zemlju srpsku tudjinu nedam.
©- Radomir Todorović
0 878 1 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 109.92.148.47
7878 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano He, he, he… – Branka Zeng 2015-12-30 19:55:15
He, he, he…
Majstor sam da zamutim,
pravu sliku da iskrivim.
Da okrenem naglavačke,
ama baš sve, do poslednje tačke. Ako ste mislili, eto rime u stihu njenom,
desilo se napokon da je sroči.
Neće biti, evo pišem,
a kad pišem, moram i da brišem.
Okreni, obrni, sve se slomi na meni,
opleti, raspleti, bolje šal ispleti.
Tako k’o mačka predem,
ali bolje baku da dovedem.
Smutno sad je vreme neko,
da razmutim to bih htela.
Suze samo smeh da rodi,
da napišem, stih na vodi?
© -Branka Zeng
0 766 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7879 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano TO JE NAŠA POSTOJBINA – Lepa Simić 2015-12-30 19:59:34
ТО ЈЕ НАША ПОСТОЈБИНА
Задихане ми груди
Прободене
Јединственим светилиштем
У Руговској клисури
Пећком патријаршијом
Кад ноћ црна
Падне
Месец стражари над светом Бистрицом
Брани љутом гаврану
Испод њене стрехе заноћити
Громогласно
Јече крици, православља…
Девојчице и дечака
Који су на путу Богородице Љевишке
Проходали
Њихове колевке разбацане.
И моја је… Да се не заборави
Освећење колача славског
Крштења и венчања видовданска
У цркви Светих апостола
Крај старих фресака
Окупаних мирисом тамњана.
То је наша постојбина
То су груди мајчице Србије.
© Лепа Симић
0 751 0 lepasimic 0 srpski 0 0 0 15 3 178.149.53.87 1-
7880 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NOVE – Ljubodrag Obradović – SREĆNA NOVA 2016. 2015-12-30 20:03:35
НОВЕ…
Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!
Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце! Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!
Звоне звона,
а чујемо звончиће
и прапорце!
И годинама
глумимо заморчиће,
а знамо све!
Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу…
За љубав,
која ће спасити свет!
Пијмо ноћас!
За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе…
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо…
За нове…
© Љубодраг Обрадовић
2 1139 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 30 6 178.149.206.73 1-
7881 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Onoga jutra – Miro Beribaka 2016-01-07 19:17:23
Onoga jutra kada sam pao
onoga hladnog januarskog jutra
kada sam bio posut pjegama mrtvaca
i smiren se prepustio…
čovjek zlatnih ruku i sa mindjuhom u uhu
… otvori mi oči… Onoga jutra kada sam poklekao
stigao sam da izgovorim –Zbogom moja draga G.-
a na njenom satu
… kazaljke su stale…
Moja braća su padali da mene podignu
padali su i dizali se da me otrgnu iz smiraja
iz kojeg povratka nema
stežući mi ruku
… nisu me dali…
Onoga jutra kada su mi zlatne ruke
otvorile oči
čitao sam imena neznanki i neznanaca
koji meni neznanome darovaše život
prateći svaku kap bratimio sam se sa njima
a ni imena im
… zapamtio nisam…
Onoga jutra kada sam pao
progledao sam,
saznao sam šta je besmisao…
i kako je topao sunčev zrak…
koliki je neba beskraj…
kako je vrela očeva nevješto skrivena suza,
da je i osmjeh materin brižan,
saznao sam koliko imam braće i sestara…
i da se nisam zalud podigao
iz otvorene zemlje
… ispod mene…
© Miro Beribaka
2 1129 0 miro.b 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.50.43 1-
7882 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Pesnička susretanja u pozorištu – Književne kritike Miloša R 2016-01-24 16:29:48
Коначно, дошли смо и до теме љубавне поезије. Шта треба да
садржи једна добра љубавна песма? Да ли довољно искуства, или
довољно оног осећаја, који је неповратан, али и непролазан, који
нас обузме тако јако, тако снажно, јаче него читање боемске, па
чак јаче него читање родољубиве, песме, која је сама по себи
значајна, која је нешто заиста тренутно вредно. Љубавне песме се
данас код нас пишу као по наруџбини. Ја те волим, Ти ме волиш, Мени,
Теби, Ћао, Здраво… Жене заузимају тачку феминистичку, не знам како
то успевају… Она пише поезију, носи Витона, и песничка је цела.
Дал’ то може, дал’ то бива, што би реко Марић, о чему се ту ради?
И, док оне, без којих не можемо, заузимају феминистичко полазиште,
феминистичко одредиште, феминистички угао, тај ,,женски принцип”,
што би рекла једна моја професорка са студија, мушкарци опет
заузимају другу страну, терају контру оне, терамо контру ми.
Терају оне, терамо ми, па где дотерамо! У сваком случају, и жене
и ми, грешимо, и, никако да, заиста, неку добру, љубавну песму
напишемо.
Нешто што би било ван времена. Ван погледа. Ван
заузимања става. Ван држања принципа. Држиш ме за Принципа. Држиш
ме за Гавру. Искрена песма. Милана Ракића. Показује да љубавна
песма, и љубавна поезија, да би била квалитетна, не сме да буде
строго љубавна, односно она у сваком случају јесте сто посто и
двеста посто љубавна, али није а приори љубавна, само љубавна.
Самим тиме, она постиже и отвара, шире хоризонте, шире видике,
друга тумачења, она је промена, еволуција, револуција, заокрет.
Што се не може очитавати у данашњим љубавним песмама. Дефинитивно
се не да видети. Гађење изазива оно ,,Не немој ми прићи” – она
њега воли али не немој ми прићи. Можда је, Мика Антић, успео, у
Плавом чуперку, засигурно успео, али опет, Плави чуперак, некако,
више, иде и тежи поезији за децу, поезији за децу и омладину. Али
ипак, тешко је написати праву љубавну песму. У ствари, можда и
није, сходно овом времену, које се топи. Али праву љубавну песму,
какве су се некад писале, у петраркистичком, и неком другом
смислу, или смислу и смеру искуствено идејне Искрене песме… Али
не, не волим те драга… А данас? Волим и твоје очи… и твој врат… и
косу, итд. Сви смо помало криви за то, Сви пишемо ТО, и сви који
то не пишемо. Или, који вређамо, женски принцип, у песмама,
исмејавајући, иронишући, као што оне вређају нас, односно мушки
принцип. У ствари, нити оне вређају нас нити ми вређамо њих, али
никако да се нађемо ту негде. А ни у песми, а често ни у животу.
Као што оне стоје на једном ћошку кафића а ми на на другом, тако и
њихова поезија стоји у ћошку, и наша поезија стоји у ћошку –
љубавне лирике.
0 722 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.149.50.43 1-
7883 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LITERALNO_LIKOVNI KONKURS – LJUBAV I VINO 2016. 2016-01-24 17:13:55
Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB u saradnji sa Ateljeom galerije MAKY iz Kruševca i Kulturnim centrom Kruševac raspisuje 8. medjunarodni poetski konkurs na temu:
Na konkursu mogu biti zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja u poeziji na srpskom jeziku. Pravo učeća imaju:
- učenici osnovnih škola,
- učenici srednjih škola,
- studenti i
- odrasli pesnici iz zemlje i inostranstva.
Pozivaju se svi zainteresovani da uzmu učešće u konkursu i pošalju svoje radove do četvrtka, 11 februara 2016. godine.Radovi se mogu predati isključivo elektronskom poštom na email: ljubav@poezija.rs
Nagradjeni radovi će biti objavljeni na portalu поезија.срб odnosno http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/index.php
. Pobednicima će biti uručene nagrade u knjigama na izvodjenju
umetničkog programa u čast LJUBAVI I VINA 13.02.2016. godine u 18:00
časova u Beloj sali KCK u Kruševcu.
Radovi
moraju da sadrže podatke o autoru (ime, prezime, broj telefona i mejla,
kao i podatke o školi ili fakultetu (odnosno razredu i godini studija).
0 918 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7884 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija knjige Dalibora Djokića *URLIK BOLA* u KC Brus 2016-01-25 10:03:40
“Добро
дошли” у Ђолетову “песму”, у предворје боемског раја. Добро дошли у
кафану за Ђолетов сто у углу, наздравите и попијте са пјесником чашу
пића у коју је мјесечина сишла. У овом отуђеном свијету једино још има
смисла са пјесником посједити и, онако, са мераком мушки и људски
попричати, можда нешто од мјесечевог сјаја и закачиш. Ко са пјесником
зору дочекао није, тај не зна шта су свитања. Попиј чашу рујног вина са
пјесником и побратимио си се са читавим човјечанством. У друштву са
“прејаком речју” ни васељена није предалеко, а звијезде су сишле да
украсе разговор. Вјеровали или не, и љубав тада изгледа сасвим могућа у
овој отуђеној пустоши. Ко у ово глуво вријеме још о љубави пјева и
Амору се клања, осим пјесника. Једино богатство који пјесник у
тестаменту потомцима оставља јесте -љубав. На овом глобалистичком
сметлишту све је подређено интересу, па је и срце постало сувишан
орган. Као без њега се не може, али мора се смирити и утишати. Душа је
бездушно одавно удављена, тако да је остала још само глава, али колико
ће дуго и она издржати без својих посестрима емоције и душе. Једино се
овом руглу, које нам се спрема, одупире несташно дијете коме кроз вене
тече нектар, а пјесником га зову, а к томе још и боемом.
Има
Далибор Ђокић оштро око и зна да се “осмех истопио, нестао у тами” и да
поред њега “суморна лица пролазе”. Која је то сила избрисала
најблиставији израз лица и зашто? Зато, “конобару, пријатељу стари”,
наточи још једну “да умрем тамо где умире љубав”, вриснуће Далибор
горштачки једро испод српског Олимпа који је некад на пасторалну идилу
личио, слично као велики Тин у пјесми “Ноћас ћу умријети од љепоте”. Те
пасторалне копаоничке душе у овом несојном времену сачувале су то
драгоцијено зрнце идиличног живота са осмјехом на лицу. Ведри горштаци
се не мире са суморним изразом лица јер су планински врхови ближи сунцу
и свјетлости, родном мјесту блиставог осмјеха. Иза тог осмјеха
наталожио се и слој туге, али га не квари. То је она племенита,
господска туга која додатно обликује лице пјесника и боема. Лице
развучено у осмјех, а очи искре тугом, какав диван контраст. Управо из
тог контраста никла је једна од најбољих пјесама у овој збирци и једна
од најљепших боемских пјесама са ових простора, елегија о пијанству,
болу и животу:
Већина Далиборових пјесама почиње глаголским облицима за прошло
вријеме: био сам … , била си … , био је … , имао сам … , прошло
је … , испио сам … , написао сам … , волео сам … , не без
разлога, јер нам се чини да су прошла времена била боља. Са
герентолошке тачке гледања тада смо били млађи и све нам је, некако,
било потаман, још смо имали времена да будемо млади и луди и да живимо
у дивним заблудама и површном знању. Што је вријеме више одмицало тај
дивни занос је све више копнио. Ево нас мудрих и искусних, пјевуши
Ђоле, али и незадовољних, пуни једа и јада. Још нико пролазност зауздао
није и отуд пјесникова туга. У дугим кафанским ноћима, које још
називамо и боемским, Далибор Ђокић Ђоле је уБрусу брусио своје елегије,
схвативши да од пролазности лијека нема.
Једна
од карактеристика Ђокићеве збирке пјесама “УРЛИК БОЛА” је
апострофичност, односно обраћање пријатељу, конобару, кафанском
човјеку, животу, љубави, дјевојци, што његовој поезији даје интимну
ноту. Тиме он подржава и подражава јесењинскопреверовску поетику
интимних разаоткривања. Враћање на, већ помало заборављени, интимни срс
лирског субјекта, не умањује умјетничке досеге ове занимљиве збирке.
Умјетничка понуда интимног живота је храбар чин, ријетки су они који се
усуђују да открију тајне велове надубље интиме. Специфичност Далиборове
интимистичке поезије свакако је тај пасторално копаонички ген
наслијеђен од предака горштака који су његовали директан говор и тиме
исказивали блискост у комуницирању. Такав однос блискости Ђоле
успоставља и са читаоцима. Ова збирка пјесама је, заправо, пријатељски
позив на чашу пића у коју је мјесечина сишла.
0 928 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7885 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ZAHVALNI POTOMCI JUNACIMA U ČAST – Galerija Vino Župe, Aleksandrovac 2016-01-31 11:15:05
Недељу 24. Јануара 2016. год. са почетком у 12 часова у Уметничкој
галерији „Вино Жупа“ у Александровцу на свечан начин отворена је
изложба слика под називом „Великани наше славне прошлости“. Изложбу је
организовао Општински одбор Савеза Удружења Потомака ратника Србије
1912.-1920. год у сарадњи са Ликовном секцијом Савеза „Михајло
Миловановић“ из Београда. Аутор изложбе је Љиљана Стевановић-Љис,
ликовна уметница из Београда. По речима Гвоздена Ђолића, председника
Општинског одбора Савеза потомака славних ратника из Благородне и
Винородне Жупе Александровачке и директора Уметничке галерије „Вино
Жупа“, у програму свечаног отварања, учествовали су драмски уметницииз
Трстеника : Момир Брадић, Душан-Ђуле Јовић и Милош Милошевић-Шика,
затим жупски песници : Виолета Лазаревић, Зорка Вучковић, Вук Џамић и
још неколико младих, будућих песника из основних школа. Сви они
говорили су стихове из поеме Милосава Буце Мирковића “ Небеске
шајкаче“. Лик мајора Драгутина Гавриловића и његово последње обраћање
браниоцима Београда, веродостојно је дочарао првак Трстеничког
позоришта , Душан-Ђуле Јовић. Легендарне песме : „Тамо далеко“,“Марш на
Дрину“,“Креће се лађа француска“… уз хармонику надахнуто је отпевао
Вуле Радмановац уметник из Крушевца. Пре отварања изложбе присутној
публици обратила се и ауторка Љиљана Стевановић,као и пуковник Љубомир
Љуба Марковић, председник Републичког Савеза потомака Славних ратника.
Говорио је веома надахнуто о значају славне Епопеје , о 100-тој
годишњици „Мојковачке“ битке и њеном значају у време повлачења наше
војске преко Албаније. Пуковник Марковић је том приликом уручио и
неколико признања у име републичког Савеза . Признања су добили : Милан
Шљивић, Живорад Бекрић, Гвозден Ђолић, А.Д.“Вино Жупа“, и постхумно
Милосав Буца Мирковић. Програм је осмислио и водио Гвозден М. Ђолић,
дир. Уметничке галерије „Вино Жупа“ , који се и овим путем захваљује
свим учесницима у програму обележавања значајних годишњица из наше
славне прошлости , као и свим потомцима славних ратника из Винородне
Жупе и наше драге Отаџбине Србије. ЧУВАЈМО УСПОМЕНУ И СЕЋАЊЕ НА
ВЕЛИКАНЕ НАШЕ СЛАВНЕ ПРОШЛОСТИ !
