PED KAPIJOM – Maria Deyana

Mojoj baki Mariji

Pred kapijom trošnom stojim tužna
Kraj natrule stare, oronule grede
Pružila se paučina kužna
I s nje me pauci živi glede

Na bršljan ni dašak vjetra da sleti
Svaki listak izvezen paukovom šarom
Samo sova ponekad iz tame doleti
I tu huče k’o nad grobnom pločom starom

Nikoga nema.Uspomene prožimaju mene
Osinje gnijezdo kao da u meni vrvi
U golet u pustoš u sjen moje sjene
Dušu mi lomi, na komadiće mrvi

Uzalud čekam.I već večernje udara zvono
Niko doći neće.I usahli bršljan stari
Na oronuloj gredi tužno je klon’o.

(C) Maria Deyana