Promocije knjiga – LJUBAVNI recePAT u Kruševačkom pozorištu 17.12 2012.

Како све лети… Дани, године, живот! На самом почетку рада сајта www.poezijascg.com моја жеља је била да поезију (пре свега своју) путем интернета унесем у све домове и тако поетске вредности учиним доступним. Та жеља је остварена, сад су жеље нас песника са овог сајта друге и веће. Сад желимо да наша књига *ЉУБАВНИ РецеПАТ* буде тај лек који је универзалан и који лечи све, чак и душу…

Поезија која је пред Вама, намењена је да за вечност сачува све оно што опија, што немире буди, оно што тело покреће, оно скривено и страсно што у нама тајно клија и жели на ваздух… Поезија која је у Вашим рукама, дакле на дохвату жеља, наш је покушај да снове љубавне, који се преплићу у свести и подсвести и са стварношћу, сачувамо и за Ваш осећај чаробног света који је стихом достижан и реалан…

Те речи којима порекло и набој само слутимо, ти титраји који измаглицу склањају и копрене са очију односе, наш су узлет и мирисни и чаробни занос љубави који даје снагу да свет опстане… Ова књига је тај РецеПАТ, који жељене илузије, које су по себи нестварне и неоствариве, учини фатаморганом која мирише, која се може дотаћи, која није своја бит и суштина, већ оно супротно, што и бесмисао лако растерује…

Ови стихови, покушај су песника са сајта www.poezijascg.com да поезијом (која је у ствари сама по себи велика љубав нас који је пишемо) откријемо да је љубав тај лек који остварује сан да ће поезију сви писати и сви читати… Јер сви воле да љубе, сви воле да живе…

Како све лети… И снови постају јава!

Уживајте у стиховима и нека ПАТ потраје, јер победа је за неког увек пораз.

МОТИВ И МОТИВАЦИЈА

Након књиге ПРВИ ПУТ аутори који објављују своју поезију на сајту www.poezijascg.com  окупили су се око нове збике поезије, заправо зборника под називом ЛјУБАВНИ рецеПАТ.

И овог пута читаоци ће имати прилику да се суоче са различитим поетикама непризнатих и признатих, објављиваних и необјављиваних ауторки и аутора, ауторки и аутора различитих говорних подручја унутар више-мање јединственог културног простора Балкана, дакле оног културног простора који је послужио и који служи као својеврсни базични модел дефинисања мишљења који ове ауторке и ови аутори пропитују, заговарају, разлажу, кодирају и декодирају где год да се налазе у тренутку писања.

Далеко амбициозније у односу на прву књигу упустили су се у разматрање једне поетске теме, теме љубави, као најпотпунијег израза поетског сензибилитета. Крећући се између нагона, снаге, младости, културних забрана, социјалних промена, говора тела, слављења живота и резигнираности, конгломерат поетичких и поетских приступа обједињен у ЛјУБАВНОМ рецеПАТУ омогућава да се посредством тих конструкција интерпретира шира културно-политичка, као и историјска подлога непосредног литерарног периода којем се обраћају и којег моделују у својим стиховима. Тако се могу уочити два естетичка процеса: један се односи на наставак поетског и поетичког израза који се ослања на рану модерну, у кој се извануметничка стварност моделује према правилима римовања, као какав наговештај уређене извануметничке стварности; други је у знаку настојања да се изнађу нови обрасци који ће изразити дух пристиглог времена, хаотичног, плуралистичког и специјалистичког.

Карактеристично је да ова подела не одговара нити родној, нити генерацијској, нити образовној или каквој другој подели.

Организујући своје стихове из мотива љубави они га развијају као покретачку силу читавог низа егзистенцијалних, институционалних и метафизичких питања, различитим стилским поступцима, на различитим уметничким нивоима, али увек уверени да је уметношћу могуће утицати на извануметничку стварност.

Наравно, та извануметничка стварност узначава се од субјекта, преко објекта љубави, до самог социо-културног окружења у којем тај и такав мотив љубави егзистира и из којег се распршава по свим координатама бивствовања.

Ово помало заједничко наивно уверење уредник и приређивачи књиге покушали су да дефинишу самим насловом у којем се „рецепт“ и „пат“ обједињују у кованицу дестабилизовану на оба своја краја до самоироније. Таква дестабилизованост није последица несигурности у исправност изреченог става, већ позив на игру, дијалог, мисао и замисао: љубав као потрага за личном слободом и самоспознајом, као особен израз духовних и емотивних потреба бића али и као израз њене чулности, као игра завођења и лични хир, као не/могућност усаглашавања две индивидуалности или као друштвена конвенција која је у тесној вези са социјалним окружењем.

Не/савршено као и оно што моделује, књига ЉУБАВНИ рецеПАТ, макар и да није ни цело ни лепо, оставља простор да се још једанпут постави питање: могу ли читаоци да постоје без књиге?