Гвозден Ђолић – председник Општинског одбора Савеза потомака славних
ратника из Благородне и Винородне Жупе Александровачке
0 798 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7886 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NE PITAJ – Svetlana Pollak 2016-02-09 14:26:40
NE PITAJ
Izdahni moje ime kroz zube kao dim od cigarete i
zamisli, samo zamisli kako ti glas putuje sa ivice
tvoga sveta i stiže do mene kroz dašak vetra,
tada baš sedeću ispod strehe, grickati nokte ili
uvijati papilotne a onda zamisli kako ti odgovor šaljem i
osmehe i kako moj glas zna gde je taj tvoj kraj sveta
ali me ne pitaj kako glas može da zna u kome
ćošku vasione sediš ako si na primer u Njujorku,
Teheranu ili u nekoj kineskoj palanci i zbog mene blediš;
I ne mogu da te razbude ni tebe ni tu zažarenu loptu od sećanja,
ili se pitaš da li su negde manja,
ako si na Marsu možda utehu pronašao i
pitaš se sa nekim naprednim stvorom kakav te to grozni maler snašao,
ne huli na plimu ni oseku časti i
ne vraćaj ni smrti ni životu ono što nismo mogli spasti….
izdahni moje ime u vetar pa i
ako se budeš potucao po hridima kao utvara neka
ne pitaj kako se nestaje pa nastaje ponovo,
krvari i leti u ovo novo vreme jer tako to
biva među maglom skrojenim olupinama….
i onda ne pričaj i ne pitaj ni o vlagama ni o misterijama,
izopačen našom ljubavlju kao nekim romanom….
nepopravljivog, mislila sam,
karaktera a bili smo samo Božija mera
za ljubav… zato ne pitaj kako će glas znati
da li si u Indijani ili u pećini u Panami ili na
nekom prijemu u Alabami ili
ako sediš u nekom ćošku u kafani u kraju i
pišeš ljubavno pismo nekoj dami,
koju bi slatko počupala za kosu,
ako si skliznuo na marginu života golu i bosu i
stota te razočarala sreća jer si preterao
goneći je kao june,
kad dašak vetra moje ime dune,…
zatalasa jasika,
žbunje zašapuće,
znas ono, klasika,
neko već čuće…
tad samo izdahni moje ime kao dim od cigarete i
zamisli kako ti glas putuje kroz planine
leta i zime ili neke tužne strune i
ne pitaj nikad kako uzdah izdah može da razume…
2 1229 0 pollakova 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.50.43 1-
7887 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA – Kruševac 2016-02-11 10:27:21
Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna, Udruženje pesnika Srbije –
PoezijaSRB u saradnji sa Ateljeom galerije MAKY iz Kruševca i Kulturnim
centrom Kruševac organizovao je 13.02.2016. godine u 18:00 sati u Beloj
sali KCK poetsko-muzički program pod nazivom:
LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA
Tom prilikom dodeljene su nagrade po konkursu raspisanom na temu LJUBAVI I VINA po kategorijama:
učenici osnovnih škola,
učenici srednjih škola,
studenti i
odrasli pesnici iz zemlje i inostranstva
Na konkursu je učestvovalo 66 pesnika sa preko 100 pesama koje su
pristigle iz Švedske, Austrije, Srbije, Republike Srpske, Makedonije,
Hrvatske, odnosno gradova: Stokholma, Beča, Beograda, Niša, Novog Sada,
Skoplja, Štipa, Strumice, Banja Luke, Bjeljine, Vršca, Smedereva,
Brusa, Soko Banje, Ćuprije, Paraćina, Velike Plane, Požarevca, Zadra,
Slavonskog Broda, Supetra na Braču i drugih gradova…
Program je vodila i uredila (zajedno sa Ljubom Obradovićem i Mićom
Živanovićem) Jelena Djordjević – organizator u KCK , a muzikom su
poetski program oplemenili: Vule Radmanovac, Mića Živanović, Jelena
Trifunović i Gradimir Karajović.
Dodeli nagrada od prvonagradjenih prisustvovali su Borisav Bora
Blagojević, pesnik iz Ćuprije i Ana Babić učenica Kruševačke gimnazije,
a od drugonagradjenih Suzana Ševo, student Filozovskog fakulteta
Beograd. Nagrade su obezbedili Kulturni centar Kruševac, Art klub SPS-a
Kruševac i Udruženje pesnika Srbije.
Поштовани песници,
Обавештавамо Вас о резултату конкурса који смо расписали поводом Дана
заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), на тему: ЉУБАВ И ВИНО –
ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА.
Истовремено Вас обавештавамо да ћемо
победнике прогласити и уручити им пригодне награде које се састоје од
диплома и књига 13.02.2016. године у 18:00 сати у Белој сали КЦК у
Крушевцу на поетско-музичком програму под називом ЉУБАВ И ВИНО.
Позивамо све добитнике да дођу да изговоре своју поезију и добију награде и Благодарнице. Напомињемо да нисмо у ситуацији да надокнадимо путне и друге трошкове које ћете имати у вези са Вашим доласком.
ХВАЛА СВИМА НА УЧЕШЋУ НА КОНКУРСУ!
у сарадњи са Атељеом галерије МАКИ из Крушевца
и Културним центром Крушевац
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
Крушевац, 12.02.2016. године
Записник о раду жирија конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА за категорије: Основне шкoлe, Средње шкoлe и Факултети
На састанку жирија у сатаву: Јелена Трифуновић – председник, проф.
српског језика и књижевности, Владица Радојевић, проф. српског језика и
књижевности ,члан и Саша Тодоровић – проф. српског језика и
књижевности, члан, донела је следеће одлуке:
Категорија: Основне шкoлe.
- 1. место Петар Лучић из Живинице, БИХ, (Прва освна школа Живинице)за песме ОПИЈАШ МЕ ПОГЛЕДОМ
- 2. место Нера Кадрић из Живинице, БИХ, (Прва освна школа Живинице) за песму СЛАТКО ПИЈАНСТВО ПРВЕ ЉУБАВИ
- 3.
место Лука Максимовић из Ниша, ОШ Цар Константин Ниш, за песму ПРOЛEЋЕ
НАС ЗОВЕ и Викторија Наумчева из Кавадарци, ОШ ТОДЕ ХАЏИ-ТЕФОВ за песму
ПРИКАЗНА
- 1. место Ана Бабић из Гимназије Крушевац за песму СТАРИ ЧОКОТ;
- 2. место Дуња Цекоћ Стеван Сремац, Ниш за песму СТРАНЧЕ;
- 3. не додељује се
- 1. место Марина Гочевска, Кочани, Македонија, Универзитет Гоце -Делчев
- 2. место Сузана Шево, Београд за песму ПЕСНИК, Филозовски факултет етнологија и
- антропологуја.
- 3. Место се не додељује…
Јелена Трифуновић – председник, проф. српског језика и књижевности,
Владица Радојевић – проф. српског језика и књижевности ,члан и
Саша Тодоровић – проф. српског језика и књижевности, члан,
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
Крушевац, 12.02.2016. године
Записник о раду жирија конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА за категорију одрасли
На састанку жирија у сатаву: Вељко Стамболија – председник, проф.
српског језика и књижевности, Мирослав Живановић – члан ; Светлана
Ђурђевић – члан, Латинка Ђорђевић – члан и Љубодраг Обрадовић – члан,
донела је следеће одлуке:
- 1. место Борисав Бора Благојевић из Ћуприје за песму УШЛА СИ ТИХО,
- 2.
место Елеонора Лутхандер из Сткхолма за песму ЉУБАВНИ КОКТЕЛ, Далибор
Ђокић УЗ ЧАШУ ЦРНОГ и Виoleти Тодевој Мијалковој из Штипа, македонија
за песму ЗА ЛУБОВ ЖЕДНА СУМ или ВИНО ДАЈТЕ МИ. - 3. место Милету Албијанићу за песму ВИНКА.
- Милован Петровић из Шведске за песму ЉУБАВ ИЛИ ВИНО
- Милан Миросављевић из Велике Плане за песму БОЖЈА ВОЉА
- Зорица Тијанић из Новог Београда за песму МИСЛИМА ТИ ТО СРЦУ ШТЕТИ
- Драгана Ђурковић Тошић за песму ЧАША НЕБЕСКА
- Слађана Обрадовић из Ниша за песму ПОЗИВ
- Слободан Боцо Бајић из Бања Луке за песму Немојте даље
- Весна Михајловић из Шанца, Крушевац за песму СВЕТИ ТРИФУН
- Цица Бацић из Крушевца за песму У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА
- Младенка Худи-ХЕДРА из Супетра са Брача за Песму ЉУБАВ И ВИНО
- Анити Јоксимовић из Лесковца за песму СМЕМ ЛИ?
• Вељко Стамболија – председник, проф. српског језика и књижевности,
• Мирослав Живановић, песник – члан,
• Светлана Ђурђевић, песник – члан,
• Латинка Ђорђевић, песник – члан и
• Љубодраг Обрадовић, песник – члан
Ljubav i Vino dopunjuju se fino! 0 955 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.149.50.43 1-
7888 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Promocija časopisa za poeziju PoezijaSRB broj 4. – 19.02.2016. Kruševa 2016-02-14 13:07:37
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са
Културним центром Крушевац промовисаће 19.02.2016. године у 18:00
часова у Дечјем центру – Пионирски парк свој Часопис за поезију –
ПоезијаСРБ број 4. На промоцији ће учествовати песници из Крушевца који
су писали у овом броју часописа и њихови гости из других градова.
Часопис за поезију – ПоезијаСРБ је посебан. Ми заувек у Ваша срца
уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију –
ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и
душу! Промоцију ће осмислити, музички уредити и водити: Светлана
Ђурђевић, Мића Живановић, Саша Милетић и Љубодраг Обрадовић. Дођите да
заједно уживамо у поезији.
У ЧАСОПИСУ ПИШУ И…
ПИЈЕТА
Сваки сусрет с мушкарцем је
Пијета
Мадона губи кога је родила
жена губи кога је волела
Сваки сусрет два бића
је Пијета*
у наручју свако љуља
одсутност
света
© Александра Лутхандер
Give me pain
Можда не могу ја без бола,
Можда ми је он неопходан,
Можда је истина сурова и гола,
Да сам без бола бескористан.
Можда мом срцу треба немир,
Можда другачије не функционише,
Можда му треба патње додир,
Да би могло истински да дише.
Можда не знам без ожиљака,
Можда се из њих душа храни,
Можда за ме није судбина лака,
Нити безбрижне ноћи и дани.
Није то спознаја нимало пријатна,
Али изгледа да све што вреди,
Настаје из тешких удараца и рана,
И када тескоба на души седи…
© Немања Рашета
и још…
САДРЖАЈ
-
- ПИЈЕТА – Александра Лутхандер, Шведска 8
- УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић 8
- ИЗАЗОВ – Светлана Ђурћевић 9
- НОСТАЛГИЈА – Мирослав Живановић 9
- ПРОЛАЗИМО – Љубодраг Обрадовић 10
- И ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ… – Љубодраг Обрадовић 10
- ПЕСМА ГОДИНЕ 12
- ПУТОВАТИ – Радмила Лазић, Београд 12
- ПИСАЊЕ ПОЕЗИЈЕ ЈЕ КАО ПИСАЊЕ ПО ВОДИ – Ж. Миленковић 13
- ВЕРУЈЕМ – Сава Илић 14
- СПАВАЈ – Драган Тодосијевић 14
- КОЛИКО ПУТА УМРЕТИ СЕ МОЖЕ – Јовић Драгојло 15
- *Они што погледом сазнаше – Раденко Настић 15
- НЕДОСАЊАН САН – Милован Петровић 15
- Елеонора Лутхандер, Шведска 16
- Милица Јефтимијевић Лилић, књижевница 17
- Најновија књига поезије др Зорице Арсић Мандарић, Ж. Миленковић 22
- ПОЕЗИЈА НАДАХНУТА ПРАВОСЛАВЉЕМ – Живомир Миленковић 24
- Јелена Протић Петронијевић, Крушевац 25
- Јована Марковић, Љубава 27
- Б. Благојевић – Једноставност и лакоћа стиха Јоване Марковић 27
- ПРЕДСТАВЉАМО ЧАСОПИСЕ КОЈИ ОБЈАВЉУЈУ ПОЕЗИЈУ 29
- БЛАГОРОДНО МОРАВИШТЕ 29
- Како је настала НАША ПЕСМА – Радивоје Миладиновић Пацко 30
- Борисав Благојевић, Ћуприја 31
- Матилда Јанковић, Ћуприја 32
- Слободан Д. Станковић, Ћуприја 32
- Милка Ижогин, Ћуприја 33
- Слободан Јовановић – Стубички, Ћуприја 34
- Снежана Перовић, Ваљево 36
- Сања Петровић, Нови Сад 38
- Весна Мијин, Сремска Каменица – Нови Сад 39
- Виолета В. Јовић, Ниш 41
- У животу је најважније бити слободан… (Ж. Миленковић) 41
- Живота Трифуновић, Кобиље 45
- Радован Стевановић, Макрешане 45
- Милован Петровић, Шведска 46
- Драгана Марковић, Крушевац 47
- Верица Преда, Вршац 47
- Богица Јевтић, Ст. Галлен – Швајцарска 48
- Ненад Димитријевић, Крушевац 49
- Латинка Ђорђевић, Крушевац 50
- Дуња Колар, Шид 52
- Видак Г. Петровић, Шид 52
- Јован Бошњаковић, Илинци 52
- Снежана Михајловић, Шид 53
- Дарко Колар, Шид 53
- Стефан Кнежевић, Крушевац 53
- Ђорђе Петковић, Параћин – ДУШАН МАТИЋ МАЛО ВИШЕ ИСКОСА 54
- Душан Матић – Поезија 66
- Драгољуб Дади Миладиновић 68
- О ДАДИЈУ – Владимир Тасић. 68
- Драгош Павић, Велико Градиште 70
- Градимир Карајовић, Крушевац 72
- Јелена Ковачевић, Бајина Башта 73
- Лепа Симић, Цирих – Швајцарска 74
- Милена Стаменковић Вукоје, Берн – Швајцарска 75
- О Миленином роману БЕЛИН ТРУГАО 75
- Милош Ристић, Крушевац 76
- У чаши Драинца 76
- Милош Ристић, књижевник – Живомир Миленковић 79
- Мирослав Стојадиновић, Макрешане 81
- Светозар Н. Поповић, Даниловград 82
- Зора Митровић, Крушевац 84
- Сандра Миладиновић, Мајдево – Крушевац 85
- Јелена Петронијевић, Јабланица 86
- Драган Матејић, Крушевац 86
- Саша Милетић, Крушевац 87
- Драгиша Павловић Расински, Крушевац 88
- Братислав Костадинов, Крушевац 89
- Дејан Ристић, Крушевац 90
- Живојин Манојловић, Крушевац 91
- Даница Гвозденовић, Крушевац 92
- Даница Рајковић, Крушевац 92
- Живомир Миленковић, Крушевац 93
- Софија Соња Перовић, Никшић 94
- Драгојло Јовић, Крушевац 94
- МАЛИ ЗАВИЧАЈНИ ЗАПИС О ДАЛИБОРУ ЋОКИЋУ – Љ. Ђидић 95
- УРЛИК БОЛА за кафанским столом занеми – Љ. Обрадовић 95
- Далибор Ђокић, Брус 96
- Вељко Стамболија, Крушевац 97
- Љубиша Ђидић: ”Моравска тројеручица” -В. Стамболија 97
- Анђелко Анушић: ”Епитаф за незнане” – В. Стамболија 98
- Немања Рашета 101
- Горан Минић, Брус 102
- Зоран Јовановић, Лесковац 103
- Савремени гуслар или Епска ширина свакодневности, М.Ристић 104
- МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2015 – Бела Вода, Љ. Обрадовић 106
- УЗ или НИЗ МОРАВУ? – Љубодраг Обрадовић 109
0 885 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 25 5 178.149.206.73
7889 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PUTUJEM – Eleonora Luthnder 2016-03-16 21:29:58
PUTUJEM
Amadeusu
Putujem da vidim
srećnu
sebe
na slici
u gradu
koga sam kupila
sedmicu dana
U hotelu
sa malo zvezdica
ja sam ona najveća
na recepciji
mi se klanjaju
Pomilujem namešten krevet
kao da sam mu prva
i poslednja U bagažu nosim
svoj srpski jezik
isplažen
Putujem
jer mi je pustinja
rekla: “Volim te”
a Lorens od Arabije
dao tajni znak
Kao lutajuća kamila
prelazim puteve
Naročito noću –
oni ne znaju
kada ću da ih
pređem…
Putujem
i nosim
svoju zabranjenu ljubav
kao kozje minđuše
Lepa je ali se ne odvaja
od mene
i đed bi se radovao
ne mora više
puškom
me da čuva
Putujem
da budem ponovo
đevojka
nevina i isprošena
i da se za mene
nudi
karavan kamila
i šaka dukata
Putujem
© Eleonora Luthander
21. febraura 2016.
u Stokholmu
0 853 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 109.111.253.10
7890 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MEDJE – Svetlana Biorac Matić 2016-03-16 21:41:46
Још деди нокти не помомодреше
а стриц и отац
кућу поделише,
међе омеђише,
ударише колце и плотове…
Стрина и мајка
пребројаше све кашике
шерпе и лонце
распараше ткане ћилиме,
преломише и колач славски
на равне части…
Посвађаше се
око старог дуда
под којом смо некад
крунили звезде
ушушкани у у топло повесмо
кукурузне свиле
и пили ширу
што се цедила
из тек смуљаног грожђа… Писну гугутка у гнезду
кад прва псовка паде.
