BJANKINA PESMA – Ivica Milovanović

BJANKINA  PESMA

Zagonetka retka u besmislu sjaji,
Odnekud niotkud šablone zanjiše;
Procveta dok šeta, rođena da taji,
Pa joj kratka slatka misao miriše.

Znatiželje smelje, ćutanjem govori,
Nedogledna vredna, u logiku bane;
Sve zore preore, dilemom zamori,
U oči uskoči i u snu osvane.

Zablude polude kad ih obezvredi,
Zaveje a greje njen plamen od leda;
Sve gazi, porazi, nikoga ne štedi,
Silna i umilna s’ usnama od meda.

Zađe u beznađe, leči od pravila,
Dok seje ideje, nedostižna biva;
Buktinja od inja, nežna kao svila,
Šta je svrha vrha nikom ne otkriva.

Isplete bukete od fraza i slova,
Osveži, razneži i zapleše slasno;
Pa je mazim, pazim u mom carstvu snova;
Pa se gubim, ljubim sve njeno nejasno.

(C) Ivica Milovanović
04.03.2006. godine