ABSINTH – Ranislav Šela

Uhvatim tako ponekad,
Još i neki tračak nade
što se sramežljivo pojavljuje
mirišući na tebe,
Izmami mi osmeh na lice
Znaš,
Onaj osmeh svesnosti poraza.

Voda talasa bije o ovu obalu
Duže nego što i ti i ja znamo za nju,
Vole se more i kamen
Vekovima,
I voleće se još triput’ toliko,
Niko tu ništa ne može.

Lutam noćima za sobom,
Obično i pijem u tišini svojih nemira,
Posmatram ih udobno smešten,
S izrazom davnog pobednika
kog slava nije niti malo pokvarila.
Svesnost moja mi smeta.

(C) – Ranislav Šela