BISTA – Predrag Videnović

Ако ми икада будете правили бисту
молим вас да никако не гледа
на север:

хладан,
јадан,
зао,
пао,
с погледом на пакао. Нек
кисне,
свисне,
врисне,
од блата,
крај казамата…

Не желим да иста,
моја биста
квари сквер,
гледа на север.

Ђацима
првацима,
пролазницима,
долазницима,
просјацима,
лаицима,
завереницима, …

За веру,
за неверу,
по вашем аберу
на моју меру.

За
инсолације,
вибрације,
швалерације,

инфлације,
трансакције,
малверзације,
окупације,
рације,
деноминације…
не желим да моја биста
икада гледа на север.

Да
глумим,
кудим,
мутим,
љутим, …
не желим на зло
да слутим.

Нудите:
на послу дремања
празна обећања,
лемања,
немања, …
само не желим да ова епоха
икада прогледа на север.

Свракама,
ракама,
петокракама,
све бисте праве ток
с погледом на исток.

Беседниче,
председниче,
ослободиоци,
руководиоци,
коловодиоци, …

за
одликаше,
колонаше,
мастиљаше,
мардељаше,
батинаше,
рекеташе,
фотељаше,

крпеже,
трпеже,
лупеже,
дрпеже…
не желим да моја (Бранкова) биста
икада прогледа на север.

© Предраг Виденовић