Зајаука икона,
залајаше сеоски пси…
Развезаних марама
жене стадоше
пребирати по клетвама.
После смо
окретали главу једни од других
тражили рођене
у нерођенима,
мимоилазили се ћутке
и миловали кришом погледима.
Однесоше године
свадбовања и рађања,
занемели
више се нисмо ни сећали
црног дуда међаша,
ал ћутњу нисмо успели
расточити.
Кад се низ друм
разлеже јаук
и барјак црни у небо узлете
затекох оца како нариче
и тражи ону половину срца
заплетену у међама.
А оне зарасле у корове
куће испрзниле
па
чекају да се вратимо
са све четири стране
на које се у ћутњи
разиђосмо.
Један до другог
под старом липом на гробљу
стриц и отац
поравнали међе.
© Светлана Биорац Матић
0 936 1 Larra 0 srpski 0 0 0 45 9 178.149.53.87
7891 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Zagonetka oproštaja – Svetlana Pollak 2016-03-16 21:48:41
Zagonetka oproštaja
Postoji li neko ko se nerođen rodio, sakriven pod palom mesečinom,
neljubljen u kolevci sam sebe ljuljao da zaspi u naliven od čemera san
i dečijim snom oprostio…
Postoji li neko kome su otac i mati
od smetova pali, zameteni ostali, sapleli se ili ko zna zašto odustali,
pa se taj neko morao sam svemirom pokrivati i dobro sakrivati od pajaca
i klovnova tužnih čiju će tugu rasti, baš onih koji su već bili vezani
i za bambus srasli i na kraju oprostio… Postoji li neko koga je
ljubav smrvila kad se ponadao i kako mu je nada postala najtužnija i
usamljena balada nerođenog koji je nevoljeni postao ali nije pobeg’o
nego je ostao da bi oprostio…
Postoji li bolest za koju nema
leka, postoji li neko ko smrt dočeka otvorenih očiju a da ga leče
lelekom orgulje iz pakla, neko koga je svaka strahota dotakla a on se
iz belog i snenog pokrova digao i oprostio…
Ako postoji neko
takav, da li bi ikad pomislio da postoji nešto što bi ti smislio, a on
ne bi znao i da ti se baš takav ne bi nasmejao kao razmaženom detetu i
onda možda… oprostio?
© Svetlana Pollak
0 812 1 Pollakova 0 srpski 0 0 0 10 2 91.194.83.43
7892 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MILOSRDNI ANDJEO 2016-03-24 00:05:00
МИЛОСРДНИ АНЂЕО
Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре седамнаест лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.
“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете. “Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.
Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.
Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.
А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.
А Српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода, не отми ичије.
И Март ће да прође, ал памћење несме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал нам душа оста,
Да се са злом бори , да дочека госта.
А времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.
© Драгојло Јовић
0 1430 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 180 36 178.149.204.233 1-
7893 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Svi imamo svoje snove, a znamo da ih imaju i drugi… 2016-03-24 10:07:53
КОЛИКО МУКА
Колико мука још да издржимо.
Колико суза мајке да пролију.
Облаци свест би да покрију,
а за слободу ми се боримо. Сви имамо своје снове
и знамо да их имају и други.
Слобода сад свако биће зове,
за слободом данас свако жуди.
Колико ветра још да продува,
колико олуја да протутњи.
Србија се од данас разумом чува.
И поносом уместо црних слутњи.
© Љубодраг Обрадовић
0 711 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.149.53.87
7894 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano JONSKA GROBNICA – Dragojlo Jović 2016-04-18 20:29:04
ЈОНСКА ГРОБНИЦА
Ти гробнице Јонска плава,
Ту где спава много Српских глава,
Што у патњи великога рата,
Ту на Виду оста брат до брата.
Брат до брата у гробници плавој,
Снове своје остварио није,
Да још једном у јуришу славе,
Српској кући, врате своје главе. Кад би море могло да нам каже,
После каквих мука, тонуше јунаци,
Кад су снове своје, живим остављали,
Да деци се својој и кућама врате.
Ходам сада по острву Виду,
Међ сенама Српских родољуба,
Шапућу ми тихо, захвалност не крију,
Што на Виду Српске заставе се вију.
Грчка мајко, на свему ти хвала,
Српским јунацима што си смирај дала,
Да у дубинама , твога плавог мора,
Сањају слободу, огњишта и гора.
Слободу Србије вратили су други,
Стричеви и браћа што осташе живи,
А браћи се мртвој у Јонскоме мору,
Свет праведних и слободних диви.
Гробови су Српски расути по свету,
Некима се поклоне још птице у лету,
Што у јесен сваку према југу крену,
Па гробницу Јонску у почаст облете,
Поздрав јунацима шаље Српско дете.
© Јовић Драгојло
0 917 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 60 12 178.149.52.124
7895 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OČIGLEDNO 2016-04-23 14:15:45
OČIGLEDNO
Očigledno da nemam pametnija posla!
pišem pesme mira i ljubavi i neke priče,
Ne razumete šta hoću to sada od sebe
ili možda znate, samo se pravim naivan.
Nekada su bile dobre godine a sad ?
Kao u srećna vremena kada sam voleo. Pola mog života je u tebi, a druga polovina,
generacija kada smo bili mladi i lepi i ludi,
.Ah zivote kako prolazis brzo, najbolje godine
za zivot 1970 do 1988 godine, za svaku priču!
tada život nikog nije zaobišao, koliko emocija,
može da stane u pesmu i u to prošlo vreme.
Uhvatilo me ludilo i neka slatka nostalgija,
počeću i ja, Jugoslavijo, zemljo moja mila,
kako su se cure okretale zamnom, malo sutra,
ma foliram se iz očiju su mi krale, šta su htele.
I ja sam urlao, Srbija Srbima, Hrvatska Hrvatima,
u školi prepisivao i bežao sa dosadnih časova.
Za koga navijam pitaju me samo deca, ne znam,
nije mi cilj provokacija ne navijam za Zvezdu,
ne navijam ni za Partizan, za neki pravi tim,
ja sam živi dokaz da sport nije sve što se voli,
ja vidim neko dete… puno alkohola i droge,
leci se, ima neku terapiju, bez dijagnoze.
Neko dete je selo za kompjuter, a lopta ?
Igra Fifu i fudbal, košarku sa džojstikom,
tatu vidi za praznike ili za 18 rodjendan,
da se otvori, možda ako je pri nekoj lovi,
ako nije ostao bez posla i u bedaku je.
u vreme elite djubretara i srpske mafije.
U restoranu. Konobar! a gde su vam vrata,
ja bih da platim i da izadjem ako može,
ja sam čovek koji puno pije i sluša džez,
a što nisam više mali, poraslo je dete,
a bio sam tako ružno i dosadno derišete,
na slikama uvek u pozadini, zbog ušiju.
Ja još mogu natrag, napred nikako, padam,
naježim se kao da tek dolazi jesen i zima,
raspadam se kao Jugoslavija, još nepriznat,
neko će me već ubiti, ustaše, četnici ili balije.
jer navijam za ljubav, njima u inat. Srpski ?
Znate volim vas i pesme koje bude sećanja.
Moj prijatelj ima dobru rakiju i lepu ženu,
kaže da mu ljubav nije presušila, još traje,
kaže ima jednu malu iz Niša, laže, udala se.
Kaže za ljubav kilometri nisu neki problem,
da nije ba iz Sarajeva, već lik bre iz Beograda.
Morao je da naglasi da se bolje razumemo.
Ima nas svakavih na svetu i u zemlji Srbiji,
a za druge države me briga, njihova bagra,
meni su oči opet crvene od suza ne od košave,
meni su na glavu i bombe bacali, jebem im,
al neću, neću da pišem himnu budalama i
pišam ko planinar i biciklista, humanista.
Jadnike ne piše više niko, ni rat i mir,
zašto više nema tako dobre muzike? Ili ima?
Dobar savet brate, uzmi pivo i ne razmisljaj…
Ja se tako osećam, bolje da brzo završim,
oči su mi već crvene od dima ili od košave,
mene sad sve deli do vas i granice i ratovi.
Radomir Todorović
0 718 0 radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.127 1-
7896 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VERUJEM U JUČE – Zoran Jovanović Hristov 2016-04-23 14:20:04
Верујем у јуче
Mој град, знате,
има железничку станицу.
То је место где све стиже на време.
Осим возова!
Што је, чак, и добра ствар
јер, можда тако ухватимо последњи,
ако, уопште, наиђе.
Хтео сам, данас,
да купим карту за боље сутра. Дођите, јуче,
рече ми љубазна благајница.
Данас су, код нас, избори
па ће то, ваше, сутра да закасни
као што, по устаљеном реду вожње,
касни и брзи из Солуна за Љубљану.
По возном реду
са наше станице
данас крећу обећања
за њима путују лажне наде
а испраћају их
аплаузи одушевљења.
За пар година овде ће стићи
воз изневерених очекивања
кога ће дочекати
одушевљене гомиле празних душа
програмски убеђене да баш то
што долази треба да сачекају
и бурно поздраве.
Уколико вам одговара
неки од полазака,
резервишите место на време.
Сви би да ускоче у неки
од понуђених вагона
а ту су, примећујете, и избеглице.
Кажу да, од демократије
беже у крило демократији.
Захвалио сам се на љубазности
и кренуо у јуче звиждећи
Oh, I believe in yesterday
Битлсе, ипак, нико не може да замени.
© Зоран Христов
0 954 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 212.200.65.127
7897 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Prvomajski uranak na Bagdali 2016 2016-05-01 10:04:03
организацији ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ и КЦК. За ову
прилику Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни
културно-уметнички програм, који је водила Јелена Ђорђевић, а за
реализацију је био задужен Марко Вишњић. У програму су учествовали и
песници – чланови удружења песника Србије – Поезија СРБ: Љубодраг Обрадовић, мр Спасоје Ж. Миловановић и Мића Живановић, као и крушевачки
песници: Небојша Лапчевић и Владица Радојевић. Запажен наступ
имала је и женска вокална група Арт клуба СПС-а која је отпевала
познату баладу Рачунајте на нас. На самом почетку присутне грађане,
који су ове године у великом броју испунили Багдалски плато око
СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ
СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ – Миленко Михајловић. Првомојском уранку
присуствовали су бројни радници и грађани … Чланови Градског одбора СПС-а Крушевац су и ове године, организовано са заставама дошли на традиционални *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* уранак и тако подржали 1 мај – међународни празник рада. На уранку су били и чланови СНС-а Крушевац.
Чланови СПС-а на првомајском уранку
Јелена Ђорђевић
Миленко Михајловић
Љубодраг Обрадовић
ОРИ…
Ори,
развигори,
коло,
лоло!
Живот је један,
безизгледан,
ал поведи,
на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели. Све су ливаде пусте,
све су њиве парлози,
за орача рај,
за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло, коло!
У коло се занос хвата,
данас те мало ко схвата,
данас те ломе
данас си прут,
сам и крт.
Шибају те ветрови
и беспућа,
а био си у снопу прућа!
Ори,
ожежи
и зарежи,
нек душману
кожа се најежи,
док у страху бежи,
од пркоса сељака,
који свој спас
у сејању налази…
Ори,
нек загрми
твој глас!
Задњи куца час,
да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.
Ори,
лоло
и поведи
девојку на орање
и у коло!
© Љубодраг Обрадовић
Спасоје Ж. Миловановић
СА МНОМ СЕ НЕ ПРИЧА ТАКО
може се рећи било шта
и кад то нема смисла
барем не за мене
али са мном се не прича тако
ја сам плодан мушкарац
евнух
животиња
како се хоће
и чиним све
и било шта
али са мном се не прича тако
слабашне истине
просте истине
туга за једне
лудост за друге
ко још очекује вечност
у сред борбе прса у прса
на нож
на зуб
али са мном се не прича тако
заиста
заиста ти кажем
ово је јутро као ти
женски крикови и брашњаве речи
дечији гласови у збору
шта си
шта си то од себе учинио
и коначно разумем јова
али са мном се не прича тако
и ово што ти стављам у уста
није ни нафора
ни вино
ни мобилни телефон
ово ја плодим твоје речи
или ме свемоћно прождри
али са мном се не прича тако
© Спасоје Ж. Миловановић
Небојша Лапчевић
ДОЛАЗАК ХРИСТА У МЕНХЕТН
Нико више неће доћи
у Америку као Коломбо,
с пртљагом
препуним поклона и жеља,
помисли велеградска врана,
чучећи на билборду
с десет божјих заповести,
начињеном у част
уласка Христа у Менхетн.
У огледалу од кварцних честица
небодери сјаје
ка Новом Небу,
вечни космички шум
нечујно продире у град,
враћајући
темељ темељу,
као прах праху…
Нико више неће доћи
као изненадни Гост
чија је оштра реч као мач,
рече велеградска врана
и нестаде у ватромету…
© Небојша Лапчевић
Владица Радојевић
Мића Живановић
РАЗВИГОРАЦ
Прошетао развигорац
од мораве до пањака
од врбака до врбака
па кроз село
од сокака до сокака
Да развије шевтелије
развигори да процвета
да месецу пут покаже
и да звезде намигуше
младеницима оклевета
По седој ми бради вршља
тражи претке броји лета
сам се служи и не пита
чини му се да све види
А ја, ћутим, не говорим
нит говорим нит роморим
несмем уста да отворим
Чини ми се заплакаћу
Северец се уселио
усред груди па ми прети
неда душу да огрејем
ко да ми се живот свети
Кад помисилим на године
и кад поченм да их бројим
чини ми се да не дишем
као да и не постојим
Кад је било кад је прошло
шта сам био а шта сада
развигорцу добро дошло
прави шалу са од мог јада
Помало ми све то смета
и ако смо стари знанци
далеко смо ко два света
Он одлази па се враћа
да развије шевтелије
развигори да процвета
свуд завири не залута
Моја стаза све је краћа
скоро сам на крају пута.
© Мића Живановић
Женски хор Арт клуба СПС-а
Владимир Тасић – председник ГО СПС-а Крушевац (десно)
ВАСКРС
Како је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан.
Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане!
Како сам мали,
а увек желим нешто веће.
И стално ми нешто фали,
а око мене… пролеће.
Устај већ из пепела жеља,
пронађи тај спас у себи!
Васкрс је празник весеља,
нада никад не бледи!
© Љубодраг Обрадовић
0 1106 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7898 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DRVO ŽIVOTA – Promocija knjige Dragoljuba Miladinovića Dadija 2016-05-20 16:42:52
Приређевач књиге је Владимир М. Тасић, а издавач Арт клуб СПС-а
Крушевац у сарадњи са Историјским архивом из Крушевца и Удружењем
песника Србије – ПоезијаСРБ. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је
подржало ово издање и на неки начин га и најавило у свом часопису за
поезију ПоезијаСРБ број 4. Промоција ове књиге одржаће се у Суботу 21
маја 2016. године у Галерији Милића од Мачве у 20:00 сати.
