BALKANSKA – Knežević Bojan

Постанем суморан ноћу,
из краја у крај потражим почетак,
гордост различите сујете
не уморни померни,шетач,
Ноћ је дар од уснулог сунца,
или ја више волим звезде,
на корак од мене лице,
тежак и помало туп пролазни корак Бледо,
скривено,
Непознато,
нестало …
идем уз омиљено брдо,
тешко,
Балканско улично,
познат као временска санка,
ледовито обрањам мистерију,
завидан скали периферије,
вагам двогледан преглед,
могуће је застати ако не желиш заправо стићи,

али ја узбрдо корачам,
осврт излога лепих ,
светлуцавих ствари,
окрету покрета девојака,
силаѕим,
уздужавам путању порочан ,
не ,
не не гирам то,
застао сам на две кајсије ,и једну дуњу,
човек мора да предахне успон хладноће очекиваног циља .

Који алпиниста прелази стрма клисурна брда
осећања не очекиваног одјека успешно ?
успешни алпинист, алпин наде рекламног зида,
ил не успешни замрз извајаног шаторског крила,
уплашена фигура висине
срамота даљине на трагу прага .
и одједном схватим реч 
којом не могу описати дивљину погледног призора,
сву магију света о којој сам писао и писаћу ,
кристално ,
сасвим свестан ,
не видим .

Стигао сам .

© Кнежевић Бојан