BLEF – Pollakova

Penušaju talasi
u čokotu tvome ,
hrid što ulazi
u more liči
na starog splavara
što umiva bore
Priča mi priče
šapcu , romore
Još uvek liče
na prošle živote Biserne kapi
časkom se snadju
da me zabole
– ostaću –
Uz vetar da idem
uz ladju da vapim
da ne obole
prekobrojni sati
na odmorištu
velike vode
Poput vina,
laskavca starog
i harlekina
popiće talasi
suze koje sam skrila
iza senovitog zaklona
stabla persea
Samo sam ljubav
od tebe htela

U samopreziru
taštine
ne vidim svoje
lice
u samopregoru….
sve sam ja rupe
obigrala
Izbrojah trice
i poglede tupe
Bolje sam tebe
od sebe odigrala

Blefiram kartu
života
nudeći smrt kao spas