ДРВО ЖИВОТА
У воду је пустила корене
па шикља ка зову звезда
под кором му све више мене
и моје крви топла најезда
упорно пузим уз стабло глатко
повратка нема ни кад се склизне
знам ко роса живећу кратко
кад ме при врху сунце лизне
шире се руке у гране чворне
да гром укоте и светлост пију
после од моје коже уморне
топлу кошуљу сунцу да шију
остаће тамо на врху да звоне
из срца ми два злаћана нара
својим ће језгром досећи еоне
и вечну тајну свемирског жара
© Драгољуб Дади Миладиновић
Имао сам задовољаство да познајем Драгољуба Дадија Миладиновића од
најранијег детињства. Растао сам и стасавао уз његову браћу и сестре у
једној од најстаријих крушевачких уклица Пећкој (Глигорија Дикића). Био
је старији од нас, са много изражених талената, према музици, песми,
писању стихова. На неки начин, узор генерације многобројне деце Пећке
улице. Његова многобројна породица била је такође расадник изразитих
музичких талената. Отац Милен, познати крушевачки хармоникаш, сестре
Златица и Снежа, најталентованије младе интерпретаторке музике, брат
Зоран, кошаркаш, певач – победник фестивала младих певача на
најпознатијем фестивалу младих у СФРЈ у Суботици, песник. У тако
талентованој породици Дади се определио само за један вид уметничког
стваралаштва-писање стихова.
БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ
Миладиновић Дади, рођен је 30.08.1943. године у селу Гари код Крушевца.
Учитељску школу завршио је у Крушевцу, а као учитељ радио је у Босни
(Гламоч и Кравица) шест Година. Живео је и радио у Крушевцу као навинар
НИРИО “Победа” и РТК. Стихове је објављивао у бројним чаСОПИсима и
ЛИСТОвима. Објавио је и две збирке песама: “Светковина светлости”
(Синтеза, Крушевац, 1969) и “Небеска шкриња” (Багдала, Крушевац, 1976).
Био је члан удружења новинара Југославије. На међународном фестивалу
хумора и сатире “Златна кацига” 2002. ГОдине добио је специјалну
плакету “Раде Брка”. Иза себе је оставио бројне репортаже и необјављене
стихове. Упокојио се у Господу 27. јануара 2006. године. Живео је и
стварао у Крушевцу у породичном домаћинству са супрогом и двоје деце
која су данас професори верске наставе у школама, а син Иван се бави
уметношћу – музиком.
0 975 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.149.53.87
7899 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NIJE BILO TAKO DAVNO – Života Trifunović 2016-05-29 11:37:32
НИЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО
Није било тако давно,
прошло је тек пар деценија.
Иста је то она земља, дом…
И исто сунце са неба сија.
Шта се то изменило,
на први поглед се види.
Чак и домаћин у гробу што је
својих потомака се стиди.
Капија се распала, стубови криви,
од плота скоро ништа нема.
Крушке, јабуке и шљиве поломљене,
а на трошном оџаку сова дрема. Прозори без стакла, разваљени,
из свог оквира испала врата.
Коров и шибље штрче из темеља,
бујан бршљан на зидове се хвата.
По дворишту где се деца играла,
оструга укрстила своје ластаре.
Бунар прекрила густа маховина,
а кров пао са штале старе.
Пукотина раздвојила степениште,
дуго ту нико згазио није.
Сада је то сигурно склониште
за мраве, гуштере, змије…
Гомила трулог грања стоји
тамо где је дврљаник био.
Испод стрехе виси зарђала коса,
давно је ту домаћин окачио.
И свуда где се поглед баци,
јадно је, тужно и жалосно.
Млади су давно напустили огњиште
а за повратак сада је већ касно…
© Живота Трифуновић
0 912 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 10 2 178.149.52.124
7900 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SA LIPOM SU NESTALI BOEMI – Dragojlo Jović 2016-05-29 11:41:20
Хеј крчмару стари, ајд донеси пића,
Па се сети прошлих дана и ових младића,
Којима си некад у рана сванућа,
Причао на уво где је коме кућа.
Тридесет је лета, прошло као дан,
Лагано нас гледаш, питаш се и сам,
Зашто нам од бора изгужвана лица,
Кад то време уби, младост ноћних птица.
Живот нас је однео на све стране света,
Видели се нисмо много, много лета,
Ал смо сетно веровали да нас липа стара чека,
Бар само још једном, са мирисом њеног цвета. Сада више липе нема, а ни њеног дивног лада,
Све је нешто измешано, липе секу зарад зграда,
А не знају да је с липом, нестала и душа наша,
Где чекасмо зоре ране, све уз звуке тамбураша.
Ајд још ноћас друже стари, цимни струну на гитари,
Да певамо песму нашу о другару тамбурашу,
Налиј чаше другарима, што их сутра бити неће,
Јер у овом новом веку, за боеме нема среће.
Сад се друге песме чују, девојчурци подврискују,
Блуд се шири на све стране, пију се гуаране,
Европејске песме пишу, хоће душу да избришу,
А времена добра стара, у другом су веку стала.
Ајд у здравље моји стари, попијте још коју чашу,
Јер већ сутра неки други, испијаће за душу нашу.
Друга пића троваће им, младалачки ум и вене,
А тек нека песма стара, сетиће их на боеме.
© Драгојло Јовић
Песма посвећена боемима кафане ЛИПОВ ЛАД.
0 1618 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 220 44 178.149.207.166
7901 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ORIKEBANA – Eleonora Luthander 2016-06-03 18:21:47
ORIKEBANA
Muzika vetra
note od luft balona
na horizontu
© Eleonora Luthander
Dragi Ljubo,
Danas, 30.05.2016. godine, ceo dan, moj haiku
Muzika vetra
note od luft balona
na horizontu
ali
na na engleskom, predstavlja Švedsku u elektronskoj Svetskoj haiku
antoogiji. Šaljem ti ovaj tekst dole i tri slike za objavljivanje na
sajtu, ako ti se dopadne. Takođe može i za sledeći časopis. Pratim sve
šta se radi, i svaki put poželim da sam sa vama…Ponosna sam što se,
kao rođena Kruševljanka i jedina među Šveđanima. nalazim rame uz rame
sa Nobelovcem i velikim haiđinom Tomasom Transtromerom u Svetskoj
haiku antologiji.
Iskreno tvoja, Eleonora
***************
MY HAIKU MAY DAY, ORIKEBANA, MOJE TRI JAPANSKE LJUBAVI
Danas, 30.05.2016. je moj haiku – dan na svetu!
Muzika vetra
note od luft balona
na horizontu
Eleonora Luthander
Odabran je i elektronski objavljen ovaj haiku na engleskom jeziku na naslovnoj strani Haiku fondacije,
kao jedan delić Svetske haiku antologije. Mesec maj 2016. posvećen
je švedskom haikuu. Bilo bi mi draže da me je haiđin i selektor, Dragan
J. Ristić prošle godine, (kada je bio red na Srbiju) uvrstio i srpski
haiku. (On i dalje redovno traži moje haikue za “Haiku novine” čiji je urednik.) Bilo
bi lepše da sam mogla da predstavljam obe zemlje, kao srpsko-švedska
pesnikinja koju je, kao takvu, priznala i Wkipedija.
https://en.wikipedia.org/wiki/Eleonora_Luthander
Nema puno kvalitetnih i priznatih pesnika
koji su de facto, podjednako, a nedramatično aktivni u dve (i više
zemalja), na radost i dobrobit dva naroda. Ali, šta je tu je. Treba
biti zadovoljan, ma koliko bolno bilo, što sam
dovoljno dobra da predstavljam Švedsku na meni stranim jezicima,
(švedskom i engleskom) ali ne i Srbiju – na svom maternjem jeziku, na
kome sam zavrsila i osnovnu školu i gimnaziju i fakultet, sve u
Beogradu. Ali, “Sve će to narod pozlatiti...Pa da, ja sam još 2007., godine dobila Zlatnu značku kulturno – prosvetne zajednice Srbije…
Ponosna
sam što se, kao rođena Kruševljanka i jedina među Šveđanima. nalazim
rame uz rame sa Nobelovcem i velikim haiđinom Tomasom
Transtromerom u Svetskoj haiku antologiji.
http://www.thehaikufoundation.org/omeka/files/original/426888f1697e76a47c3b69e0d0e6e946.pdf
Izbor
32 haiđina iz cele Švedske, po dva haikua, na švedskom i engleskom
jeziku napravio je uvaženi švedski diplomata i vrsni haiđjin, Kaj
Falkman.
Melody of wind
written with hot air balloons
on the horizon
He is riding on
his electronic donkey
through cyber cosmos
Vindens melodi
skriven med luftballonger
på horisonten
Han rider på sin
opersonliga åsna
i cyberrymden
Kaj
Falkman je ovaj moj haiku o luft balonima uvrstio 2012. godine u svoju
knjigu “Överraskningens poesi” (” Poezija iznenađenja”), na švedskom
jeziku, na strani 162., uz komentar, da je to ”jedan elegantan opis
pokretnih nota.” Ta knjiga u Švedskoj služi kao priručnik – kako
doživeti haiku.
Oba izabrana haikua su se već našla u knjizi “Haiku za Amiku”, na srpskom jeziku, koju je objavio haiđin Dušan Đurišić i Udruženje crnogorskih haiđina, posvećenoj sajtu književnika Milivoja Anđelkovića, www.amika.rs.
Muzika vetra
note od luft balona
na horizontu
i
On jaše na svom
elektronskom magarcu
kroz sajber kosmos
U
pripemi je moja nova knjiga, “ORIKEBANA”, slikovnica, 33 haikua za
Sanđusangendo na švedskom jeziku, kod švedskog izdavača
“Ord&visor”, koji je do sada objavio šest mojih zbirki poezije,
počevši od 1998. godine, sa zbirkom “Vägen till Gdinj”, (“Put u Gdinj”)
objavljenoj prvi put na Hvaru (Splitu) 1994. godine, a zatim u
Beogradu, 2005, kao deo knjige “Hvarska prigovaranja”. Zanimljivo je i
to da su se, u zbirci poezije “Diktoram” (“Ord&visor”) iz 2007.
godine, kao poseban “haiku začin”, našla i ova dva haikua na švedskom, a knjiga je pronašla svoj put sve do Nobelove biblioteke u Stokholmu.
ORIKEBANA
je moja kovanica od pojmova ORIGAMI i IKEBANA, koja predstavlja
simbiozu cveca od papira sa prirodnim cvećem. Uz to idu i prigodni
haiku stihovi…Moje tri japanske ljubavi … Evo i nekoiko slika
ORIKEBANE, da odaberete, “uberete” po koji cvet za vašu internet baštu…
Eleonora Luthander
0 1003 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 109.92.148.103
7902 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U pripremi za štampu su brojevi 5. i 6. časopisa PoezijaSRB 2016-06-23 12:01:10
Нит која их повезује је завичајна поезија, наиме, у броју 5 биће
објављена поезија 100 песника из Крушевца, а у броју 6 поезија 100
песника из Србије и расејања који пишу на српском. Нећемо бити
престроги да задата тема буде искључиво поезија о завичају, али важно
је да то буде песма која се самом аутору посебно допада и да на прави
начин репрезентује његово стваралаштво. Часопис за поезију ПоезијаСРБ
издаје Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а очекујемо да
ће ДВОБРОЈ часописа број 5 и 6 изаћи до 17.09.2016. године, рођендана
нашег удружења.
песник ће у часопису на располагању имати једну страну А4 формата за
своју поезију, своју краћу биографију и једну своју фотографију. Све
биографије песника из Србије и расејања биће објављене на посебној
страни нашег портала. Електронску верзију Часописа за поезију –
ПоезијаСРБ у пдф-у можете бесплатно преузети на линку ПоезијаСРБ
ПОШИЉИТЕ СВОЈУ ПОЕЗИЈУ! 0 1075 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 20 4 178.149.98.25
7903 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Smem li? – Sanja Petrović 2016-08-08 11:26:43
Smem li?
Svaki dan
froncla sećanja
šćućurena u cipeli
zažulji me. Mašta
kao kist u ruci prošlosti
brzinom svetlosti
oslikava budućnost.
Pusta ulica
deli mala dvorišta
žuta od lišća.
Uznemirili su je.
Nevešto doziva maglu
da skrije par
koji svojim šapatima i poljubcima
narušava tišinu.
Prija mi Vaš miris
i topli dah.
Imam želju da Vam obojim
i ovaj i naredni dan i…
Smem li?
© – Sanja Petrović 1 1199 1 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7904 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano OSIM TEBE – Svetlana Pollak 2016-08-08 11:31:14
OSIM TEBE
Zapekla sam, prodana rodjaka klonuloj vrbi, zavesa pala, treba mi mač
da mi probode seme uspomene koja me nipodoštava nedostojnu svega….
osim tebe…
Ne mogu se zgaziti kao buba, moram se u vrču magije ciganske udaviti,
zar sam se bas ja morala oglasiti kao truba da je ljubav zamka, klimav
mostic preko trnovitog jarka, Prevara si živa, reće meni, ne znam ćemu,
niti zašto, i za sve si kriva, da’l si imo pravo ili si samo mašt’o?
Sebi možda prašto?
Ostala sam tamo u tom danu jada, pa se
nadam da mu leđa vidim kada me se setis, pa se onda setim da ne znas da
letis…..ne znaš da se svetis,
Ni da cutis, ni da pretis, niti da odes, niti me probodes…
I zivot koji ti nije isao bas bog zna kako,i živu ženu koju nisi hteo
jer voli, vristi, smeje se i place, hteo si umirace da robuju i umiru
sa tobom….
Ćuti sada dok iznad nas repatice lete, duša mi je
jadna, oči mrtve prete da ozive, plaćam, sanjam da te se ne sete, da mi
se ne svete dok plažama se ganjam, i čekam da mi makar jedna u narucje
padne pa poželim želju nedostojnu svega…osim tebe….
© Svetlana Pollak
1 1339 1 Pollakova 0 srpski 0 0 0 10 2 212.203.58.101
7905 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Bila si – Miro Beribaka 2016-08-08 11:34:53
Bila si…
Ti bila si moje izvorište svijeta
moja Vinčanska relikvija
glinena figurica koju sam netremice gledao
divio se, Svevišnjem se zahvaljivao…
Sada više nisi… …
bila si erupcija
moja razdragana Etna
moj žar i pepeo
koji sam na grudi privijao
kao melem…
Ti bila si moje svanuće
moj dan, moj počinak
dosanjani san koji mi je osmjeh darivao
i nevjericu, zar meni san da bude java…
Sada više nisi…
…
bila si moj izvor
moje vrelo nad vrelima
moja voda podigmanska
koju sam sa dlana ispijao
kao eliksir…
Ti bila si moja zabluda
nož u ledjima,
zasljepljujuća laž
u koju sam slijepo vjerovao…
Sada više nisi…
Jednom… kada odem,
a ne budem znao kuda…
kada se zateknem u zagrljaju neke kurve
koja prva naidje…
i alkohola, da tvoj lik sakrije od mene
da me slaže da sam srećan…
kada me ne bude pored tebe
da me pokriješ da ne nazebem
i kada se ne budeš više smijala
dok govorim u snu,
nedostajaće ti čak i moj grubi glas
na koji si se uvijek mrštila…
Osvrtaćeš se oko sebe
vjerovati nećeš,
ponadaćeš se da je to samo noćna mora
da će svanuti… da svanuti mora…
Biće ti žao što si…
Biće ti žao što više nisi!!!
Žao će biti i meni
što više nemam ono što nikada imao nisam!
© Miro Beribaka
0 1056 1 miro.b 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7906 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Žive kao reč – Branka Zeng 2016-08-08 11:37:44
Setih se večeras onih
dragih mi
što osmeh na licu
bude i pored tuge
zablistaju vremenom
u kom su bili i sada misao rado
ka njima poleti
kao ptica
vine se u visine
nestajanja al’
bliskih sećanja
iz stiha reči
žive.
