POČETAK – Slobodan Nikolić

ПОЧЕТАК

Милени

Пратила ме, каткад, нека Она,
ал’ није умела да дозна
да уз њу постојим тек делом.
Ти си она крајња спона,
пут што позна
од две половине ка целом.

Бдела си безгласна у мени,
у магленој,стидној слутњи,
да не поклекнем бринула немо.
Била си видар снова самлевених,
одјекнула у гладној ћутњи,
спречила да се мимоиђемо.

Познасмо се истоветном сетом,
одразима истога постања,
истом песмом прекласмо празнину.
Надрашћемо свемир заједничким летом,
здробити међаше самовања,
припијени, гранаћемо се у дубину.

(C) Слободан Николић
Нови Сад, 2006. године