Postavio ljuba-trebotin. Pročitano:
1997 i 2007 – Nenad Stakić 2007-09-25 22:07:49
1997
hodam po ulici,
gledam u nebo obučen u crno,
zamišljen i zabrinut
nosio sam muzički disk u ruci
onda je ovo bio neki drugi grad
nikad nisam znao ceniti neke mirne i čiste dane
tek kad izgubiš osećaj da je ovo tvoj grad
shvatiš da se sve jako promenilo
definitivno – sve
dosla je gomila nekih drugih ljudi
došli su i dobri i loši
2007
hodam u crnom,
nosim disk u ruci
kao i pre deset godina
da li sam se promenio
deblji i pun čudnih doživljaja
voleo bih da proletim
kroz neki kovitlac nestvaran
da se vratim u mladost
uletim u podrum
gde su moji drugari svirali
nema ih više
proćaskam sa palim drugom
umorenim
i kome nikad grob našao nisam
ulazim u podrum
pa tu su mi drugari
oni sviraju gitare, urlaju, ubijaju tišinu
zidovi su puni grafita
bubnjar lupa sa sablasnim osmehom
sve bejaše san lud i blesav
pa ja stojim sam u podrumu
ostali su samo grafiti na zidu
i disk koji sam dobio na poklon 1997
kada nisam znao ceniti tišinu
i neiskvarenost
umro je stari grad,
ovo je neki gigant
pas sa velikom zadnjicom
i malom glavom
sve pršhti od potrošačkog mentaliteta
devojki praznih i glupih
Dragana
pobegao sam sa izložbe
u kupatilo samo da proćaskamo
da me želja mine
jer tebe sam davno sanjao,
dok sam gazio 97.-e
kroz neki drugi grad
nazdravimo DRAGANA
za jedan mrtav grad
i vreme kad sam mogao
mirno ići kući,
a znao sam da me niko prebiti neće
slatka novinarko
tvoji veliki i zubi
i te šarene boje
neka uzmu moju senku
i odvedu je-negde gde nisam bio
u tvoj večni sjaj ljubavi moja
(C) Nenad Stakić