© Branka Zeng
0 1028 1 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 5 1 109.93.53.93
7908 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNICI DRAINACU U POHODE 2016 2016-08-08 13:13:43
Манифестација “Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по
шести пут, у Трбуњу, у родној кући Радета Драинца 05.08.2016. године у
20:00 сати. Манифестацију је ове године иницирало Удружење песника
Србије – ПоезијаСРБ, а реализовна је у сарадњи са Културним центром
Драинац, Народном библиотеком Рака Драинац и Културним центром
Крушевац. У програму који је том приликом изведен наступили су песници
и књижевници из Крушевца, Бруса, Александровца, Ћићевца и Блаца. О
Радету Драинцу и његовој тастементарној поезији говорио је професор
српског језика и књижевности Вељко Стамболија, а о значају неговања и
обогаћивања садржајем Радетове куће у Трбуњу своје импресије изговорио
је Гвозден Ђолић – директор галерије Вино Жупа у Александровцу.
Присутне госте поздравили су у име домаћина Топлица Ђоковић – директор
Народне библиотеке Рака Драинац из Блаца и Мирослав Панић – професор
српског језика и књижевности. У своје име и у име Културног центра
Крушевац говорила је Јелена Протић-Петронијевић – професор опште
књижевности и уредник програма КЦК. Своје стихове казивали су: Љубодраг
Обрадовић, Мића Живановић, Јелена Протић-Петронијевић, Вељко
Стамболија, Ратко Тодосијевић, Горан Минић, Далибор Ђокић, Мирко
Стојадиновић, Боривоје Видојковић, Томислав Симић и Немања Вељовић.
Витомир Јовановић Џогурда, (рођак Радета Драинца) је на почетку
програма поздравио присутне госте својим запажањима и стиховима
Драинца. Програм је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић – председник
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У
организацији и реализацији манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ
2016* радио је активно Слободан Симић из Културног центра ДРАИНАЦ из
Блаца.
Заједничка слика учесника манифестације “Песници Драинцу у походе” 
Витомир Јовановић Џогурда, као рађак Радета Драинца и чувар његове куће,
је прави домаћин ове манифестације
Топлица Ђоковић (први лево) је представио Немању Вељовића – младог песника из Блаца
Далибор Ђокић из Бруса
Вељко Стамболија из Крушевца
Гвозден Ђолић из Александровца
Јелена Протић-Петронијевић – уредник КЦК
Мирослав Живановић из Крушевца
Горан Минић из Бруса
Мирко Стојадиновић из Крушевца
Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца
Томислав Симић из Крушевца
Ратко Тодосијевић из Крушевца
ВЕљко Стамболија рецитује песму Вити Џогурди
Љубодраг Обрадовић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ
са седиштем у Крушевцу
Мирослав Панић из Трбуња
0 809 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.149.52.124 1-
7909 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano KONKURS MORAVSKI CAROSTAVNIK 2016 2016-08-10 10:17:58
ОДЛУКЕ ЖИРИЈА ПО КОНКУРСУ *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2016* Бела Вода
На
својој седници одржаној 03.09.2016. године у Крушевцу, у Културном
центру Крушевац, жири у саставу: др Велибор Лазаревић – председник,
Гордана Влаховић – члан, Борисав Благојевић – члан,
Мирослав Мића Живановић – члан и Љубодраг Обрадовић – члан донео је
одлуке о наградама на МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ и
МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ
ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ:
НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ награде су добили:
- 1 место – Милица Краљ из Подгорице за песму КИША ПАДЕ КИША ПАДЕ ТЕ МОРАВА ДОЂЕ;
- 2 место – Мирослав Стојадиновић из Макрешана за песму ДВЕ МОРАВЕ – ПЕРЧИН ДЕВОЈАЧКИ;
- 3 место – Дејан Петровић Кенац из Вучака – за песму МОРАВО РЕКО
За квалитет поезије од стране жирија посебно су похваљени песници:
- · Јована Марковић из Љубаве за песму МОРАВА
- · Јован Н. Бундало из Мајкић Јапре код Санског Моста за песму ОЈ МОРАВО РЕКО
- · Сандра Миладиновић из Мајдева за песму КО МОРАВУ САЊА
- · Милован Петровић из Ћуковине код Коцељеве, тренутно на раду у Шведској, за песму ДА МОРАВА ВИШЕ НЕ ЖУБОРИ
- · Горица Станковић из Лесковца за песму МОРАВА РЕКА
НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ награде ове године нису додељене.
Крушевац,
03.09.2016.
Жири конкурса МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК:
- Др Велибор Лазаревић – председник,
- Гордана Влаховић – члан,
- Борисав Благојевић – члан,
- Мирослав Мића Живановић – члан и
- Љубодраг Обрадовић – члан
Вукова задужбина, Бела Вода и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац у сардњи са КУД-ом Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, 01.08.2016. године
р а с п и с у ј у:
|
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
и
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ
|
- МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
- Тема
конкурса је поезија која лепоте и духовне вредности МОРАВЕ (Западне,
Јужне и Велике) проноси широм света и одражава жељу њених врбака,
топољака и свих житеља на њеним обалама да слобода, мир и љубав владају
Србијом. - За учешће на конкурсу сваки песник може послати до три песме са овом темом.
- Песме
потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом
доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију
аутора. - Све песме које одабере
стручни жири биће објављени у часопису *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* који ће
Вукова задужбина и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ објавити до
15.09.2017. године уз подршку Града Крушевца. - Вашу поезију можете слати до 31. августа 2016. године и то обавезно у електронској форми:
У електронској форми u wordu (doc) или odt формату на мејл: morava@poezija.rs |
песници учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл и адресу
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ прихватају да се њихова поезија
може објавити у часопису *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* и часопису за поезију –
ПоезијаСРБ без надокнаде за ауторска права.
За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:
- за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у септембру 2016. године на скели у Белој Води
- за друго место – диплома и 3 књиге
- за треће место – диплома и 1 књига
- МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ (Све три Мораве: Западна, Јужна и Велика)
Можете доставити:
- Фотографије сопствених уметничких слика Мораве са околином у дигиталној форми и
- Фотографије Мораве са околином у дигиталној форми
- У обе категорије доделиће се по једна награда за прво место
- Награда се састоји од дипломе, 5 књига и наступа на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води у Септембру 2016. године
- Изабрани радови ће се објавити у публикацијама и монографијама о Морави
- Учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл: morava@poezija.rs
аутори уметничких слика и фотографија прихватају да се њихова радови
могу објавити у публикацијама и монографијама о Морави без плаћања
ауторског хонорара и накнадне сагласности аутора. - Ваше радове можете слати до 31. августа 2016. године у дигиталној форми:
|
У дигиталној форми у JPG формату на мејл: morava@poezija.rs
|
Напомена: Све награде ће се уручити на манифестацији *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* у Белој Води у септембру 2016. године, а могу се преузети и:
- ЗА МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ у просторијама Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у Крушевцу, Цара Лазара 142. ;
- ЗА
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ
ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ у просторијама Вукове Задужбине у Белој Води,
односно код др Велибора Лазаревића у Белој Води; - У
случају жеље песника односно сликара и фотографа да им се награде
испоруче на кућну адресу аутор је у обавези да претходно уплати
поштанске трошкове доставе књига. - За долазак на
манифестацију *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* организатори манифестације нису у
могућности да сноси путне ни друге трошкове доласка. - Радове
у обе категорије вредноваће жири у саставу: др Велибор Лазаревић,
Борисав Бора Благојевић, Гордана Влаховић, Мића Живановић и Љубодраг
Обрадовић - Све додатне информације биће објављене на сајту поезија.срб , а можете их затражити и на мејл pesnik@poezija.rs ili morava@poezija.rs
01.08.2016. године
Вукова Задужбина, Бела Вода
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац
0 999 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7910 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GLOSA – Zoran Hristov 2016-10-17 09:38:02
Опустело село под планином јеца
Као да је ране задобило ратом
На ћувику једном где се ветри роје
Оста трошна кућа облепљена блатом.
(Слободан Јовановић – Стубички)
Прашњавим сокаком нe чује се вриска
нестала је граја, отишла су деца
шипак, броћ и чичак тарабу притиска
Oпустело село под планином јеца.
Низ калдрму пусту фрула се не чује
младенце не вози кочија с’ доратом
а црквено звоно болно одјекује.
Као да је ране задобило ратом.
Замиришу тугом тек дудови зрели
петли као некад сад јутром не поје
Храст посечен стари по ком смо се пели
На ћувику једном где се ветри роје.
Сећања ме држе на људе из села
и легенду памтим о коњу крилатом
у дворишту нашем где су била прела
Оста трошна кућа облепљена блатом.
© Зоран Христов
2 1030 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7911 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano “PESNIČKA SUSRETANJA” u Kruševačkom pozorištu 2016-10-23 13:56:21
песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу започиње поново,
после летње паузе, циклус поетско-музичких програма који се
одржавају у Крушевачком позоришту под називом *ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА*.
Први такав програм је 25.10.2016. године, а очекујемо да ћемо у гостима
имати песнике из Прокупља Данета Стоиљковића и Зорана Стошића. Наравно,
ту су и песници из Крушевца и гости изненађања.
За новембар припремамо промоцију књиге Данице Рајковић *ТАМО СИ ТИ*, па изволите, придружите нам се…
ОРАЧИ ЊИВА ЉУДСКИХ ДУША
Кроз шуму
Људских душа
Јахали су
На виловитим коњима
Шекспир и Достојевски
И без компаса
Путем својих сенки
Вођени дослухом
Ишли мраком
Према изласку сунца.
Ноћ је била дуга
А зора птице
Још није будила
Шекспир је крчио
Шипражје шума
Хамлетовог лудила. На време ил’ невреме
Насред животне сцене
Достојевски у Сибиру
Пун словенског пркоса
Мој краљу Лире
Шекспир театрално баца
Ужарено жезло
Англосаксонског хаоса.
Из Мртвог дома
Достојевски крвљу пише
Пером и мастилом
Износи крст на леђима
Из пакла
Раскољникове душе.
© Дане Стиљковић
ПОНОСНА ТОПЛИЦО
Тамо где се Радан
и Јастребац грле
баш испод Југ Богданове куле
поред Хисара Топлица се чудно савија
и тече узводно баш за инат свима
не може јој ништа ни осека ни плима.
И тамо где Радан
то Јастребцу шапће
и небо Прокопију спава у скуте
Топлица у покличу вечном
одјекује славом главе уздигнуте.
Черкез мало грли те
рука Јабукара
сневајте о Табан мали
окићени сте а да то
нисте чак ни знали
у егенду славе
прве у вароши Черкез мале.
Теци Топлицо узводно и поносно
поред Хисара где светли
Југ Богданова кула
Топличани нека вам је слава
увек уздигнуте главе
славите прошлост буне и побуне
Топличанину гвозденог пука сине
не дај да ти срце погине
док путујеш у небеске висине.
Славно Прокупље на реци Топлици
поносно собом где време љуби
руку гвозденом пуку.
Топлицо крају чувених боема
Драинчева ти деца славу доносе
и мирис Прокупачких чокота
до вечности уздижу и проносе.
© Зоран Стошић
05.07.2016. год. у 21-23.00 сати
Завршено код млађег Шубе у 23.00 сати
0 1278 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7912 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUMNJATE ? 2016-12-22 11:50:42
SUMNJATE ?
Sašite pesmu bez kroja
obucite odelo bez broja.
Nije vam lako uzeti meru,
nije vam lako čuvati veru,
Sumnjate? Nije vama lako. Ne pitajte me, zašto, kako,
pomučite se i vi malo,
nikome se nije na tacni dalo,
muči se svako dok se ne seti.
Rekao bih vama slobodno
da vam sve u životu šteti,
samo vam mrtav ne preti,
čega se sve vi ne stidite,
šta sve prećutite a vidite,
čega se sve vi ne bojite,
čega se sve vi štedite.
Pitate se koliko vredite?
Kažete mnogo!
Sudim vam previše strogo.
Meni pretite !
Borite se da postojite,
a sve bi sebi da prisvojite,
gradove rušite da osvojite
žao mi vas je, dok ne usvojite,
da ljubav čoveka čovekom čini
i pronadje se u istini.
Ne verujete?
Ne vidite, ni svet u meni
i ljubav koju dajem jednoj ženi
a postoji…
© Rade Todorović
0 694 0 Radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 87.116.181.73 1-
7913 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Onako, iz inata – Branka Zeng 2016-12-22 11:53:54
Onako, iz inata
Razlivam boju na platnu
nijanse život beleži
bore na licu one kraj oka
u uglu usne drhtaj
i stisak ruke
pritiska
na grudi do bola
izvijena leđa pod teretom. Nosi vetar ravnici
milovanja neposejanim
brazdama oranjem
obeležena ožiljakom
da se raspoznaje
od drugih je ostavljena.
Na putu
raspoznajem trag
koji se sliva
iz bezbroj reka
svetlosnih odsjaja
srebrnih mesečina
iz mraka.
Dugu bih da naslikam
tu gde je nema
da postoji iz dana u dan
koji ostaje u svesti
da traju boje
uprkos praznini.
© Branka Zeng
0 695 0 BrankaZeng 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7914 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ĆUTNJA – Latinka Djordjević 2017-03-01 19:09:48
ЋУТЊА
А сад је доста.
Ћути
не реци ништа
све приче
једна на другу личе. Уморна сам,
живот је празан,
попут реке тече,
боре јасно зборе
и ово вече.
Ћути,
откопчај кошуљу
баршунастој месечини
пусти бол из ње,
ако ме опет позовеш
нећу ништа рећи,
ни реч,
ни две…
© Латинка Ђорђевић
0 755 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 24.135.180.190 1-
7915 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano GRAM SREĆE – Aleksandra Luthander 2017-03-08 16:39:03
|
GRAM SREĆE Senki
© Aleksandra Luthander |
 |
GRAM SREĆE – Aleksandra Luthander 0 599 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 109.92.148.226 1-
7916 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Nije ti važno – Sanja Petrović 2017-03-08 16:42:42
Nije ti važno
Nije ti važno kojim se jadima pokrivam
I kojim osmesima otkrivam.
Nije ti važno da li su mi sede
Nagrnule snažno
I da li se neka bora
Baš zbog tebe istične jasno.
Nije ti važno.
Ne spaja nas više
Ovo nebo nepregledno
Ni prekrajani oblaci,
Ni vetrovi kroćeni.
Ne spaja nas više
Ples sunčevog pulsa
Ni mesec, ni zvezde,
Ni zagrljaj senki pod Ajfelovom kulom.
Ne spaja nas više ništa.
Možda tek zalutalo sećanje
Izmaglicom obmotano
U svitanje.
1 1061 0 Sanjalica 0 srpski 0 0 0 10 2 24.135.180.190 1-
7917 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESNIK (ja) – Zoran Hristov 2017-03-15 12:43:40
PESNIK (ja)
Ja,
pesnik ljubavi i života,
obaveštavam vas, dragi moji
da sam juče,
posle susreta sa njom,
umro!
Ne jednom,
umro sam više puta
a evo, i danas mrem
dok se prisećam
kako mi je srce, juče,
kucalo kao da mu je poslednji put,
dok me je gledala
prodornim plavim očima. Ja,
pesnik života i smrti,
obaveštavam vas, dragi moji
da ću sutra,
kad budem sreo neku
sa kikicama poput Lolite
i u prolazu osetim miris njene kose,
umreti još koji put!
Umiraću za njom
sve dok mi miris parfema
bude golicao nozdrve
a ja zatvorenih očiju
hodao ka nekoj trećoj
da bih umro zbog njenog osmeha.
Ja,
pesnik, ljubavi i smrti
umreću onoliko puta
koliko pesama budem napisao.
© Zoran Hristov
0 1092 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 10 2 24.135.180.190
7918 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POEZIJOM ZA NEZABORAV 2017 – PoezijaSRB 2017-03-23 16:59:23
родољубиве поезије – ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ – у Пионирском парку у
Крушевцу 24.03.2017. године у 11:55 часова. Организатори Удружење
песника Србије и Културни центар Крушевац.
ПРОЛЕЋЕ ПАРКОВЕ КИТИ
Пролеће сад паркове кити,
птице певањем Србију буде.
