IZ JEDNOG… U DRUGI… – Ljubodrag Obradović

IZ JEDNOG… U DRUGI…

Iz jednog autobusa,
u drugi,
žurimo.
Možda ludi,
šta li?
Život na reci buja.
Hrabro!
A kad bi znali?

Uhvati me za ruku,
slamčice moja,
da nas ponese
struja povetarca.
Uhvati me čvrsto
i ne puštaj,
sećanje dok traje.

Vatreno, smelo i očajno,
bleda u belom,
strasna na delu.
Podigni se na prste,
istrajna ko telo,
golubice na žaru.
Ti to možeš !

Iz jednog autobusa,
u drugi,
iz koraka manjeg,
u sumrak veći,
požurimo.

A kad bi znali,
iza okuke šta je,
da li bi stali,
sećanje da traje,
ili bi pošli napred,
iz jednog života,
u drugi,
u nove vapaje.

Iz jednog… ,
u drugi…
Korakom malim,
u sumrak veći,
hitamo…

(C) Ljubodrag Obradović