AUTODISEKCIJA – JA KAO UNIVERZUM – NAD-REALAN 2006-07-22 17:50:15
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 759
секле ваздух и тишину
својим масним дебелим ноктима,
ја сам исекао себе.
Ово су делићи који су
преостали од тог касапљења:
Ја – осећање
Ја – тело
Ја – посматрач
Ја – чудовиште
Ја – светло сиво
Ја као питање:
Шта се то овде догодило?
Ја као држава
Ја као звезда
Ја као чудовиште
Ја као драгуљ
Ја као двострани мач
Ја као огледало
Ја као машина
Ја као портпарол
Ја као дипломата
Ја као бол
Ја као призма универзалног
Ја као пуста ранжирна станица са 32 колосека
Ја као све
Ја као светМоја глава је сфера која се врти
као планета око света боја и форми
Ја као вода
Моја самоћа као ја исечен и заробљен и закуцан ексерима зависности о зид универзума лево од орбите ума а мој мозак окачен изнад делова мог тела и мене на тој шароликој трпезарији.
И тако се он сав цеди и умире и из мозга му капљу сузе и крв које заливају звезде док му се тиха плава крв боје суштине и свемира разлива бесчујно у плућима…
Све се вртело. И док сам се окретао, видео сам око себе само кругове.
Тоалети у аеродромима као симболи слободе…
Улепљени свет из ког се трудим да извучем чврсте комаде за које би се ухватио. То је само наше средство ка хармонији а не и циљ!
Пробудио сам се усред огромног празног бетонског стадиона.
Све је било од бетона и цемента осим мене, па чак и небо, 56 279 столица а нигде никог, само ја и тишина и нема чврста материја…
Некада сам био као звезда падалица закована за земљу.