Како је лепо занесењак бити
и мислити да разумеш све људе. А бомбе и даље падају,
сјај звезда мраче црне птице,
чему ли се само надају,
гласници пакла и убице.
И какав је то хир,
која пожуда и сласт.
У Србији срушити мир
и бомбама градити власт.
О, Боже, видиш ли то?
Патњама нам руше понос
и намећу свој шаблон.
О, Боже, не допусти им то.
Заустави птице црне,
сломи им крила, отежај пир.
Нек’ се ратна срећа обрне,
нек’ у Србији завлада мир.
© Љубодраг Обрадовић
08.04.1999. године.
0 699 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 178.149.207.202 1-
7919 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUSRET – RAdomir Todorović 2017-04-11 19:27:38
SUSRET
Naš prvi susret, ugledao je u daljini,
pozvala me na telefon ja joj mahnuo.
Prišla, pozdravila i poljubila u obraz,
nekako zamišljao je višom i krupnijom.
Ovako uživo je drugačija, posmatrao je,
dok smo čekali na stanici tranvaj i pričali. Počeli našu priču, koja je početak,
da si me srela i pustila u svoj svet
neki se u životu pronadju i izgube,
neki se opet nekim čudom pojave,
na koga posmisliš njega i sretneš,
Nesto traje kratko a traje zauvek.
Sa nekim popiješ vino i slušaš muziku
neka te pesma pogodi, neka rasplače,
rekla si da suzu nećeš pustiti ako odem,
ako nas život razdvoji i krila nam slomi,
ako se naše vatre ugase i dim razidje,
ni jedna devojka nije priznala to meni.
Nisam balavica i razmišljam o nama,
rekla sam ponekom nisi zaslužio mene,
pružala sam im toliko prilika i šansi,
jednostavno nisam mogla i krivo mi je,
što to nisam učinila ranije a trebala sam,
eto dešava se. A zašto uvek baš meni?
Možda ću da napišem i njenu pesmu,
ponekad jednostavno kao da ne umem,
sećam se starih razgovora i pomislim,
koja sam ja budala, izvini za sve, izvini.
Za poruke u telefonu koje nisi otvorila.
i sve nove pesme koje nisi ni pročitala.
Muskarci su mi nekako svi isti, samo pričaju,
pomalo bi da flertuju, nekoj da se udvaraju,
neki su manje ljubomorni, neki i previše,
znaš, nisam bila svačija i ničija, da se stidim,
Mnogo puta sam zvala nekoga u mislima dodji
ali ponos nije zeleo da to izgovorim naglas.
O nekom sam govorila u trećem licu jednine,
kome je drustvo, dobro zezanje, malo alkohola
tome nisam nikad značila i bila mu potrebna,
ne volim rasprave, ne volim ni duge rastanke,
uzalud govorim, niko mojih suza nije vredan,
i ponovo se zaljubim i odljubim i rasplačem.
Niko ne zna unapred ništa, nešto me nadje,
ispravi me ako grešim u nečemu da zaćutim,
pričamo onako, nije bitno a jeste uvek,
prekinuti priču je kao oduzeti kolorit slici,
i deca vole priče i šta je muzika i ljubav,
a ja bi neke misli sačuvala u sebi za tebe.
Preseliću se bliže da mogu da te vidjam,
moja mesta su parkovi i mirna mesta,
šetao bih po keju, slušao ulične svirače,
slušao gitaru, cugao pivo, imao devojku.
Koga je briga za moju devojku, sem mene,
kao da imam ponovo dvadeset godina.
Ponovo sam nostalgičan…kao da je bilo juce…
bio sam tada mlad, bezbrizan i rasterećen,
nosio sam blede farmerke i teksas jaknu,
sa bradom, kosom…sedeo po splavovima….
sada, 20 godina kasnije, radim kao nastavnik
i (ne)rado se secam tog vremena…i muzike.
© Radomir Todorović
0 560 0 radeumetnik 0 srpski 0 0 0 5 1 24.135.180.190 1-
7920 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POSVETA RASPUĆINU – Zoran Hristov 2017-04-11 19:31:44
POSVETA RASPUĆINU
Ja, starec iz Pohrovskog,
odrastao na obalama Ture,
sluga Božji, nepriznat od ljudi
i ove noći,
s’ kurvom postelju delim!
Ponovo su me, pijanog,
niz ulice Petrograda
cigani vodili do njenih vrata!
A mogao sam, nije da nisam,
mogao sam, noć da provedem
u postelji od svile,
među nogama neke od dvorskih dama
al, braćo draga, nije to – to.
S Bogom se, kroz greh povezujem
i milost od njega, grehom tražim. S vašim sam ženama, gospodo,
postao deo vas,
dok deo mene, gospodo,
vi nikad nećete biti.
Ja, starec iz Pohrovskog
odrastao na obalama Ture
bejah prvi do cara!
Sipajte otrov u skupo vino
na jeftina sam odavno imun
otrov u njima mi ništa ne može.
Ja, ludi monah,
o kome pričate sa strahom u očima
prkosno čekam vaš metak.
Pucajte, gospodo,
Telo mi olovom napunite
da na dnu Neve
milost Božju pronađem.
Niste me voleli, buržuji!
© Zoran Hristov
0 623 0 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 24.135.180.190 1-
7921 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano U pripremi knjiga Davora Slavnića 2017-04-11 19:45:48
*”Интересовања:
Учити од других, широм отворених очију, срца и душе. Овај Давор жели да
учи како се звијездани сјај душе претаче у ријечи које су јаче од мача,
врелије од огња, а у исто вријеме искрене и њежне попут невиних мисли
малог дјетета.
Додатне
информације: Вјерујем у то да су написане и изговорене ријечи…Чудо.
Наравно не све и не од сваког ко их напише и изговори. Желио бих да
моји нехотично откотрљани камичци, можда једног дана,постану оно што
неки називају белутцима, или…барем она мала, најмања зрнца тог истог
Чуда.” *Давор Славнић – Ветрењача 2012. Крушевац
Давор
Славнић се учланио на сајт www.poezijascg.com 15.01.2008. године и
истог дана је објавио своју песму КРИЛА. Тако је постао члан једне
заједнице од 450 песника на интернету у време кад Фејбук (и остале
друштвене мреже) није ни постојао. Давор Славнић је касније на истом
сајту објавио још 60 песама и активно учествовао у раду сајта. Колико
је сам Давор ценио објављивање своје поезије на поменутом порталу
можемо спознати и из следећег коментара који је поставио на том порталу.
*”Ако
неко нема стрпљења да чека са слањем своје пјесме, или више њих, док му
није постављена претходно послана, заиста нека себи отвори блог и тамо
их поставља колико му душа то жели, али…овђе…на овом дијелу
сајта…немојте дозволити да умре кoлeгијалност, фер и поштен однос, у
највећој могућој мјери истовјетан за све који објављују на овом дијелу
сајта.
Нека
ме се схвати како год то ко жели, ја се нећу љутити и на оног ко неће
схватити зашто упућујем ову молбу. За велику већину не знам, али за
неке и за себе лично јако добро знам, колико нам значи ово мјесто!” *
Давор Славнић – ДРУГАРСКА МОЛБА од Персеј0909… (12 октобар 2008)
Давор
Славнић је своју поезију објавио је и у зборницима ЉУБАВНИ РецеПАТ и
ВЕТРЕЊАЧА. Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ (које је настало
захваљујући постојању сајта www.poezijascg.com) се поноси што је такав
песник објавио своју изузетно квалитетну поезију на странама тог сајта
и дао свој допринос настанку удружења. Ја лично могу рећи, да је идеја
да се целокупно Даворово песничко стваралаштво објави и у папирном
издању, одлична.
Љубодраг Обрадовић, председник Удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ, Цара Лазара 142, Крушевац.
0 1146 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 15 3 91.194.83.43
7922 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PUT U DAMASK – Eleonora Luthander 2017-06-22 10:57:44
ПУТ У ДАМАСК
Зашто тражити неки нови начин
како да се убије 80 људи
само да би се ушло у рај Ја бих одскочила у рај
преко трамбулине у базену
само ради боље конекције
живи и мртви
с места да ми одговоре
на телефонски позив
© Елеонора Лутхандер
0 605 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.220.76.162 1-
7923 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ALO, BRE, JAVI SE! – Eleonora Luthander 2017-06-22 11:02:39
ALO BRE, JAVI SE!
Mogla bih da udam kćer
i napravim raskošnu
provalu oblakau pustinji
s visokim štiklama
na njenom venčanju Ne želim da me maze 72
nevina momka
već jedan dobar čovek
nek pruži ruku
i prati me kao zmaja na nebu
Neću da spakujem eksere i aceton
u ranac
samo da bih besplatno
odavde odletela
Treba pošteno kupiti kartu
nalakirati nokte
i napiti se k`o majka
na jeftinom letu na jug
sakriti se od sunca i od mora
u dubini kafića na plaži
u Crnoj Gori
gde muške butine
ostaju na izgled mirne
jedva s mukom
dok vazduh vibrira od tog napora
i planine se ne usuđuju
da krenu
bez njihove dozvole
a smokve, grožđe i neobrijani kivi
mame novog Karavađa
da umoči četkicu u boju
0 635 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.220.76.162 1-
7924 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano MORAVSKI CAROSTAVNIK 2017 – Konkurs za poeziju i sliku o Moravi 2017-08-01 12:57:31
Вукова задужбина, Бела Вода и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац у сардњи са КУД-ом Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, 01.08.2017. године
р а с п и с у ј у:
|
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
и
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ
|
- МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ
- Тема
конкурса је поезија која лепоте и духовне вредности МОРАВЕ (Западне,
Јужне и Велике) проноси широм света и одражава жељу њених врбака,
топољака и свих житеља на њеним обалама да слобода, мир и љубав владају
Србијом. - За учешће на конкурсу сваки песник може послати по једну песму са овом темом.
- Песме
потписати пуним именом и презименом, а потребно је том приликом
доставити и кратку биографију са основним подацима о себи и фотографију
аутора. - Све песме које одабере
стручни жири биће објављени у часопису за поезију “ПоезијаСРБ” и
часопису “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК” који ће Вукова задужбина и Удружење
песника Србије – ПоезијаСРБ објавити до 15.09.2018. године уз подршку
Града Крушевца. - Вашу поезију можете слати до 31. августа 2017. године и то обавезно у електронској форми:
У електронској форми u wordu (doc) или odt формату на мејл: morava@poezija.rs |
песници учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл и адресу
Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ прихватају да се њихова поезија
може објавити у часопису “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК” и часопису за поезију –
“ПоезијаСРБ” без надокнаде за ауторска права.
За најбоље песме, односно песнике који су те песме написали обезбеђене су пригодне награде и то:
- за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у септембру 2017. године на скели у Белој Води
- за друго место – диплома и 3 књиге
- за треће место – диплома и 1 књига
- МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ (Све три Мораве: Западна, Јужна и Велика)
Можете доставити:
- Фотографије сопствених уметничких слика Мораве са околином у дигиталној форми и
- Фотографије Мораве са околином у дигиталној форми
- У обе категорије доделиће се по једна награда за прво место
- Награда се састоји од дипломе, 5 књига и наступа на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у Белој Води у Септембру 2017. године
- Изабрани радови ће се објавити у публикацијама и монографијама о Морави
- Учешћем на конкуру и слањем својих радова на мејл: morava@poezija.rs
аутори уметничких слика и фотографија прихватају да се њихова
радови могу објавити у публикацијама и монографијама о Морави без
плаћања ауторског хонорара и накнадне сагласности аутора. - Ваше радове можете слати до 31. августа 2017. године у дигиталној форми:
|
У дигиталној форми у JPG формату на мејл: morava@poezija.rs
|
Напомена: Све награде ће се уручити на манифестацији *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* у Белој Води у септембру 2016. године, а могу се преузети и:
- ЗА МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ у просторијама Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у Крушевцу, Цара Лазара 142. ;
- ЗА
МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС ЗА УМЕТНИЧКУ СЛИКУ И ДОКУМЕНТАРНУ И УМЕТНИЧКУ
ФОТОГРАФИЈУ О МОРАВИ у просторијама Вукове Задужбине у Белој Води,
односно код др Велибора Лазаревића у Белој Води; - У
случају жеље песника односно сликара и фотографа да им се награде
испоруче на кућну адресу аутор је у обавези да претходно уплати
поштанске трошкове доставе књига. - За долазак на
манифестацију “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК” организатори манифестације нису у
могућности да сноси путне ни друге трошкове доласка и смештаја. - Радове
у обе категорије вредноваће жири у саставу: др Велибор Лазаревић,
Невена Милићевић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић - Све додатне информације биће објављене на сајту поезија.срб , а можете их затражити и на мејл pesnik@poezija.rs ili morava@poezija.rs
01.08.2017. године
Вукова Задужбина, Бела Вода
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац 0 628 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7925 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ČAJ – Zoran Hristov 2017-08-01 13:01:18
Čaj
Popio sam čaj
protiv neljudi
i zakoračio u svet.
Kandža od sove, u njemu!
Da mudro sagledam
njihove oči
i pročitam pogane misli,
pre nego sklone pogled
od mene. Kljun od svrake, belorepe,
na kašičicu!
Da na vreme
prepoznam prevare
koje spremaju
i sklonim se iz takvog društva.
Dlaku iz repa
lisice stare,
da upijem deo lukavstva
i izbegnem zamke
koje mi, na put stave.
Medveđi očnjak
za snagu,
da se s’ takvima borim,
dok udaraju
sa svih strana.
Ćud vuka, samotnjaka,
u čaj sam stavio
da ne postanem igrač
pod šatrom cirkusa
kojim oni rukovode.
I prstohvat samo,
glasa slavuja.
Možda neko
obrati pažnju,
da mi reči ne ostanu prazne.
© Zoran Hristov
0 1112 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 5 1 109.92.148.81
7926 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Ljubav je poezija – Ljubodrag Obradović 2017-12-30 12:50:21
ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА
Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!
Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.
Зато, ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће и спокој после доћи? Где је савршена срећа та,
коју сањамо данима,
а никад се не дешава
нама самима.
Само је гледамо на филму,
који се увек врти другима.
Док си ти, поред мене ту,
ја летим негде на небесима.
Мени се смешка принцеза,
док ти свога принца сањаш.
То нас живот сновима зеза,
и подсмехом у свести одзвања.
Делили смо и добро и зло,
а свако за се, имао је план.
Спавали нисмо ноћу,
а ево, свануо је тај дан.
Као да те јуче сретох,
тако брзо прохуја све.
Сад сам сам, као псето,
а нисам то хтео, не!
Смисао тражећи, вртесмо се у кругу…
Ја сам следио твоју сенку,
а ти си зрачила само тугу
и са осмехом поклањала ми сету.
Налазили смо се и растајали…
Да ли је бол растанка био већи,
од блаженства сусрета,
ка пољупцу жмурећи.
Срећу смо желили,
није да нисмо…
Али док смо још у љубави горели,
новчић се већ окретао, глава или писмо?
Исписали смо доста страна,
роман цео који исијава срећу.
Остала ми у срцу понека рана,
да је бришем никад нећу.
Увек се нешто иза брда ваља,
нови нас изазови копкају.
Оно што тебе сад забавља,
мени личи на издају.
Поклонио сам ти све што могу,
све што имам и знам.
Али тај вечни немир не могу
да уклоним ни у себи сад.
Зато, нек живи љубав!
Љубав је трагање и игра,
занос и нада, срећа и туга,
Сунце што са неба сија…
Љубав је поезија.
© Љубодраг Обрадовић
0 600 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 5 1 178.149.207.166
7927 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano ŽIVI – Zoran Hristov 2018-01-03 17:50:55
od otvaranja
do zatvaranja kafane.
Uživam u prvom, jutarnjem
Sa crnom, slatkom i vrućom
i kockom ratluka.
Ulepšam je domaćom ljutom
i, kad padne veče
dan završim crvenim vinom.
Crveno, sluti na radost.
Ja svoje noći
ne merim snovima
i spavanjem.
Džaba snovi, ako se bojiš
da se probudiš.
Spavanje je, pak,
samo odmor
za neku novu nesanicu.
Mera mojih noći je društvo
uz koje ostajem budan.
Do otvaranja prve kafane
il’ nekog novog jutra
u kom se probudim
kraj nepoznate žene.
Udahnem onda, duboko
i krenem.
Sedmice, u životu
merim od ponedeljka do petka.
I uvek, ali baš uvek
nađem sebe u subotu.
Neradan dan, i tada sam
potpuno svoj
pa uvek, glasno, viknem
“ej, kelner, plati!”
Svoje mesece merim
od plate do plate.
I uvek, bude kratko.
Ili dugačko,
Zavisi iz čijeg ugla
gledamo na moje mere.
(Tesno mi ga skroji, nane
a i šio mi ga Đura, valjda.)
Godine, više ne merim
a prestao sam i da ih brojim
kad mi je baba
dok sam se divio srebru u kosi
rekla:
“Ostare, sinko, pamet ne nabra”
Od zlata u grudima,
ostali su mi tek tragovi prašine
a čelik iz pantalona
sve više podseća na neku
olovnu leguru.
Ustenem,
Pogledam se u ogledalo
Lupim po čelu i kažem:
Danas!
Jer sutra je već kasno!
0 991 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7928 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano NOSTALGIJA – Program u Klubu KCK, 17. 1.2018. u 18:00 2018-01-13 13:10:44
НОСТАЛГИЈА
Цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Сви ми, носили смо некад ташне,
сад носимо носталгију уместо капута.
Бележили смо тада чудне речи,
гледали вртлог и били срећни.
Страх та сећања хоће сад да спречи,
сад разум жели
од пропасти да нас чува. Мислили смо можда глупо,
били разочарани,
тешио нас алкохол…
И продали смо све идеале,
остао нам само бол.
Сад све то и није важно,
године у раду израдише нас.
Сад кад је у џепу лова,
срце не куца тако снажно,
појела маца свог кулова!
И цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута,
цвета у очима свих нас нада!
Мада смо у аутобусу,
мада очи склапа иронија љута:
све што високо лети,
на крају ниско пада!
© Љубодраг Обрадовић
0 1139 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7929 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano VASKRS – Ljubodrag Obradović – Hristos Vaskrese… 2018-04-05 17:44:59
ВАСКРС
Како је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан.
Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане! Како сам мали,
а увек желим нешто веће.
И стално ми нешто фали,
а око мене… прoлeће.
Устај већ из пепела жеља,
пронађи тај спас у себи!
Васкрс је празник весеља,
нада никад не бледи!
© Љубодраг Обрадовић
СВИМ ПЕСНИЦИМА И ПОСЕТИОЦИМА САЈТА
„Христос васкрсе“
ПоезијаСРБ !!!
0 962 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7930 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano FEDRARO 2018 – Odluke žirija 2018-05-19 21:00:00
Живојин Милорадовић – председник скупштине града Крушевца и Весна Лазаревић –
заменик градоначелнице града Крушевца били су гости ФЕДРАРА 2018
Додела награде за прво место Гимназији Крушевац
Победник ФЕДРАРА 2018 је представа Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ
у извођењу драмске секције Гимназије Крушевац у режији колектива
драмске секције Гиназије.
Жири публике је за најбољу представу једногласно је прогласио представу: РАДОВАН III,
КУД-а Вук Караџић, Треботин, Жабаре и М. Врбница, по тексту Душана Ковачевића,
а у режији Љубодрага Обрадовића.
Горан Тодосијевић, Градимир Мијатовић, Виолета Капларевић и Весна Лазаревић
Модератор округлог стола био је Љубодраг Обрадовић, а своје утиске о
ФЕДРАРУ изнели су: Јованка Андрић – председник стручног жирија, Немања
Петронијевић – уредник драмског програма у КЦК, Бранислав Кљајић –
власник Хемопродукта Крушевац, Предраг Ћирић – глумац амтер, Ратко
Тодосијевић – сликар, Неда Илић – редитељ преставе Свети Трифун у Жупи
и други…
по тексту и у режији Ивана Чолића. На крају су проглашени победници,
уручене награде и свечано затворен 22 ФЕДРАРО. Затварајаћи 22 ФЕДРАРО
Весна Лазаревић – заменик градоначелнице Крушевца је рекла. “Част ми је
да затворим овај 22 веома успешноо реализован 22 ФЕДРАРО и да истовремо
прогласим да од сутра почињу припреме за 23 ФЕДРАРО, са надом да ће
бити још успешнији, како по броју представа, тако и по њиховом
квалитету.” Одлуку о добитницима награда на ФЕДРАРУ 2018 саопштила је
Јованка Андић – председница стручног жирија, а награде су уручиле
Виолета Капларевић – директорка КЦК и Весна Лазаревић – заменик
градоначелнице града Крушевца. Захвалнице учесницима Фестивала драмског
аматерског стваралаштва Расинског округа уручио је Борислав Чолић –
председник КУД-а Вук Караџић из Треботина , Жабара и Мале Врбнице.
Завршној вечери Фестивала присуствовали су и Живојин Милорадовић –
председник скупштине града Крушевца, Ненад Андрејић – председника СНС
Крушевац, Бранислав Кљајић власник Хемопродукта Крушевац,као и Будимир
Симић – први председник Савета ФЕДРАРА.
ОДЛУКЕ ЖИРИЈА 22. ФЕДРАРА
Треботин, 18.05.2018. Године
На седници Жирија 22. ФЕДРАРА, (Фестивала драмског аматерског
стваралаштва Расинског округа) одржаној 18. маја 2018. године у
Треботину, жири који је радио у саставу: Јованка Андрић,
дипломирани драмски уметник – председник; Србољуб Павловић, глумац
аматер- члан; Светлана Ђурђевић, дипломирани политиколог –
члан; донео је једногласно следеће одлуке:
Специјалне награде:
- Специјална награда за најбољи музички израз додељује се Сара Ђурић у представи СВЕТИ ТРИФУН У ЖУПИ
Колектив Драмске Секције СШ “Свети Трифун” Александровац у режији Неде
Илић и Велибора Симчевића, а по тексту Велибора Симчевића; - Специјална награда за сценску појаву додељује се Драгану Тодосијевићу за улогу Џорџа у представи Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у извођењу драмског студија КУД “Вук Караџић” Треботин, Жабаре, Мала Врбница у режији Љубодрага Обрадовића;
- Специјална награда за глумачку бравуру додељује се Исидори Џодић за улогу Љубице у представи КАД ОНАЈ ТАМО УМРЕ Драмског студија СШ у Брусу у режији Љубише Красића, а по тексту Новице Савића ;
- Специјална награда за сценски израз додељује Војину Ћирићу за укогу господина Матјеа у представи Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ у извођењу драмске секције Гимназије Крушевац у режији колектива драмске секције Гиназије;
- Специјална
награда за сценски шарм Николи Јованоивићу за улогу Максима у представи
Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ у извођењу драмске секције Гимназије
Крушевац у режији колектива драмске секције Гиназије.
Награде:
- За костимографију награду добија: представа Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ у извођењу драмске секције Гимназије Крушевац у режији колектива драмске секције Гиназије;
- За сценографију: КУД Е, Крупшевац за представу ПРОФЕСИОНАЛАЦ у режији проф Милице Јовановић и проф. Ернест А. Међедовића, а по тексту Душана Ковачевића;
- За музику награду добија: Драмска Секција СШ “Свети Трифун” Александровац за представу СВЕТИ ТРИФУН У ЖУПИ у режији Неде Илић и Велибора Симчевића, а по тексту Велибора Симчевића;
- За неговање изворног говора: : Колектив Драмске Секције СШ “Свети Трифун” Александровац за представу СВЕТИ ТРИФУН У ЖУПИ у режији Неде Илић и Велибора Симчевића;
Главне глумачке награде:
- Награду за најбољу епизодну женску улугу награду добија: Теодора Јездић за улогу Виолете у представи КАД ОНАЈ ТАМО УМРЕ Драмског студија СШ у Брусу у режији Љубише Красића, а по тексту Новице Савића;
- Награду за најбољу епизодну мушку улогу награду равноправно добијају: Предраг Ћирић за улогу Станислава у представи РАДОВАН III, КУД-а Вук Караџић, Треботин, Жабаре и М. Врбница, по тексту Душана Ковачевића, а у режији Љубодрага Обрадовића. и Топлица Павловић за улогу конобара у истој представи;
- Награду
за најбољу женску улогу “Микица Ракић” (награда за најбољу женску улогу
носи име по преминулој глумици Микици Ракић из Коњуха) добија Ема Ђипало за улогу госпође Пајарден у представи Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ у извођењу драмске секције Гимназије Крушевац у режији колектива драмске секције Гиназије; - Награду за најбољу мушку улогу равноправне добијају: Иван Богићевић
за улогу Луке Лабана представи ПРОФЕСИОНАЛАЦ у извођењу КУД Е,
Крупшевац у режији проф Милице Јовановић и проф. Ернест А. Међедовића,
а по тексту Душана Ковачевића и Лука Радосављевић за улогу господина Пајардена у представи Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ у извођењу драмске секције Гимназије Крушевац у режији колектива драмске секције Гиназије
Жири је одлучио да за Фестивал у Кули предложи представу:
- Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ у извођењу драмске секције Гимназије Крушевац у режији колектива драмске секције Гиназије.
За фестивал ФЕДРАС који се одржава у Малом Црнићу предложена је представа:
- РАДОВАН III, КУД-а Вук Караџић, Треботин, Жабаре и М. Врбница, по тексту Душана Ковачевића , а у режији Љубодрага Обрадовића.
Награда за најбољу режију
- Награду за најбољу режију добија представа Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ у извођењу драмске секције Гимназије Крушевац у режији колектива драмске секције Гиназије.
ЗА НАЈБОЉЕ ПРЕДСТАВЕ У ЦЕЛИНИ ФЕДРАРА 2018 проглашене су:
- Трећа награда се додељује представи РАДОВАН III, КУД-а Вук Караџић, Треботин, Жабаре и М. Врбница, по тексту Душана Ковачевића , а у режији Љубодрага Обрадовића;
- Друга награда се додељује представи: КАД ОНАЈ ТАМО УМРЕ Драмског студија СШ у Брусу у режији Љубише Красића, а по тексту Новице Савића;
- Прва награда се додељује представи Жоржа Фејдоа ХОТЕЛ СЛОБОДАН ПРОМЕТ у извођењу драмске секције Гимназије Крушевац у режији колектива драмске секције Гиназије.
Јованка Андрић – председник
Србољуб Павловић- члан
Светлана Ђурђевић – члан
ОДЛУКА ЖИРИЈА ПУБЛИКЕ
Жири публике 22. ФЕДРАРА, (Фестивала драмског аматерског стваралаштва
Расинског округа) одржаној 18. маја 2018. године у Треботину,
који је радио у саставу: Јелена Кљајић, председник, Градимир Мијатовић,
члан и Драган Тодосијевић, члан, на својој седници од 18.05.2018.
године у Дому културе у Треботину за најбољу представу једногласно је
прогласио представу:
- РАДОВАН III, КУД-а Вук Караџић, Треботин, Жабаре и М. Врбница, по тексту Душана Ковачевића , а у режији Љубодрага Обрадовића.
Јелена Кљајић, председник;
Градимир Мијатовић, члан;
Драган Тодосијевић, члан
по завршетку овогодишњег фестивала ФЕДРАРО 2018., учесници и
гости фестивала наставили су дружење у Ресторану АС Хемопродукта
Д.О.О. Крушевац.
0 1047 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7931 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Preuzeto sa Fejsbuka 2018-07-16 22:07:17 Sanja
Petrović mi je poslala link na vest na Fejsbuku koju možete u nastavku
pročitati kao prijavljeni član.
Link je: https://www.facebook.com/velibor.antanasijevic/posts/1719636321489870
Na ovom sajtu možete pročitati i Stjepanovu poeziju, 52 pesme ovde
objavljenih, tako što ćete u Pretrazi sajta ukucati ime Stjepan Herman.
Ja presnosim jednu njegovu pesmu objavljenu 6 aprila 2007.godine.
Ozbiljan kao grčki filozof
čuči mesec na grani punoj vrana.
Sa one strane brega
veče lupa u tamno-sivi bubanj.
Vekovima istrenirani potok
trčka na osvrćući se
na valovite i virovite
nestašluke svoje dečurlije.
Iza tri buketa vrbinih senki
tvoje oči me čekaju
da zaposednemo noć.
Cvrčak već započeo svoju uvertiru.
Razigrali smo se tamom
noć nam vršlja po kosi
uspavali smo starog vilenjaka
što budi dan.
Na svetu smo beskrajni
samo mi.
(C) Stjepan Herman
0 496 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7933 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SUSRETI KOD PETOKRAKE 2018. 2018-09-03 17:45:05
ХЕЈ ДРУГ
Хеј друг,
идемо у диско клуб,
музика је шашава,
а џорке луде,
куковима мрдају,
погледом љубав нуде.
Хеј друг,
остави те књиге,
то је велика превара,
знање је у животу без бриге,
улица никад не вара.
Хеј друг,
хајдемо у кино,
тамо је у тами светлост,
у даљини све фино,
ту и ратове преживиш,
ту све чари видиш,
кад већ не можеш
да их доживиш.
Хеј друг,
пођимо у свет,
авантура је лек
за све отрове,
батали идеологију
и дуга седења у диму,
страх је опсесија великих,
ми мали смо за живот.
Хеј друг,
кренимо било куд,
чему разум и правдања,
живот је један,
живот је кратак,
живот лети…
Хеј друг,
нема много времена,
а ни ми нисмо толико паметни,
да би знали за друга уживања,
за друге радости,
од ових пролазних.
Хеј друг,
ми нисмо за рат, зар не,
ми се за живот боримо,
ми за љубав дишемо,
то што смо чупави
и у рите обучени,
само је наш отпор,
само је наш пркос.
Хеј друг,
опасност нас
иза сваког ћошка вреба…
Хеј друг,
бежимо у космос,
потражимо чисту и мирну планету,
на земљи сигурности нема.
Хеј друг,
пођимо у диско клуб,
оставимо бриге,
авантура је лек.
Хеј друг,
у новим стварима је чар,
хеј друг,
пoлeтимо било куд,
у космос, макар!
© Љубодраг Обрадовић
одбор СПС Крушевац и месни одбори СПС Глободер, СПС Мачковац и СПС
Треботин организовали су 1. 9. 2018. године Еколошко-ликовно-књижевно
дружење грађана, под називом “СУСРЕТИ КОД ПЕТОКРАКЕ” на месту званом
“Петокрака” , тј. стратешкој раскрсници путева који из Глободера и
Мачковца воде према Треботину, М. Врбници и Пепељевцу, а настављају се
ка Крушевцу и Александровцу. Мото дружења била је синтагма „ПЕТОКРАКА
НАС УЈЕДИЊУЈЕ“. У оквиру дружења одржана је ликовна колонија на тему
„Очистимо природу“ на којој су 5 сликара изнедрила своје слике и то:
Ратко Тодосијевић Баћо, Мирко Стојадиновић, Драгутин Атансковић,
Никола Стојадиновић и Влада Михајловић. Одржан је и песнички матине уз
учешће 5 песника из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг
Обрадовић, Драган Тодосијевић, Мића Живановић, Драгојло Јовић и
Градимир Карајовић. Своје стихове говорили су и сликари Ратко
Тодосијевић Баћо и Мирко Стојадиновић. Са овогодишње колиније слике су
поклоњене школама у Глободеру, Мачковцу и ОШ Жабаре, за срећан почетак
нове школске године. Овим програмом “СУСРЕТИ КОД ПЕТОКРАКЕ” скренута је
и пажња на потребу изградње модерних саобраћајница које се укрштају у
тој раскрсници код “Петокраке”, а тиме и потреба равномерног развоја
села. Дружење присутних грађана, песника и сликара настављено је у
ресторану “АС” Хемопродукта Крушевац. Манифестацији “СУСРЕТИ КОД
ПЕТОКРАКЕ” су присуствовали: Владимир Тасић – председник МО СПС
Крушевац, Синиша Максимовић – подпредседник скупштине града Крушевца и
председник регионалног одбора СПС-а за Расински Округ, Иван Акснтијевић
– подпредседник ГО СПС Крушевац за привреду, Ненад Блажић –
подпредседник ГО СПС Крушевац за информисање и културу, Милутин Тасић –
одборник СПС-а, др Петар Степановић – одборник СПС-а, Драгољуб Раичевић
– члан извршног одбора СПС-а Крушевац, Бранислав Кљајић – власник и
директор Хемопродукта Крушевац и бројни чланови СПС-а из Глободера,
Мачковца, Треботина, Жабара и Мале Врбнице, као и грађани ових места.
Мачковац и Пепељевац, која се популарно одувек зове “Петокрака”
0 472 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7934 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Čovek vuk – Zoran Hristov 2019-01-05 13:16:18
ЧОВЕК ВУК
Рођен сам једног новембра
у ноћи пуног месеца
када су се са неба,
сливале реке крвавих суза.
Небо је плакало
док су се јецаји моје мајке
губили у грмљавини
која је пратила кишу.
У истој ноћи,
вучица је, арлаучући,
обавештавала шуму
о рођењу вука самотњака.
У себи носим ватру
громова близанаца
сакривену у врелом срцу
и храброст вучице, мајке.
Човек сам вучје ћуди
и вук сам у телу човека,
самотњак међу људима
усамљеник међу чопорима.
У ноћи пуног месеца
мој брат, самотњак, и ја
арлаучемо на месец.
Шаљемо поруку псима.
Бојте се, керови,
долази вучје време!
0 830 1 ZoranHristov 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7935 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano PESMA O VAZDUHU – Ljubodrag Obradović 2019-01-05 13:45:47
Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.
У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…
Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.
Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Лет светом пуниће срце у дан један.
Схватит своју душу не може нико!
Ја и крај извора остајах жедан.
у свету нашем утицај је двостран,
варања и лаж за многе кобни.
Џукци се никад никог не плаше,
џукци нису снаше, они су злобни.
И моје срце је џукац стари,
памти само лоше дане.
И цвили на мосту, никад да заборави
свакидашњи јад, никад да стане.
Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота стегао џукца мраз.
Сећања главу хоће да разбију.
Бити млад заувек. Не дати отказ.
© Љубодраг Обрадовић
0 1503 1 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 1-
7936 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano SREĆNI BOŽIĆNI PRAZNICI – PoezijaSRB 2019-01-06 16:44:22
Поштовани посетиоци, Нека Вам Бадње вече и Божић донесу спокојство, мир, здравље, љубав, добру поезију и много пара!
Поезија је опсена,
илузија…
У њој истине нема,
само снови
за живот неки нови,
нестварни,
лавиринт који
у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба…
за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!
.
Поезија је ваздух,
који недостаје,
који сам живот даје…
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера колором скрива,
сво зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива…
Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња…
Поезија, ех, снови,
илузија, опсена…
Поезија, ех,
живот бољи, срећа…
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати
и све наде у јаву
стихом допрема…
Поезија…
ТИ и ЈА!!!
Љубодраг Обрадовић.
0 451 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0 7937 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano Osvrt
na poeziju Leposave -Lepe Simić, Miljojko Milojević 2020-06-02 16:32:38
Osvrt na poeziju Leposave -Lepe Simić U obimnoj zbirci pesama Iz arhive
moje duše, Leposava-Lepa Simić na mnogo načina varira temu Ljubav.U
preko devedeset pesama stihovane su tri ljubavi ove poznate
poetese.Gotovo sve njene pesme objavljene su na raznim internet
sajtovima, ponajviše na sajtu Ljubodraga Obradovića iz Kruševca
-Poezijascg i ex Yu. U ovoj zbirci pod podnaslovom: *… i gde god da
stanem Ljubav nosim, imenom grlim rodnu grudu* svrstane su njene
rodoljubive-zavičajne pesme. Lepa Simić, kao i mnogi drugi poreklom iz
naše Južne pokrajine, ima tešku sudbinu izgnanika sa rođenog ognjišta.
U traganju za novim našla se u dalekoj Švajcarskoj, u Cirihu, gde i
sada živi i radi i tuguje za rodnom Kosovskom Kamenicom. Vatreno
rodoljublje u spoju sa bolom u tuđini nalazi ovaploćenje u tužnim
zavičajnim pesmama ove talentovane pesnikinje. *Vratiću se domu svom
tamo gde je sunce rumeno ko ruža; tamo gde slavuj pesmom budi; tamo gde
se žubor vode glasno čuje… Ljubav počela… Ne, neću da umrem u tuđini
ispod hlada kamenog. Želja mi je da me sunce sa Istoka budi! Da mi
Zapad i od zvezda dalji bude….* ( Tuđina ) Pritisak koji guši ljude u
tuđini, pogotovu kad im se i zavičaj otima, kada su, objektivno,
prepušteni na milost i nemilost tuđini, nalazi olakšanje u povratku u
detinjstvo, u davnu sreću…I pred očima i u dušu i u srce naviru davne
slike, atmosfera, pa čak i mirisi. *Poželeh da budem dete… Otekle
misli zbog onog parčeta moje Otadžbine gde su crni vetrovi porušili sve
dimnjake. Nema više ozarenih lica… Izuvanja u hodniku… Praska
golubova… Mirisa pogača…* (Izuvanje u hodniku) Krajnju pesimističku
slutnju Lepa Simić ublažiće koliko toliko slabom nadom, ali ljubavlju
sigurno: *Sakatim srcem tako samohrana neću ni ja dugo… A Ljubav?
Ljubav će ostati živa… I oči, zauvek, vezane za prostranstvo Domovine.*
(Isto:Izuvanje u hodniku) Tu neraskidnu vezu sa prostranstvima Domovine
pesnikinja nedvosmisleno iskazuje lako i jednostavnim, ali ipak
pesničkim govorom: *Tamo daleko, gde se laste ljube, tamo je moja
kolevka, tamo me srce vuče. Mladosti moja, ostani tamo, tamo gde si
cvala, uz božure rumene.* Naravno,da nam je jasno gde je to tamo daleko
kad nas metaforom upućuje na rumene božure-simbole Kosova, božure
ponikle iz krvi Lazarevih vitezova. Sadašnje stanje u njenom zavičaju
pod krvavom čizmom NATO-a i šiptarskih ekstremista, i ne samo
ekstremista, pesnikinja slika u pesmi Tata, zašto ćutiš!? Ovo piatnje
je re toričko -u njemu se sadrži i suština odgovora.Njen otac neka ko
je uspeo u septembru ove godine da dospe do porobljenog zavičaja i po
povratku otišao u Cirih da obiđe ćerku pesnikinju. Sumornog, ojađenog i
nesrećnog oca poetesa pita zaš to ćuti. I svojom brigom primorava ga da
joj odgovori šta je video, kakvo je stanje tamo. Ljudi uopšteno znaju
da nije do bro, ali konkretno, saznajemo da je očajno.To spontano, sa
bolom, kazuje poetesa preko odgovora svog oca: * Kćeri, ni temelj se
više ne poznaje, sve sravnili sa zemljom! Polja opustela, šuma
posečena, grobovi preorani… Na mesto crkve neki novi temelji. nema
više ni kamenog bunara zatrpali ga…* Umeti na pravi pesnički način
oslikati istorijski trenutak je dnostavno i jasno može samo jak talenat
obogaćen velikom ljubavlju prema Otadžbini i najplemenitijim
najvatrenijim, ose anjima za Pravdu, Istinu i Slobodu.A iz ove pesme, i
ne samo iz nje, vidimo da Lepu Simić baš ove blagodeti obilato krase.
Zato pesnikinja stalno misli na zavičaj, i od dragog traži da napišu
“duetsku pesmu” -ali o čemu? *Sad tražim od Tebe da napišemo duetsku
pesmu. Ti meni o ljubavi, o svom životu na rođenom pragu… Ja ću Tebi,
iz tuđine, o svom budnom oku koje treperi kao zvezda iznad naših
planina i reka.* (Ime ti ne spominjem Dakle, i jedna ljubav, razdvojena
silom prilika, u srcu Lepe Simić ne postoji bez Ljubavi prema
Otadžbini. Ali Otadžbina je u ropstvu, pa su i praznici u ropstvu:
/Praznici naši-suza… uzdah…oteta duša, znam…/ i
zato neće moći da pozdravi staru majku za Božić, ali reći će i njoj i
nama: *Praznik će biti i gde god da stanem Ljubav nosim, imenom grlim
rodnu grudu svoju. (Skoro će Božić) Osim rodoljubivih, mahom
zavičajnih, Lepa Simić piše i porodične pesme u kojima iskazuje i
ljubav i brigu za roditeljma, ćerkom, sestrama … Pružam ruke da te
taknem, da izbrišem sede u kosi i splet bora da ti maknem svoj lepoti
što sad prkosi Pod tuđim nebom na kolena dok tužna padam, da si dobro,
da si zdrava ja se nadam. (Majko, mila) U ovoj zbirci nalazi se
relativno mali broj rodoljubivih i porodičnih pesama.Osamdeset
procenata zbirke čine ljubavne pesme. Ljubavne pesme Lepe Simić ne
spadaju u vrstu srcepara jućih ljubavnih pesama.Ne spadaju ni u
ljubavne pesme u koji ma se slikaju strastvene, čulne seanse, ili pak
vulgarne kakvih danas ima svuda i na pretek.Uz ovu konstataciju moramo
reći da njene pesme nisu ni o papirnatim knjiškim ljubavima, a ni o ide
alnim, dalekim, nedostižnim… Ponesena, prvom, mladalačkom ljubavlju
Lepa Simić će je krunisati brakom. No sreća je nije dugo pratila pa će,
u tuđini, poput mnogih bračnih parova,doživeti bračni brodolom. No u
srcu poetese ta ljubav nikada nije zgasla.Naprotiv, čežnja za
izgubljenom ljubavi još uvek burno plamti i nalazi oduška u njenim
mnogobrojnim pesmama. *Neću oprati lice, ni ruke na tebe mirisne. Bojim
se da izbrišem trag najlepšeg sna…* (Neću oprati lice) Ljubav -taj
veličanstveni san na javi, tu pokretačku sna gu života naša pesnikinja
varira na više načina:i u žalu za iz gubljenom i u sreći zbog tek
nastale, zbog koje će čak postati pesnik. *Ostani, moja nado, snago,
zvezdo, sunce, istočniče mojih stihova, lozo crnog vina… Sazreo si u
nevreme na usnama mojim…* (Postaću pesnik) Ili, kad promišlja ljubav
hipotetično: da li će opstati ako u nama ne može da potre sve mane, kao
u pesmi: Ako ti kažem: *da sam drska; da sam izgubljena; da često
plačem; da mrzim kišu; da odlazim, ljuta, bez reči; da ne znam moliti;
da sam vestalka lenjosti; da su mi oči ko zelena reka… Da li bi me i
takvu voleo? * Ovu anaforičnu prelepu pesmu vrsna poetesa završi će
metaforom da je iskrenost pre svega nazaobilazni atribut ljubavi -tog
jedinstvenog umeća uzajamnog davanja i prima nja. Dakle, sa svim
vrlinama i manama, pa čak: * i kad mi je glava puna ružnih misli… i kad
ti ih dajem da ih pojedeš umesto doručka… Da li bi me i tada voleo?*
Za takvu ljubav ona bi, kad bi mogla, izabrala da bude: Sun ce, Voda,
Hleb i So, Kiša, Mesec, Vazduh,Vino, Knjiga i Mrak. /Kad bih mogla da
biram, /zbog tebe, bila bih /i više od sve ga: /Srce, / Ljubav,
/Lavica!/ A ti ne veruješ, sumnjaš!? Pitaš: gde sam skrila lepotu
svoju, a tu je, tu- u pesmi! No, u životu ne nalazi se lako takva
ljubav i žal, i bol, i tugu za njom u nekom trenutku podstaći će i
ulični svirači i pevači čije ” ,, ledene kapi satkane u note” kao i
melodija jednu ljubav pretaču pravo u siromaštvo… I videvši s prozora
da i “srećni prolaznici plaču”, poetesa nagrađuje ulične svirače:
*Ulični svirači, svirajte, igrajte, pevajte, poslednje pare dajem… I ne
pitajte zašto plaćam! Pevajte, lakše ću posle plakati…* Sva ta ljubavna
čeznja, a naročito ljubavni jad kao neiz -bežan pratilac željene a
neostvarene ili izgubljene ljubavi do veš će kao i druge i našu
pesnikinju baš tamo u tavni vilajet patnje i kletve sa osvetničkim
osmehom: *…treba da znaš: tvoj sam prsten poklonila siromahu, onom
što svira gitaru, onom što smo ga slušali, na letnjoj kiši, u cvatu
naše ljubavi…* (Prsten) *Sad na mestu tvom poznaje se žuta mrlja.
Truliš… Prežalila sam te…* (Truliš) Pobedničkim i osvetničkim stihom
možda se može ublažiti trenutni ljubavni jad, ali sigurno ne i velika
iskrena čežnja za ljubavlju -tom neodoljivom fenomenu darovanom samo i
jedi no ljudskim bićima. *Praštam ti, ponekad te osmehom povučem do
mojih kolena. Znam da je to najlepša osveta.* (Osveta osmehom) U
zaključku posle citata iz njenih pesama, koje smo namerno odabrali
metodom slučajnog uzorka, toplo preporučujemo izdavačima, mogućim
sponzorima i čitaocima prvu zbirku poezije Leposave- Lepe Simić. {c}Miljojko J.Milojević 0 220 0 BileMilojevic 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7938 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano DILEMA – Ljubodrag Obradović 2020-12-28 14:30:19 LjubaDilema
Осмех лажни. Ноћ.
Корачам уз месец.
Ни сам не знам куд тече
мој живот. Ни куда сутра поћ.
Ни сам не знам зашто
овај чемер и ова бол,
срце ми гризу и машту муте,
ни откуда тај проклети умор.
Због осмеха лажног?
Страдам ли зато од себе?
Или је нешто шесто важно
у овом свету где нико никог…
пут уз месец, низ реку.
Лепо је понекад бити олош
из освете, задњи романтик
у овом дивљем веку.
За мене занос је драж.
Њен ход увек ме опија.
И кад је у осмеху лаж,
видим чежњу што испод избија.
А живот тече уз месец.
Ко пијан клатим се на мосту.
Сопствен сам гост. То пече.
Вода испод, смеши се госту.
© Љубодраг Обрадовић
0 189 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
7939 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano POŠALJITE SVOJU PESMU ZA ČASOPIS PoezijaSRB 2021-04-19 15:09:33
песници, Увек је у припреми за штампу нови број Часописа за
поезију – ПоезијаСРБ. Часопис за поезију ПоезијаСРБ издаје
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а промоције
организујемо у Крушевцу и другим градовима и местима Србије.
хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситауацији да
платимо! Ако сте са тим сагласни пошаљите нам своју поезију за
наредни број часописа ПоезијаСРБ на мејл: poezijasrb@poezija.rs у
wordu или odt формату на ћирилици уз једну Вашу фотографију и назнаку
места у коме живите и стварате. Задржавамо право да уредник
часописа одабере песме које ће бити објављене у часопису. Сваки песник
чија се поезија објави у Часопису за поезију ПоезијаСРБ може бесплатно
преузети електронску верзију часописа у пдф-у са следећег линка ПоезијаСРБ.
ПОШАЉИТЕ СВОЈУ ПЕСМУ ЗА ЧАСОПИС ПоезијаСРБ!
0 165 0 Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano 0 srpski 0 0 0 0 0 0
